Kriza u avio-saobraćaju neće biti kratkog daha – vraća li se železnica
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Slike haotičnih prizora sa aerodroma širom Evrope i SAD posle otkazivanja i pomeranja letova, u okolnostima u kojima se nalazi svet, po svemu sudeći nisu samo trenutne. U vreme preskupih energenata i skupih avionskih karata, a sve manje solventnih avio-kompanija i manjka letačkog i aerodromskog osoblja, povratak železnici izgleda kao realna opcija.
Sudeći po najnovijim vestima, vreme železnice ne da nije prošlo nego tek dolazi. Ovih dana je u Istanbulu osnovan Ministarski koordinacioni savet Bugarske, Mađarske, Srbije i Turske koji će pratiti sve investicije u saobraćajnu infrastrukturu, prvenstveno u železnicu. Hrvatski premijer je upravo najavio da je železnica najveći prioritet. Nemačka je još u maju uvela mesečnu kartu za prevoz železnicom po ceni od samo devet evra. Tom kartom su pokriveni i „Regional ekspres“ vozovi, koji uobičajeno povezuju gradove na udaljenosti do 150 kilometara. Suočena sa energetskim problemima, u nameri da smanji zavisnost od ruskog gasa, Nemačka je najavila, novi plan javnog prevoza.
Povratak železnice
Povratak železnice, koja je predstavljala krvotok industrijske revolucije 19. veka, čija je zlatna era bila između dva svetska rata, u ovome veku je stidljivo je najavljen kao deo zelene agende kao ekološki mnogo prihvatljivije, jer štiti klimu.
Povratak na veliku scenu joj, međutim, po svemu sudeći, krče krize – prvo pandemijska kada je bio prizemljen avio-saobraćaj. Od toga se avionske kompanije čestito nisu ni oporavile, a neke su i otišle u istoriju, kada je krenula inflacija, visoka cena energenata, da bi ove godine sve dosolila ukrajinska kriza. Antiruske zapadne sankcije su dovele do astronomskog rasta cene svih energenata, pa i kerozina.
„Danas je avio-saobraćaj u velikim problemima. Veliki je nedostatak i letačkog osoblja i onog na aerodromima. Naravno ako neko nešto gubi, drugi mora da dobije. Železnica samim tim može da preuzme makar jedan deo tog kolača. Naročito ove brze i vrlo kvalitetne železnice“, kaže za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta, dr Slobodan Aćimović.
Zbog svega toga samo u poslednjoj nedelji juna je, prema procenama, odloženo ili otkazano više od 40.000 letova širom sveta.
Raste interesovanje
Železnica je već počela da preuzima tokove robe između Azije i Evrope
© AFP 2023 / LIU JIN
Evropski ekspert za železnički saobraćaj, dr Libor Lohman, smatra da bi vlade kao prvu meru saobraćajne politike, trebalo da imaju revitalizaciju postojećih i izgradnju novih pruga. Kvalitetna infrastruktura danas je od esencijalnog značaja za razvoj železničkog saobraćaja i bez nje, kako je upozorio, nema ni železnice. A samo u Nemačkoj, zemlji sa izuzetno razvijenom železnicom, njena mreža je sistematski smanjivana, pa je od 1995. „nestalo“ 15 odsto šina, a od 11.000 fabričkih železničkih stanica „ugašeno“ više od 9.000.
Železnica već konkuriše
Lohmanov kolega, Žan Pjer Lubinu železnicu danas vidi kao glavni vid prevoza jer povezuje ne samo zemlje, nego i kontinente. Pre godinu i po dana ukupna razmena Evrope i Azije bila je vredna 600 milijardi dolara, od toga se železnicom prevozilo svega jedan odsto. Procena je, međutim, da će transport robe godišnje rasti 18 odsto, a putnika 15 procenata i da su zato neophodne integracije železnice Evropa-Azija.
Aćimović, koji predaje grupu predmeta koji se bave logistikom, saobraćajem i infrastrukturom, kaže da je železnica već počela da preuzima tokove robe između Azije i Evrope i očekuje da će to još više da čini.
„Videli smo da se u sklopu novog Puta svile radi nekoliko tih ruta. Neke već funkcionišu, tako da u tom robnom smislu železnica može da konkuriše, naročito sada pomorskom saobraćaju zato što na primer, između Kine i Evrope železnica može pre da stigne nego pomorski saobraćaj. Ona to može za nekih dvadesetak dana, a pomorski saobraćaj sada ide i na 60 dana“, napominje naš sagovornik.
Zavisi, dodaje on, kako koji brod, ali između 30 i 40 je najmanje, što znači da železnica može da bude duplo brža i može da preuzme srednje i velike daljine.
Samo za nedelju dana otkazano je oko 40.000 letova što je stvorilo haos na aerodromima širom sveta
© AP Photo / Frank Augstein
Avionski prevoz, pogotovo uz sadašnje cene goriva, teško da može da bude isplativ.
Ulaganja u železnicu
Ako su u pitanju kraće razdaljine, ispod 300 kilometara, tu je, ističe on, i dalje neprikosnoven drumski saobraćaj. Da bi bila konkurentna železnica bi morala da bude brza i efikasna ako je reč o putničkom saobraćaju, ili u slučaju robnog da ima industrijske koloseke, da praktično ulazi u distributivne centre, ili takozvane suve luke.
Nemačka koja je jeftinom mesečnom kartom za voz rešila da privuče putnike, prošle godine je ne samo opredelila da u narednih pet godina uloži oko 200 miliona evra u svoju inače dobru železnicu, nego je i smanjila izdatke za svojevrsnu železničku putarinu, naknadu za transport šinama.
Markus Gerisinske iz Udruženja nemačkih prevoznika tvrdi da opet raste interesovanje za železnicu, čak i kod relativno manjih firmi. On smatra da je pozitivno i to što je više novca na raspolaganju za intermodalne terminale u kojima bi i firmama kojima se ne isplati da imaju sopstveni železnički priključak bilo moguće da pretovare robu sa kamiona na voz.
