https://lat.sputnikportal.rs/20220806/objavljen-rat-o-kom-se-ne-govori-sta-ako-robot-pritisne-pogresno-dugme-1140757171.html
Objavljen rat o kom se ne govori: Šta ako robot pritisne pogrešno dugme
Objavljen rat o kom se ne govori: Šta ako robot pritisne pogrešno dugme
Sputnik Srbija
Onoga trenutka kada je ljudska vrsta stvorila veštačku inteligenciju, odrekla se svoje. Ima li koga da to demantuje, pita kolumnista Politike Aleksandar... 06.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-06T14:05+0200
2022-08-06T14:05+0200
2022-08-06T14:05+0200
svet
svet – politika
analize i mišljenja
nauka i tehnologija
veštačka inteligencija
robot
aleksandar apostolovski
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110815/02/1108150289_0:0:3001:1688_1920x0_80_0_0_b5d6c487e30a94f37fc9684b58560de0.jpg
"Roboti su počeli da biju decu, javno, pred kamerama. Veštačka inteligencija je zvanično objavila rat ljudima", primećuje autor i dodaje da bi, da je sa druge strane sedeo čovek, robijao, a robota su pomazili, izglancali, dok je dečak morao u bolnicu da mu stave gips.„Hej, Džo, hej, Vladimire, hej, Si, šta mislite o tome da nuklearne kofere prepustite veštačkoj inteligenciji? Ili ste to već učinili? Šta će se dogoditi ako iznervirate te mašine? Pričate li im priče za laku noć, da se ne iznerviraju i ne pretvore planetu u veliku pečurku?“, pita Apostolovski ljude koji odlučuju o sudbini sveta.On za Sputnjik kaže da nije slučajno došao do zaključka da se ljudska vrsta odrekla inteligencije, odnosno da je veštačka objavila rat ljudima.„Mislio sam da je to trivijalno, ali kada sam počeo da kopam po istraživačkim seminarima najvećih eksperata i vlasnika kompanija, video sam da oni zaista proriču budućnost gde će ljudi postati sluge nečega što su stvorili“, kaže Apostolovski.Robote tretiraju kao životinjeOn dodaje da je u svom istraživanju otkrio da se nedavno u Šangaju vodila zanimljiva rasprava: Kinezi, Rusi i Amerikanci pričali su o etičkom ponašanju prema robotima, a glavno pitanje bilo je da li da izučavanje veštačke inteligencije, robote, tretiraju kao eksperimente nad životinjama.„Uz to posmatram projekcije Ilona Maksa i ostalih momaka iz Silicijumske doline, koji su inače pretekli moskovske i šangajske igrače, a mislim da Rusija i Kina trenutno imaju prednost u veštačkoj inteligenciji. Posle ovog incidenta sa robotom šahistom sam shvatio da je đavo odneo šalu“, upozorava naš sagovornik.On dodaje da je slučaj sa dečakom u Moskvi mogao da se desi bilo gde i nije ništa čudno, a najzanimljivije je to što su svi stali na stranu robota. I predsednik Moskovske šahovske federacije Sergej Lazarev rekao je da je mašina do sada odigrala mnogo mečeva bez ijednog incidenta. Dakle, desilo se slučajno.Šta se zaista dogodilo na turniru pitali smo Branku Rakić iz razvojno-istraživačkog Instituta za veštačku inteligenciju u Novom Sadu, naše najeminentnije ustanove u ovoj oblasti. Ona pre svega kaže da ne postoji jedinstvena veštačka inteligencija.„Govorimo o izolovanim veštačkim inteligencijama, u ovom slučaju to je robot koji igra šah. Verovatno je nešto u njegovom protokolu u tom trenutku bilo pokvareno ili premreženo. Možda je hteo da odigra umesto dečaka. Verovatno je situacija slična onoj sa autonomnim samovozećim robotom, ispalo je da kada to vozilo uđe u kružni tok kao što je Slavija, kola se zaustave, jer se na kružnom toku ne poštuje ni jedno pravilo, a veštačka inteligencija je igrala samo po pravilima“, kaže Rakićeva.Veštačka inteligencija i lek za rakKo će u budućnosti postavljati pravila, ljudi ili roboti, ako ih već sada ne postavljaju? Apostolovski primećuje da je većinom stanovnika naše planete već ovladala tehnologija. Mobilni telefon moramo da uzmemo više stotina puta dnevno, da proverimo