- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Šta je suština najveće američke investicije u svoje balkansko čedo

CC0 / Pixabay / Slikovito rečeno, EPS-u preti opasnost da, poput onog konja iz narodne mudrolije, koga je Ciga učio da ne jede, crkne taman kada ga je naučio
Slikovito rečeno, EPS-u preti opasnost da, poput onog konja iz narodne mudrolije, koga je Ciga učio da ne jede, crkne taman kada ga je naučio - Sputnik Srbija, 1920, 28.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Kao nikad pre SAD su uložile u svoje čedo. Vest da su zvaničnici američke agencije Milenijum čelendž korporejšen i vlade u Prištini potpisali sporazum vredan 236 miliona dolara za podizanje energetskih kapaciteta znači da će Kosovo i Metohija deo energetskih problema rešiti skladištenjem električne energije da bi se ona koristila onda kada nedostaje.
To je za Sputnjik objasnio ekspert za energetiku u „Diloitu Srbija“, nekadašnji direktor „EPS Snabdevanja“, Željko Marković , koji je dobar je poznavalac energetskih prilika na Kosovu i Metohiji.

I posle Olbrajtove Olbrajtova – najveća SAD investicija

U ime američke vladine agencije Milenijum čelendž korporejšen (Millennium Challenge Corporation) sporazum je potpisala njena izvršna direktorka, Alis Olbrajt, ćerka bivše državne sekretarke SAD Medlin Olbrajt koja je bila jedna od najagilnih zagovornika NATO bombardovanja Srbije 1999. godine i priznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova.
Na osnovu sporazuma potpisanog dan posle sastanka prištinske delegacije sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, SAD će u svoje čedo investirati 202 miliona dolara, dok će ostatak obezbediti prištinska vlast. U Vašingtonu su je predstavljali predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti koji će moći da se pohvale da je reč o najvećoj međunarodnoj investiciji na KiM od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova koju je Amerika zdušno sponzorisala.

Skladištenje električne energije

Sredstva će u najvećoj meri biti plasirana u projekat skladištenja i čuvanja električne energije posredstvom baterija velikog kapaciteta od 170 megavata. Baterije će omogućiti da se obezbede rezerve od 470 megavat-sati, precizirali su mediji u Prištini.
Objašnjavajući šta će to konkretno značiti za KiM i kako će funkcinisati, Marković kaže da će kada budu imali višak električne energije moći da je skladište, što sada nije slučaj.
© Predrag VasiljevićHidrocentrala u Bajinoj bašti
Hidrocentrala u Bajinoj bašti - Sputnik Srbija, 1920, 28.07.2022
Hidrocentrala u Bajinoj bašti

„To prosto služi da se alocira energija, da u trenucima kada je manja potrošnja, a veća proizvodnja da se ta proizvedena energija uskladišti i da se koristi u onim trenucima kada je nema. Mi nemamo takve baterije, ali imamo reverzibilnu hidroelektranu u Bajinoj Bašti, pa kada imamo energije mi pumpamo vodu, a kada nemamo mi tu vodu ponovo preradimo u struju. Njima na Kosovu je jako veliki problem da balansiraju i da upravljaju. Upravo to skladište će najpre da im pomogne u smislu upravljanja njihovim sistemom i mrežom“, napominje naš sagovornik.

Na Kosovu i Metohiji nemaju hidropotencijala, niti imaju mogućnost da izgarde reverzibilnu hidroelektranu i onda je rešenje koje se nameće upravo skladištenje električne energije što znači da se ta energija pretvara u hemijsku, pa kada treba ponovo vraća u električnu.

Struje će ipak i dalje da nedostaje

Baterijsko skladište bi se, kako objašnjava, punilo snagom od 170 megavata i skladištilo oko 350 megavat-časova električne energije. To je, kako ilustruje Marković, dovoljno da, na primer, pokrije jedan prosečan dnevni uvoz struje u Srbiji.
Nema sumnje da će to značiti maksimalno korišćenje postojećih potencijala na Kosovu i Metohiji, ali, kako ističe, i dalje ostaje potreba za električnom energijom koju moraju da uvoze. Ta nedostajuća energija moraće da se rešava izgradnjom novih kapaciteta.
Tokom zimske sezone, kada se povećava potražnja za električnom energijom, potroši se i do 1.300 megavata dnevno, dok proizvodni kapacitet dve elektrane u Obiliću, Kosovo A i B, dostiže 800 megavata. Ostatak potražnje za energijom pokriva se uvozom.

Odustali od lignita

„Do dolaska ove vlade u Prištini bilo je planova da se iskoristi rudno bogatstvo i da se pravi nova elektrana na lignit sa mnogo boljim parametrima za razliku od dve koje sada postoje – Kosovo A i Kosovo B koje su dosta zastarele. U Kosovu A čak četiri bloka i ne rade, stalno su isključeni. To je bio plan i dosta se polagalo na to, ali od te elektrane trenutno se odustalo“, podseća Marković.
Prosto, zbog insistiranja na zelenoj energiji nigde u svetu nije bilo prolaza za fosilna goriva pa ni za lignit na Kosovu, kaže Marković, koji međutim napominje da bi sa sadašnjom energetskom krizom možda mogao ponovo da bude aktiviran taj projekat.
Na KiM se 90 odsto struje proizvede iz najmanje kvalitetnog uglja, lignita, a ostatak iz obnovljivih izvora i Marković veruje da dalja ulaganja treba očekivati upravo u solarnu energiju i vetroelektrane.
© AP Photo / John MinchilloAktuelna prištinska vlast je odustala od planiranje izgradnje nove elektrane na lignit
Ugalj - Sputnik Srbija, 1920, 28.07.2022
Aktuelna prištinska vlast je odustala od planiranje izgradnje nove elektrane na lignit

Nije jedina investicija

Kosovo je inače još jedino mesto gde Milenijum čelendž korporejšen investira u Evropi. Još krajem prve decenije ovoga veka su zatvoreni programi koji su se odnosili na ulaganja u Albaniju, Jermeniju, Moldaviju i Ukrajinu.
Najnovije ulaganje američke agencije, međutim, nije jedino pošto je u toku na KiM još jedan program fokusiran takođe na rešavanje nepouzdanog snabdevanja električnom energijom sa ulaganjem SAD od 49 miliona dolara. On bi trebalo da bude zatvoren u septembru ove godine.
Njegova realizacija je došla u pitanje kada je u vreme predsednika Donalda Trampa i njegovog specijalnog izaslanika za Kosovo, Ričarda Grenela, sredinom marta 2020. agencija Milenijum čelendž korporejšen upozorila prištinske vlasti da će privremeno obustaviti programe ako ne ukinu takse na robu kupljenu u centralnoj Srbiji. Takse su pale već posle nedelju dana iako su pre toga istrajavale čak 15 meseci.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala