https://lat.sputnikportal.rs/20220722/srbija-i-crna-gora-ponovo-krecu-od-nule---ali-gde-je-ta-nula-1140167773.html
Srbija i Crna Gora ponovo kreću od nule - ali, gde je ta nula?
Srbija i Crna Gora ponovo kreću od nule - ali, gde je ta nula?
Sputnik Srbija
Novi početak u odnosima između Srbije i Crne Gore, koji je najavio crnogorski premijer Dritan Abazović možda je i dobra ideja. Jer dobro postavljeni odnosi dobri su za srpski narod u Crnoj Gori, kao i za Crnogorce u Srbiji. Problem je u tome gde se nalazi ta „nula“ ako se uzmu u obzir odnosi dve države, koje dele viševekovno zajedničko iskustvo.
2022-07-22T20:53+0200
2022-07-22T20:53+0200
2022-07-22T20:54+0200
region
region
region – društvo
dritan abazović
srbija
crna gora
temeljni ugovor
odnosi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110914/62/1109146231_36:0:1430:784_1920x0_80_0_0_72096b2070ecbd9a57f21468da04277e.jpg
Krenuti u odnosima između Beograda i Podgorice od nule možda je dobro i za Srpsku pravoslavnu crkvu, koja daje identitet narodu Crne Gore, čak i onom delu tog naroda koji se više ne izjašnjavaju kao Srbi, razmišlja istoričar, akademik Ljubodrag Dimić.„U tom kontekstu, ako je početna tačka zdrava i ako postoji obostrana dobra namera da ti odnosi budu dobri u budućnosti, onda neka to bude i nula“, konstatuje Dimić.Podsetimo, da Crna Gora u odnosima sa Srbijom treba da krene od nule, crnogorski premijer Dritan Abazović izjavio je u crnogorskom parlamentu odgovarajući na pitanja poslanika.Gde je Dritanova „nula“Međutim, ako uzmemo u obzir sveukupne odnose između dve države i istoriju tih odnosa, gde je nula koju Abazović priziva?Nulom bismo mogli da označimo period kada smo svi bili u okvirima Osmanskog carstva, kaže Dimić – neka početna tačka bila bi, prema njegovim rečima, 1878, kada su velike sile obema državama priznale nezavisnost i kada Srbija i Crna Gora ne dele državnu granicu. Drugi početak bila je 1914, kada je Crna Gora prva sledila Srbiju u Prvom svetskom ratu. Ovaj početak ovenčan je zajedničkom državom od 1. decembra 1918. Taj zajednički život trajao je sve do referenduma 2006, kada je Crna Gora odlučila da raskine državne veze sa Srbijom.A ako će se odnosi već uspostavljati „od nule“, treba poštovati samo ono što međunarodno pravo i međunarodne norme kažu – to posebno važi za srpski narod u Crnoj Gori koji više ne sme da bude pod segregacijom raznih diktatora kakav je Milo Đukanović, napominje Dimić.Dritan Abazović i maligni uticaj ZapadaZbog vekovne predistorije, odnosi između Srbije i Crne Gore ne mogu da počnu od nule, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica. Sa druge strane, prema njegovom mišljenju, ne treba uzimati u obzir ono što Abazović govori, jer je više puta do sada pokazao da je u stanju da dosta brzo menja stavove i ideje koje zastupa.Kao ilustraciju uticaja Zapada na Crnu Goru naš sagovornik koristi nedavnu izjavu iz, kako kaže, briselskih krugova, da je za Crnu Goru važnije da nastavi „evropski put“, nego da potpiše Temeljni ugovor sa SPC. To se, prema Koprivicinim rečima, može shvatiti, ne samo kao ohrabrenje, već kao jedna vrsta uvijene naredbe da dogovor sa SPC ponovo pokvari, a nekoliko dana kasnije, Abazović, iako je bio akter dogovora sa srpskom crkvom, promenio je stav.Pored toga što svaku Abazovićevu izjavu treba uzeti sa rezervom, Koprivica napominje i da je on postao premijer iako je njegova koalicija na izborima 2020. osvojila svega 35.000 glasova, što je i za crnogorske uslove premalo.
https://lat.sputnikportal.rs/20220721/abazovic-u-odnosima-sa-beogradom-mora-se-krenuti-od-nule-1140155395.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220719/abazovic-i-djukanovic-o-temljnom-ugovoru-sa-spc-prvo-otkloniti-sve-nedoumice--1140103070.html
srbija
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – društvo, dritan abazović, srbija, crna gora, temeljni ugovor, odnosi
region, region – društvo, dritan abazović, srbija, crna gora, temeljni ugovor, odnosi
Srbija i Crna Gora ponovo kreću od nule - ali, gde je ta nula?
