https://lat.sputnikportal.rs/20220804/parastos-zrtvama-oluje-u-crkvi-svetog-marka-1140695753.html
Parastos žrtvama „Oluje“ u Crkvi Svetog Marka
Parastos žrtvama „Oluje“ u Crkvi Svetog Marka
Sputnik Srbija
U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos stradalima u hrvatskoj akciji „Oluja“, u kojoj je ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano... 04.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-04T12:55+0200
2022-08-04T12:55+0200
2022-08-20T16:07+0200
srbija
srbija – politika
srbi iz hrvatske
pomen
akcija „oluja“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/04/1140695400_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_c27a2f54c0165d81d29427b2f200fb27.jpg
Parastosu je prisustvovao veliki broj građana, koji su na taj način odali poštu svim stradalim sunarodnicima iz Hrvatske, a gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić položio je venac na spomen ploču srpskim žrtvama ispred crkve.Među okupljenima je bio i gradski menadžer Miroslav Čučković, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, potpredsednik SRS Aleksandar Šešelj.Nakon parastosa, koji su organizovali udruženje „Zavičaj“ i Koordinacija udruženja izbeglih i raseljenih, predstavnici udruženja vetarana položili su vence.„Oluja“ je najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koje se dogodilo u ratovima na prostorima bivše SFRJ.Akcija je počela 4. avgusta 1995. godine, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.Više od 250.000 Srba iz Hrvatske, su u kolonama automobila, kamiona, traktora stigle u Srbiju iz svog zavičaja.Akcija je, zvanično, trajala četiri dana i završila se padom Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Hrvatske nad tom teritorijom.Međunarodnu krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je „Oluju“ u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše RKS u Hrvatskoj.Međutim, u drugostepenoj presudi su te tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni.Srpsko tužilaštvo za ratne zločine je nedavno podiglo prvu optužnicu za ratne zločine počinjene tokom Oluje, protiv četiri oficira hrvatske vojske zbog sumnje da su naredili akciju u kojoj su stradali civili u izbegličkoj kolini.A zašto priča o „Oluji“ nije nikada do kraja ispričana analizirali smo u emisiji „Sputnjik intervju“, čiji su gosti bili predsednik centra Veritas Savo Štrbac, bivši oficir vojske Republike Srpske Krajine Milorad Popović i novinar Milena Marković:
https://lat.sputnikportal.rs/20220804/selakovic-oluja-se-nikada-nece-ponoviti-jer-srbija-to-nece-dozvoliti-1140686399.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – politika, srbi iz hrvatske, pomen, akcija „oluja“
srbija – politika, srbi iz hrvatske, pomen, akcija „oluja“
Parastos žrtvama „Oluje“ u Crkvi Svetog Marka
12:55 04.08.2022 (Osveženo: 16:07 20.08.2022) U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos stradalima u hrvatskoj akciji „Oluja“, u kojoj je ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano više od 250.000.
Parastosu je prisustvovao veliki broj građana, koji su na taj način odali poštu svim stradalim sunarodnicima iz Hrvatske, a gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić položio je venac na spomen ploču srpskim žrtvama ispred crkve.
Među okupljenima je bio i gradski menadžer Miroslav Čučković, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, potpredsednik SRS Aleksandar Šešelj.
Nakon parastosa, koji su organizovali udruženje „Zavičaj“ i Koordinacija udruženja izbeglih i raseljenih, predstavnici udruženja vetarana položili su vence.
„Oluja“ je najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koje se dogodilo u ratovima na prostorima bivše SFRJ.
Akcija je počela 4. avgusta 1995. godine, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Više od 250.000 Srba iz Hrvatske, su u kolonama automobila, kamiona, traktora stigle u Srbiju iz svog zavičaja.
Akcija je, zvanično, trajala četiri dana i završila se padom Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Hrvatske nad tom teritorijom.
Međunarodnu krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je „Oluju“ u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše RKS u Hrvatskoj.
Međutim, u drugostepenoj presudi su te tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine je nedavno podiglo
prvu optužnicu za ratne zločine počinjene tokom Oluje, protiv četiri oficira hrvatske vojske zbog sumnje da su naredili akciju u kojoj su stradali civili u izbegličkoj kolini.
A zašto priča o „Oluji“ nije nikada do kraja ispričana analizirali smo u emisiji „Sputnjik intervju“, čiji su gosti bili predsednik centra Veritas Savo Štrbac, bivši oficir vojske Republike Srpske Krajine Milorad Popović i novinar Milena Marković:
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