da li nas je neko kontaktirao, iako znamo da nije, deca su već potpuno opsednuta, teško im je vratiti pažnju u realni svet.Brzinu kojom se razvija moderna tehnologija, odnosno veštačka inteligencija, gotovo da ne možemo da pratimo. Kada smo osamdesetih godina prošlog veka pratili „Zvezdane staze“, bilo nam je nezamislivo da gledamo kapetana „Enterprajza“ dok telefonira, mogao je da vidi sagovornika. Video poziv je naša realnost više od 10 godina.Apostolovski je siguran da oni koji odlučuju o sudbini sveta ne vide da smo postali robovi moderne tehnologije, odnosno veštačke inteligencije, da bi dete moglo da pojede roditelja.„U krajnjem slučaju, interesuje me kako ta hiper veštačka inteligencija nije otkrila lek za rak i druge najteže bolesti“, ističe Apostolovski.Živimo naučnu fantastikuRakićeva kaže da se naučnici ne osvrću preterano na strah od propasti sveta zbog napretka moderne tehnologije, jer je cilj nauke da ljudima pomogne, a strah ne treba da nas čudi.„Tako je bilo i sa vakcinama, tako je bilo kada su rekli da Zemlja nije ravna, uvek ima filozofskih pitanja, oprečnih mišljenja i straha od novoga. Što je čovek obrazovaniji i promišljeniji, on će još dublje o tome razmišljati, postaviti neka važna pitanja koja će biti više Haj Faj od same tehnologije. Često čujem komentare, pitanja koja se postavljaju su više naučna fantastika, nego što je zapravo nauka otišla u bilo kojoj oblasti u koju sam do sada imala uvid“.Ko može da da odgovor na Haj Faj pitanje Aleksandra Apostolovskog, da li neko može da demantuje da se, onoga trenutka kada je ljudska vrsta stvorila veštačku inteligenciju, odrekla svoje?Branka Rakić kaže da su pitanja o primeni veštačke inteligencije i etike veoma kompleksna i da ih zapravo ne bi trebalo postavljati onima koji se bave naukom, jer reč je o filozofskom pitanju.Ova mlada naučnica doktorirala je u Beču na oblasti epigenetika, bavila se toksikologijom u farmaceutskoj industriji. Radila je i u konsultantskoj kompaniji koja je pružala usluge istraživačkim centrima u SAD, a za Sputnjik je već komentarisala veliko otkriće, ksenobote, minijaturne biološke robote koji se sami kreću, ali i razmnožavaju, mogu da naprave revoluciju u farmakologiji, odnosno lečenju.Žive mašine koje se prave od ćelija izolovanih iz embrione žabe, mogle bi same da dođu do organa, usput štiteći lek koji nose, da se same programiraju i ispuste ga na ciljano mesto.Međutim, teoretski, mogu da budu iskorišćeni i kao biološko oružje. Ima li koga da demantuje da se onog trenutka kada je ljudska vrsta stvorila veštačku inteligenciju, odrekla se svoje?Poslednja vest kaže, robot raznosač pica samo što se nije otisnuo na ulice Dablina, jedan je već viđen u Moskve, a Ilon Mask da će veštačka inteligencija svaki posao učiniti besmislenim.Kako će se onda odvijati naši životi? Kako ćemo živeti od svog rada, na šta ćemo trošiti vreme? Ne možemo ni da zamislimo kako će izgledati život na Zemlji, dok neki robot, ne slomi prst nekom moćnijem nego što je mali šahista iz Moskve.
https://lat.sputnikportal.rs/20211205/zive-masine-veliko-otkrice-koje-menja-buducnost--hoce-li-ksenoboti-krenuti-u-bioloski-rat-1132178172.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
veštačka inteligencija, robot, rusija, aleksandar apostolovski,
veštačka inteligencija, robot, rusija, aleksandar apostolovski,
Objavljen rat o kom se ne govori: Šta ako robot pritisne pogrešno dugme
Onoga trenutka kada je ljudska vrsta stvorila veštačku inteligenciju, odrekla se svoje. Ima li koga da to demantuje, pita kolumnista Politike Aleksandar Apostolovski povodom vesti da je isprovocirani robot koji je igrao šah sa sedmogodišnjim dečakom u Moskvi slomio detetu prst. Šta će se desiti ako Bajden, Putin i Si iznerviraju svoje robote?