20:53 22.07.2022 (Osveženo: 20:54 22.07.2022) Novi početak u odnosima između Srbije i Crne Gore, koji je najavio crnogorski premijer Dritan Abazović možda je i dobra ideja. Jer dobro postavljeni odnosi dobri su za srpski narod u Crnoj Gori, kao i za Crnogorce u Srbiji. Problem je u tome gde se nalazi ta „nula“ ako se uzmu u obzir odnosi dve države, koje dele viševekovno zajedničko iskustvo.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Krenuti u odnosima između Beograda i Podgorice od nule možda je dobro i za Srpsku pravoslavnu crkvu, koja daje identitet narodu Crne Gore, čak i onom delu tog naroda koji se više ne izjašnjavaju kao Srbi, razmišlja istoričar, akademik Ljubodrag Dimić.
„U tom kontekstu, ako je početna tačka zdrava i ako postoji obostrana dobra namera da ti odnosi budu dobri u budućnosti, onda neka to bude i nula“, konstatuje Dimić.
Podsetimo, da Crna Gora u odnosima sa Srbijom treba da krene od nule, crnogorski premijer Dritan Abazović izjavio je u crnogorskom parlamentu odgovarajući na pitanja poslanika.
Međutim, ako uzmemo u obzir sveukupne odnose između dve države i istoriju tih odnosa, gde je nula koju Abazović priziva?
Nulom bismo mogli da označimo period kada smo svi bili u okvirima Osmanskog carstva, kaže Dimić – neka početna tačka bila bi, prema njegovim rečima, 1878, kada su velike sile obema državama priznale nezavisnost i kada Srbija i Crna Gora ne dele državnu granicu. Drugi početak bila je 1914, kada je Crna Gora prva sledila Srbiju u Prvom svetskom ratu. Ovaj početak ovenčan je zajedničkom državom od 1. decembra 1918. Taj zajednički život trajao je sve do referenduma 2006, kada je Crna Gora odlučila da raskine državne veze sa Srbijom.
„Prema tome, mi imamo nekoliko nula, odnosno nekoliko nultih, polaznih tačaka od kojih treba poći. Po mom mišljenju, Dritan Abazović je više mislio kolokvijalno da treba početi od nule. Ne može se poništiti ono što je naše zajedničko iskustvo, a ono je duže od 1878. Ono nas vraća u Srednji vek. Pretpostavljam da je to kolokvijalna izjava, ali, u suštini, možda i treba početi od onoga što je početak dobro i pametno postavljenih odnosa između Srbije i Crne Gore“, kaže Dimić.
A ako će se odnosi već uspostavljati „od nule“, treba poštovati samo ono što međunarodno pravo i međunarodne norme kažu – to posebno važi za srpski narod u Crnoj Gori koji više ne sme da bude pod segregacijom raznih diktatora kakav je Milo Đukanović, napominje Dimić.
Dritan Abazović i maligni uticaj Zapada
Zbog vekovne predistorije, odnosi između Srbije i Crne Gore ne mogu da počnu od nule, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica. Sa druge strane, prema njegovom mišljenju, ne treba uzimati u obzir ono što Abazović govori, jer je više puta do sada pokazao da je u stanju da dosta brzo menja stavove i ideje koje zastupa.
„To verovatno može da se objasni činjenicom da je on u tesnoj vezi sa određenim međunarodnim činiocima, pre svega sa Zapada koji, da parafraziram diskurs koji upravo Zapad koristi prema Rusiji, u kontinuitetu ostvaruje maligni uticaj na Crnu Goru“, smatra Koprivica.
Kao ilustraciju uticaja Zapada na Crnu Goru naš sagovornik koristi nedavnu izjavu iz, kako kaže, briselskih krugova, da je za Crnu Goru važnije da nastavi „evropski put“, nego da potpiše Temeljni ugovor sa SPC. To se, prema Koprivicinim rečima, može shvatiti, ne samo kao ohrabrenje, već kao jedna vrsta uvijene naredbe da dogovor sa SPC ponovo pokvari, a nekoliko dana kasnije, Abazović, iako je bio akter dogovora sa srpskom crkvom, promenio je stav.
Pored toga što svaku Abazovićevu izjavu treba uzeti sa rezervom, Koprivica napominje i da je on postao premijer iako je njegova koalicija na izborima 2020. osvojila svega 35.000 glasova, što je i za crnogorske uslove premalo.
„Sve što dolazi od crnogorskih zvaničnika, bilo od Đukanovića koji pokazuje konstantnu antisrpsku liniju, do Abazovića koji danas izjavljuje ovo, a sutra ono, treba shvatiti kao trenutni indikator nečega što se zove, da još jedanput naglasim, maligni uticaj Zapada na političke institucije Crne Gore i na crnogorsko društvo jer tamo situacija neće moći da se normalizuje dok političke institucije ne postanu reprezentativne za većinsku političku volju građana Crne Gore“, zaključuje on.
