Kako pomoći poljoprivrednicima: Srbija neće biti gladna, ali će ceh da plati država
19:19 10.08.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Pratite nas
Kompleksna situacija u poljoprivredi u svetu i kod nas, koja je i dovela do protesta poljoprivrednika u Srbiji, mora da bude rešavana dogovorom svih aktera. Reč je o najvitalnijem sektoru u državi koja mora da pokaže više razumevanja za probleme onih koji hrane stanovništvo, smatra agroekonomista Milan Prostran.
Protest vojvođanskih poljoprivrednika koji su traktorima zakrčili delove Novog Sada, a kojima su se pridružili i ratari iz okoline Požarevca i Stiga, nastavljen je blokadom centra grada. Prioritet su im, kako kažu, ukidanje zabrane izvoza svih primarnih poljoprivrednih proizvoda, subvencionisanje veštačkog đubriva od 30 do 50 odsto i dobijanje 100 litra dizela po hektaru po ceni koja bi bila oslobođena akciza, odnosno da gorivo za jesenje radove košta 170 dinara po litru. Traže, takođe, da otkupna cena suncokreta bude oko 90 dinara po kilogramu.
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavili su da bi o tome trebalo da dođe do razgovora sa premijerkom Anom Brnabić.
Kako prehraniti stanovništvo
Prostran za Sputnjik napominje da je situacija komplikovana jer je akumulirano mnogo problema pošto su se globalni preneli i na domaći plan. Od prošle jeseni su visoke cene đubriva, goriva, mehnaizacije, puno je velikih troškova poljoprivrednika koji su doveli do toga da je manje ulagano u proizvodnju koju je još sačekala prvo zabrana izvoza u jednom periodu, pa sada i suša.
On smatra da u ovakvoj svetskoj krizi sa energentima, a posebno sada sa hranom, ne postoji model kako da problem bude efikasno rešen. Svaka zemlja pokušava da to uradi na svoj način kako zna i ume. Koja je materijalno bogatija naći će brže i bolje rešenje, one siromašnije će platiti cenu ukupne situacije, kaže on, ističući da će tu cenu platiti i proizvođači i potrošači.
1/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Protest poljoprivrednika u Novom Sadu
2/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Protest poljoprivrednika u Novom Sadu
3/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Protest poljoprivrednika u Novom Sadu
1/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Protest poljoprivrednika u Novom Sadu
2/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Protest poljoprivrednika u Novom Sadu
3/3
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Protest poljoprivrednika u Novom Sadu
„Mislim da je najbolja opcija da sednu predstavnici države, industrije ulja, proizvođači i izvoznici i da se nađe najoptimalnije rešenje. Nije to tako jednostavno jer ako se na tržištu i formira cena suncokreta prema nekim ranijim paritetima, došlo bi se do neke cene i do 100 dinara za kilogram. Kolika bi onda bila cena ulja. Pošto država drži cenu ulja pod kontrolom, to znači da bi propala industrija ulja. Mora, dakle, da se traži rešenje od strane svih tih subjekata bez obzira što smo u neoliberalnom kapitalizmu. Ovo je specifična, globalna svetska kriza. Nećemo ostati gladni, a to je veoma velika stvar, ali na kraju neko mora da plati cenu toga što nećemo biti gladni. A to mora država“, nema dilemu Prostran.
Država da sagleda prioritete
On smatra da postoji arsenal raznih mera i da treba sagledati da li ima materijalnih mogućnosti za veće subvencionisanje cene đubriva, semena, da se zbog suše eventualno odloži naplata kredita, ili da poljoprivrednici ne plaćaju akcizu na gorivo, odnosno da ono bude regresirano.
Država, po njegovom mišljenju, treba da vidi koje ima mogućnosti, da se, ako treba, i odrekne nekih investicija, da napravi prioritete.
„Sada je najveći problem kako stvoriti uslove da se zasnuje nova poljoprivredna proizvodnja koja počinje 1. septembra sa setvom uljane repice, posle toga ide pšenica od 1. oktobra. Zahtev za veće cene suncokreta i druge mere koje poljoprivrednici traže ja gledam i kroz prizmu toga kako da uđu u novu poljoprivrednu proizvodnju, narednu poljoprivrednu godinu. Ako ostanu bez dohotka zbog kukuruza koji će da ozbiljno omane, ako ostanu bez zarade na soji i još na suncokretu, da ne govorimo o šećernoj repi, onda jednostavno kako će ljudi uzorati novu brazdu, kako će obaviti zimsko oranje“, upozorio je naš poznati agroekonomista.
Kad socijala ugrožava proizvodnju
On smatra da poljoprivrednici pokušavaju da pokriju troškove koje su imali preko cene suncokreta koji je jedini poneo nešto malo bolje i izdržao sušu. Cena suncokreta se, kako podseća, uvek određivala u odnosu na pšenicu i paritet je bila cena kilograma suncokreta kao cena 2,5 kilograma pšenice. Prema sadašnjim cenama pšenice to bi iznosilo gotovo 100 dinara za kilogram suncokreta, a potrebno je oko 2,5 kilograma suncokreta za litar ulja, što znači da bi samo prva osnovna faza proizvodnje ulja koštala 250 dinara. Uz ostale troškove cena ulja bi bila oko hiljadu dinara, pa ko će to da plati, pita se on.
„Čim ste vi počeli da uvodite ograničavanje cena vi ste se već kao vlada ušli u vrlo ozbiljan problem kada je u pitanju i proizvodnja i prerada. Naravno, brani se socijalni aspekt, ali zato ugrožavate proizvodni aspekt. Tu treba naći meru. Ja imam razumevanja za odluke Vlade zato što ne postoji nikakav model koji možete da primenite iz sektora, ili iz ekonomije. Ovo je vanredno stanje, pa mora da se vodi računa i o socijalnom standardu. Sada su na ulice izašli seljaci, a taman posla da izađe narod“, ističe naš sagovornik.
Zato on ističe da država u ovakvoj situaciji mora da prioritetno rešava sektor koji je za nju najvitalniji, da bi narod imao šta da jede.
Poljoprivrednici koji su ovoj zemlji obezbedili ishranu stanovništva moraju da budu uvaženi i da im država ovoga puta pomogne više nego što to inače čini, uveren je Prostran.
