- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Ko su češći zlostavljači na radu – kolege ili šefovi

CC0 / Pixabay / Problemi na poslu
Problemi na poslu - Sputnik Srbija, 1920, 23.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Zlostavljanje na radu zabranjeno je Zakonom ali se u praksi, ipak, dešava. Mobing je češći od kolega nego od nadređenih i javlja se u svim delatnostima, navodi direktor Republičke agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Ivica Lazović.
Mobilna aplikacija Sputnik na srpskom jeziku - Sputnik Srbija
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

On ističe i da Agencija ne utvrđuje da li je postojalo zlostavljanje već ima za cilj da miri strane u postupku. U praksi se pokazalo i da većina nije spremna na pomirenje.
Najčešće mobing prijavljuju zaposleni na neodređeno vreme, i to dominantno u javnom sektoru, najpre zdravstvu i prosveti. Ima ga i kod privatnika sa velikim brojem zaposlenih, kažu u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Od 2009. do juna ove godine beleže 627 pokrenutih postupaka zbog tzv. mobinga.
Ivica Lazović ističe da se prema iskustvima Agencije, najčešće javlja linijski mobing koji dolazi od kolega, a ređe vertikalni od nadređenih, odnosno šefova.
Najčešće se kao zlostavljači navode kolege i grupe kolega a kao uzrok emocionalni razlozi, npr. netrpeljivost.
Pored emocionalnog, dodaje, postoji i strateški mobing, ali i on je redak u praksi Agencije.
Pored Agencije, nadležnost u rešavanju sporova imaju i sudovi, a veliki broj tih postupaka i završi na sudu ako je zlostavljač šef.
„Kada govorimo o mobingu, najčešće je to ugrožena komunikacija u okviru organizacije, omalovažavanje, nepoštovanje, uvrede. Postoji mobing ‘punog stola’ i mobing ‘praznog stola’ i on se javlja i u praksi i u teoriji“, objasnio je Lazović.
Navodi da mobing praznog ili punog stola prati administrativne profesije, ali da se mobing javlja i u proizvodnji i u svim oblicima ljudskih delatnosti.

Kome se prvo prijavljuje mobing

Adresa koja ne može da se preskoči kada neko hoće da prijavi mobing je firma, bez toga ne može dalje, odnosno na sud.
„Problem se prvo rešava u kući, prijavljuje se prvo poslodavcu. Najčešći nedostatak je što poslodavci nemaju dovoljno obučene posrednike. Obavezni su da ponude posredovanje, ali ono ne mora da uspe i u praksi je najčešće formalno da bi se otišlo na sud. To je jedan od ključnih nedostataka“, ukazuje Lazović.
Najčešće se, kaže, kao kompromisno rešenje nameće postupak pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova i njenim iskusnim arbitrima.
Agencija je stanica između firme i suda, a ko hoće može besplatno da pokuša preko nje da se pomiri, pre nego što ode na sud ili da pred sudom zaustavi postupak.

Većina nije spremna za pomirenje

Od 2009. do juna ove godine samo u 15 odsto slučajeva došlo je do sporazuma. Agencija kontaktira s prijavljenim za mobing i ako se ne odazove i neće pomirenje, obustavlja se postupak. Pokazalo se da većina nije spremna za pokušaj pomirenja.
Istakao je za RTS i da je Agencija od 2018. godine promenila način rada, ne utvrđuju da li je bilo ili ne zlostavljanja već mire strane u postupku.
I u istraživanju o izazovima rešavanja radnih sporova u Srbiji koje je rađeno krajem prošle i početkom ove godine, piše da zaposleni predlažu da se uvede obaveza pokušaja mirnog rešavanja radnog spora pre utuženja.
Lazović navodi da već postoje radne grupe koje rade na unapređenju zakonskih propisa.
Posebno naglašava da u Srbiji postoji SOS linija i da na broju 0800-300-601 pružaju informaciju svima koji smatraju da se suočavaju s mobingom na radu.

Koliko je opasno zlostavljanje na radu

Zlostavljanje na radu je, kako navodi, prema istraživanju Međunarodne organizacije rada veoma štetno, pada ukupna produktivnost zaposlenog na oko 60 posto.
Dodaje da je prema istraživanjima Klinike za rad u Milanu, preko 70 odsto dijagnoza u praksi te klinike uzrokovano zlostavljanjem na radu.
„Dakle, zlostavljanje na radu je jedna skupa i opasna pojava koja pravi štetu i poslodavcu i produktivnost opada i odnosi sa klijentima se menjaju i generalno pravi štetu društvu kroz smanjenje ukupne privredne aktivnosti“, zaključio je Lazović.
Restoran - Sputnik Srbija, 1920, 21.03.2022
EKONOMIJA
Gojazni se teže zapošljavaju, ženama pada plata ako „nabace“ koji kilogram
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala