https://lat.sputnikportal.rs/20220724/zasto-se-antoninska-kuga-smatra-pocetkom-propasti-rimskog-carstva-1140273072.html
Zašto se Antoninska kuga smatra početkom propasti Rimskog carstva?
Zašto se Antoninska kuga smatra početkom propasti Rimskog carstva?
Sputnik Srbija
Antički izvori navode da je Rim posle Antoninske kuge bio u ruševinama. Bolest se prvi put spominje tokom vladavine poslednjeg od Pet dobrih careva, Marka... 24.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-24T12:34+0200
2022-07-24T12:34+0200
2022-07-24T12:34+0200
magazin
kuga
rimsko carstvo
društvo
čas istorije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/10/1138602356_0:215:2877:1833_1920x0_80_0_0_04d1766e936b41c76646ed4cf8ed90b8.jpg
Izvori se uglavnom slažu da se bolest prvi put pojavila tokom zime 165. na 166. godinu, u periodu koji mnogi smatraju „Zlatnim dobom“ Rimskog carstva, piše Nacionalna geografija. Naime, prilikom opsade grada Seleukije u današnjem Iraku, rimske trupe su primetile da se među lokalnim stanovništvom pojavila misteriozna bolest.Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su groznica i kašalj počeli da se šire rimskim logorom. Pojedini vojnici su ozdravili, dok su drugi umrli, a treći otišli svojim kućama i sa sobom poneli zarazu.Savremeni epidemiolozi nisu uspeli da utvrde odakle i na koji način se tačno zaraza raširila, a kada je antički lekar Galen stigao u Rim 168. godine, zatekao je grad u ruševinama. Ipak, njegov traktat Metodus Medendim je pružio dragocene informacije.Galen je naveo da zaraženi pate od groznice, dijareje, upale grla i fleka po celoj koži, kao i da je svaki četvrti čovek umirao u roku od dve nedelje nakon pojave prvih simptoma.Savremeni epidemiolozi se na osnovu opisa simptoma i toka bolesti u velikoj meri slažu da su u pitanju bile velike boginje, a prema nekim procenama, do kraja epidemije je umrlo između 5 i 10 miliona ljudi.Razorne poslediceBolest je, kako neki izvori navode, bila odgovorna i za smrt Lucija Vera, koji je vladao zajedno sa Markom Aurelijem tokom 169. godine, dok pojedini savremeni epidemiolozi spekulišu da je i car preminuo od ove bolesti 180. godine nove ere.Međutim, njene posledice su bile mnogo dalekosežnije i gore. Ona je desetkovala vojne redove i izazvala ogromne nedostatke u ljudstvu. Kao rezultat, car je regrutovao svakoga ko je sposoban da se bori, ali prema nekim tvrdnjama to i dalje nije bilo dovoljno pa su se vojsci pridružili oslobođeni robovi, gladijatori i kriminalci.Danak neiskustvu je ova neobučena vojska platila kada je postala žrtva germanskih plemena koja su uspeli da pređu reku Rajnu. Pored problema sa vojskom, Antoninska kuga je izazvala i nedostatak radne snage koji je na kraju doveo do stagnacije u ekonomiji.Slaba trgovina je značila manje poreza i prazne državne kase. Antički izvori navode da je car okrivio hrišćane za pandemiju i nastalu situaciju, jer su oni navodno razbesneli paganske bogove koji su za kaznu poslali misterioznu bolest. Međutim, izgleda da to nije uticalo na popularnost koju su hrišćani stekli za vreme pandemije primajući u svoje domove bolesne i njihove članove porodica.Danas se u naučnim krugovima vode rasprave o tačnom broju preminulih, kao i da li je ovaj događaj uticao na pad carstva. Činjenice govore da je vojska nakon ovog perioda bila oslabljena, dok su germanska plemena vršila sve veći pritisak na granice carstva. Tradicija nedovoljno obučenih i loše opremljenih vojnika, zajedno sa još jednom epidemijom su, prema mišljenju mnogih stručnjaka, bili početak kraja Rimskog carstva.
https://lat.sputnikportal.rs/20220214/nova-studija-kuga-zapravo-nije-ubila-pola-evrope-1134257108.html
rimsko carstvo
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
magazin, kuga, rimsko carstvo
magazin, kuga, rimsko carstvo
Zašto se Antoninska kuga smatra početkom propasti Rimskog carstva?
