Danski eksperiment: Kraj ideala i politike – zašto elite ne bi sprovodile agendu pomoću mašina
22:36 08.08.2022 (Osveženo: 15:40 09.08.2022)
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Sve je zastupljeniji trend tehnokratizacije politike, gde nisu više bitne ni ideologije, ni klasna ni politička borba, niti ideali ili ideje, već je važna samo - efikasnost upravljanja. To pokazuje i osnivanje nove stranke u Danskoj, čija je politika u potpunosti vođena veštačkom inteligencijom, kaže za Sputnjik filozof Nikola Tanasić.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
U želji da dopru do što većeg broja apstinenata kojima nijedna tradicionalna politička partija ne odgovara, danski umetnički kolektiv Computer Lars odlučio je da oformi i na sledećim izborima kandiduje političku stranku koju u potpunosti sačinjava veštačka inteligencija. Praktično, predizborna obećanja „osmišljava“ i lansira sofvtver i algoritam, a ne politički lider.
Bezgrešnost mašine – velika zabluda
Paradigma o bezgrešnosti mašine, po rečima Tanasića, potpuno je pogrešna, a on smatra da bi digitalizacija sistema, bilo kog, i izbacivanje ljudi iz birokratskih procesa radi poboljšanja efikasnosti, suzbijanja korupcije itd. upravo donelo suprotne rezultate.
„Veštačku inteligenciju ne možemo da razmatramo kao ozbiljnu političku alternativu ali to jeste pokazatelj ideje po kojoj na političkoj sceni imamo potpuno odsustvo vere u političke procese, u demokratiju i u same demokratske kapacitete građana da učestvuju u odlučivanju. Takođe, i odsustvo vere u izbore, koji bi trebalo da budu jedan vrlo ozbiljan proces provere i usmeravanja vektora jednog društva, a sada se pretvaraju umetnički performans“, zaključuje naš sagovornik.
Filozof Tanasić smatra da ceo taj koncept podrazumeva da se građani više ne bore za određenu viziju države niti za način ili vid upravljanja istom, već je jedina suština zalaganje za puku statističku efikasnost.
„To znači, hajde da podignemo BDP, smanjimo nezaposlenost, smanjimo broj beskućnika, povećavamo broj vakcinisanih…. Šta god, dakle, da je aktuelna tema – geopolitička, politička ili ekonomska, mi sve to svodimo na efikasnost upravljanja statističko-ekonomskim procesima“
Bregzit je bio uvod
Po mišljenju našeg sagovornika, čitava ova priča dostigla je vrhunac tokom kampanje za Bregzit, kada su se stranke takmičile i računale koliki će u funtama biti gubitak, a koliki dobitak prosečnog građanina ukoliko izađe odnosno ostane u Evropskoj uniji. Iako se ova metoda prikupljanja glasova pokazala neefikasnom za mobilizaciju nezainteresovanih, budući da je bila neprivlačna široj populaciji, Tanasić ističe da je takav koncept izuzetno primamljiv elitama koje ne podržavaju bilo koji oblik autentičnog, suverenog izjašnjavanja i iznošenja narodne volje već, naprotiv, uporno pokušavaju da automatizuju proces reprodukcije političkih elita.
„Evropska unija je savršenstvo toga, džinovski sistem u kome niko ni za koga nije glasao, niko nije izabran, a kad političar propadne u svojoj političkoj sredini, odmah ga postave za nekog od visokih činovnika Evropske unije. Ta ideja u razvijenim zemljama može zvučati vrlo primamljivo, jer imate javnost naviklu na to da njome upravljaju bezlične figure koje se postavljaju na osnovu procesa valorizacije koji su potpuno netransparentni, uopšte ih građani ne razumeju i ne zasnivaju se ni na kakvim proverljivim kriterijumima, a pogotovo ne na narodnoj podršci“.
Tanasić ističe da je osnovna ideja ne samo ovog, za sada, neuspešnog pokreta već i generalna ideja vođenja politike danas usmerena u pravcu oduzimanja političkih prava, budući da nipodaštava političku svest naroda, što dalje podrazumeva da politički proces nije u rukama onih u čijim bi morao da se nalazi, odnosno onih koji su nosioci suvereniteta – građana.