"Roboti su počeli da biju decu, javno, pred kamerama. Veštačka inteligencija je zvanično objavila rat ljudima", primećuje autor i dodaje da bi, da je sa druge strane sedeo čovek, robijao, a robota su pomazili, izglancali, dok je dečak morao u bolnicu da mu stave gips.
„Hej, Džo, hej, Vladimire, hej, Si, šta mislite o tome da nuklearne kofere prepustite veštačkoj inteligenciji? Ili ste to već učinili? Šta će se dogoditi ako iznervirate te mašine? Pričate li im priče za laku noć, da se ne iznerviraju i ne pretvore planetu u veliku pečurku?“, pita Apostolovski ljude koji odlučuju o sudbini sveta. On za Sputnjik kaže da nije slučajno došao do zaključka da se ljudska vrsta odrekla inteligencije, odnosno da je veštačka objavila rat ljudima.
„Mislio sam da je to trivijalno, ali kada sam počeo da kopam po istraživačkim seminarima najvećih eksperata i vlasnika kompanija, video sam da oni zaista proriču budućnost gde će ljudi postati sluge nečega što su stvorili“, kaže Apostolovski.
Robote tretiraju kao životinje
On dodaje da je u svom istraživanju otkrio da se nedavno u Šangaju vodila zanimljiva rasprava: Kinezi, Rusi i Amerikanci pričali su o etičkom ponašanju prema robotima, a glavno pitanje bilo je da li da izučavanje veštačke inteligencije, robote, tretiraju kao eksperimente nad životinjama.
„Uz to posmatram projekcije Ilona Maksa i ostalih momaka iz Silicijumske doline, koji su inače pretekli moskovske i šangajske igrače, a mislim da Rusija i Kina trenutno imaju prednost u veštačkoj inteligenciji. Posle ovog incidenta sa robotom šahistom sam shvatio da je đavo odneo šalu“, upozorava naš sagovornik.
On dodaje da je slučaj sa dečakom u Moskvi mogao da se desi bilo gde i nije ništa čudno, a najzanimljivije je to što su svi stali na stranu robota. I predsednik Moskovske šahovske federacije Sergej Lazarev rekao je da je mašina do sada odigrala mnogo mečeva bez ijednog incidenta. Dakle, desilo se slučajno.
Šta se zaista dogodilo na turniru pitali smo Branku Rakić iz razvojno-istraživačkog Instituta za veštačku inteligenciju u Novom Sadu, naše najeminentnije ustanove u ovoj oblasti. Ona pre svega kaže da ne postoji jedinstvena veštačka inteligencija.
„Govorimo o izolovanim veštačkim inteligencijama, u ovom slučaju to je robot koji igra šah. Verovatno je nešto u njegovom protokolu u tom trenutku bilo pokvareno ili premreženo. Možda je hteo da odigra umesto dečaka. Verovatno je situacija slična onoj sa autonomnim samovozećim robotom, ispalo je da kada to vozilo uđe u kružni tok kao što je Slavija, kola se zaustave, jer se na kružnom toku ne poštuje ni jedno pravilo, a veštačka inteligencija je igrala samo po pravilima“, kaže Rakićeva.
Veštačka inteligencija i lek za rak
Ko će u budućnosti postavljati pravila, ljudi ili roboti, ako ih već sada ne postavljaju? Apostolovski primećuje da je većinom stanovnika naše planete već ovladala tehnologija. Mobilni telefon moramo da uzmemo više stotina puta dnevno, da proverimo da li nas je neko kontaktirao, iako znamo da nije, deca su već potpuno opsednuta, teško im je vratiti pažnju u realni svet.
Brzinu kojom se razvija moderna tehnologija, odnosno veštačka inteligencija, gotovo da ne možemo da pratimo. Kada smo osamdesetih godina prošlog veka pratili „Zvezdane staze“, bilo nam je nezamislivo da gledamo kapetana „Enterprajza“ dok telefonira, mogao je da vidi sagovornika. Video poziv je naša realnost više od 10 godina.
Apostolovski je siguran da oni koji odlučuju o sudbini sveta ne vide da smo postali robovi moderne tehnologije, odnosno veštačke inteligencije, da bi dete moglo da pojede roditelja.
„Ukrajinom teku krv i gas, jer biznis mora da se nastavi. Slučajno govorimo o Ukrajini i Rusiji, može biti reč o bilo kome, Amerikancima u Avganistanu, Iraku, bilo gde, to je potpuno nebitno. Čini mi se da su svetski lideri i oni koji su prigrabili sav kapital potpuno prenebregnuli činjenicu da ni oni zapravo ne znaju gde idu. Moguće je da roboti već upravljaju njima, bar mi se tako čini po onome kako se ponašaju“, kaže ovaj novinar i dodaje da je pokušao da apeluje da se svetski lideri bave mnogo značajnijim stvarima od podele teritorija i resursa.
„U krajnjem slučaju, interesuje me kako ta hiper veštačka inteligencija nije otkrila lek za rak i druge najteže bolesti“, ističe Apostolovski.
Rakićeva kaže da se naučnici ne osvrću preterano na strah od propasti sveta zbog napretka moderne tehnologije, jer je cilj nauke da ljudima pomogne, a strah ne treba da nas čudi.
„Tako je bilo i sa vakcinama, tako je bilo kada su rekli da Zemlja nije ravna, uvek ima filozofskih pitanja, oprečnih mišljenja i straha od novoga. Što je čovek obrazovaniji i promišljeniji, on će još dublje o tome razmišljati, postaviti neka važna pitanja koja će biti više Haj Faj od same tehnologije. Često čujem komentare, pitanja koja se postavljaju su više naučna fantastika, nego što je zapravo nauka otišla u bilo kojoj oblasti u koju sam do sada imala uvid“.
Ko može da da odgovor na Haj Faj pitanje Aleksandra Apostolovskog, da li neko može da demantuje da se, onoga trenutka kada je ljudska vrsta stvorila veštačku inteligenciju, odrekla svoje?
Branka Rakić kaže da su pitanja o primeni veštačke inteligencije i etike veoma kompleksna i da ih zapravo ne bi trebalo postavljati onima koji se bave naukom, jer reč je o filozofskom pitanju.
Ova mlada naučnica doktorirala je u Beču na oblasti epigenetika, bavila se toksikologijom u farmaceutskoj industriji. Radila je i u konsultantskoj kompaniji koja je pružala usluge istraživačkim centrima u SAD, a za Sputnjik je već komentarisala veliko otkriće, ksenobote, minijaturne biološke robote koji se sami kreću, ali i razmnožavaju, mogu da naprave revoluciju u farmakologiji, odnosno lečenju.
Žive mašine koje se prave od ćelija izolovanih iz embrione žabe, mogle bi same da dođu do organa, usput štiteći lek koji nose, da se same programiraju i ispuste ga na ciljano mesto.
Međutim, teoretski, mogu da budu iskorišćeni i kao biološko oružje. Ima li koga da demantuje da se onog trenutka kada je ljudska vrsta stvorila veštačku inteligenciju, odrekla se svoje?
Poslednja vest kaže, robot raznosač pica samo što se nije otisnuo na ulice Dablina, jedan je već viđen u Moskve, a Ilon Mask da će veštačka inteligencija svaki posao učiniti besmislenim.
Kako će se onda odvijati naši životi? Kako ćemo živeti od svog rada, na šta ćemo trošiti vreme? Ne možemo ni da zamislimo kako će izgledati život na Zemlji, dok neki robot, ne slomi prst nekom moćnijem nego što je mali šahista iz Moskve.