Antički izvori navode da je Rim posle Antoninske kuge bio u ruševinama. Bolest se prvi put spominje tokom vladavine poslednjeg od Pet dobrih careva, Marka Aurelija Antonina tokom 165. ili 166. godine n.e. Iako nije poznato ko se i kada tačno zarazio, grčki lekar po imenu Galen je opisao događaje koji su usledili.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Izvori se uglavnom slažu da se bolest prvi put pojavila tokom zime 165. na 166. godinu, u periodu koji mnogi smatraju „Zlatnim dobom“ Rimskog carstva,
piše Nacionalna geografija. Naime, prilikom opsade grada Seleukije u današnjem Iraku, rimske trupe su primetile da se među lokalnim stanovništvom pojavila misteriozna bolest.
Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su groznica i kašalj počeli da se šire rimskim logorom. Pojedini vojnici su ozdravili, dok su drugi umrli, a treći otišli svojim kućama i sa sobom poneli zarazu.
Savremeni epidemiolozi nisu uspeli da utvrde odakle i na koji način se tačno zaraza raširila, a kada je antički lekar Galen stigao u Rim 168. godine, zatekao je grad u ruševinama. Ipak, njegov traktat Metodus Medendim je pružio dragocene informacije.
Galen je naveo da zaraženi pate od groznice, dijareje, upale grla i fleka po celoj koži, kao i da je svaki četvrti čovek umirao u roku od dve nedelje nakon pojave prvih simptoma.
Savremeni epidemiolozi se na osnovu opisa simptoma i toka bolesti u velikoj meri slažu da su u pitanju bile velike boginje, a prema nekim procenama, do kraja epidemije je umrlo između 5 i 10 miliona ljudi.
Bolest je, kako neki izvori navode, bila odgovorna i za smrt Lucija Vera, koji je vladao zajedno sa Markom Aurelijem tokom 169. godine, dok pojedini savremeni epidemiolozi spekulišu da je i car preminuo od ove bolesti 180. godine nove ere.
Međutim, njene posledice su bile mnogo dalekosežnije i gore. Ona je desetkovala vojne redove i izazvala ogromne nedostatke u ljudstvu. Kao rezultat, car je regrutovao svakoga ko je sposoban da se bori, ali prema nekim tvrdnjama to i dalje nije bilo dovoljno pa su se vojsci pridružili oslobođeni robovi, gladijatori i kriminalci.
Danak neiskustvu je ova neobučena vojska platila kada je postala žrtva germanskih plemena koja su uspeli da pređu reku Rajnu. Pored problema sa vojskom, Antoninska kuga je izazvala i nedostatak radne snage koji je na kraju doveo do stagnacije u ekonomiji.
Slaba trgovina je značila manje poreza i prazne državne kase. Antički izvori navode da je car okrivio hrišćane za pandemiju i nastalu situaciju, jer su oni navodno razbesneli paganske bogove koji su za kaznu poslali misterioznu bolest. Međutim, izgleda da to nije uticalo na popularnost koju su hrišćani stekli za vreme pandemije primajući u svoje domove bolesne i njihove članove porodica.
Danas se u naučnim krugovima vode rasprave o tačnom broju preminulih, kao i da li je ovaj događaj uticao na pad carstva. Činjenice govore da je vojska nakon ovog perioda bila oslabljena, dok su germanska plemena vršila sve veći pritisak na granice carstva. Tradicija nedovoljno obučenih i loše opremljenih vojnika, zajedno sa još jednom epidemijom su, prema mišljenju mnogih stručnjaka, bili početak kraja Rimskog carstva.
