Nova američka bitka za Srbiju: Kakvu to „pomoć“ nudi Hil baš pre formiranja nove Vlade
© AP Photo / Jon ElswickAmerikanskie flagi na fone Kapitoliя v Vašingtone, SŠA
© AP Photo / Jon Elswick
Pratite nas
Vašington će ako bude morao promeniti tvrde stavove prema Beogradu i ako proceni da njima gubi stratešku poziciju. Njima je bitno da se reši Kosovo, ali im je bitniji odnos sa Srbijom, jer ovde sada interese imaju Rusija, Kina, Turska, Nemačka i arapske države. Amerika je izgubila ekskluzivu, kaže diplomata u penziji Vladislav Jovanović.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil najavio je da namerava da pomogne Srbiji u rešavanju teških pitanja, kako je rekao, „korak po korak“, jer je, kaže, shvatio da je sada pravo vreme jer se usredsredio da sazna „što je moguće više o današnjoj Srbiji“ i da bolje shvata na koji način SAD mogu da joj pomognu.
Hil čeka program nove vlade Srbije
Na šta je tačno Hil mislio nije rekao, ali po rečima sagovornika Sputnjika bivšeg ministra u Ujedinjenim nacijama i diplomate Vladislava Jovanovića postoji nekoliko tačaka na koje Hil, odnosno Amerika, posebno obraća pažnju kada smo mi u pitanju, a prva je sastav nove vlade Srbije.
„On je tempirao trenutak javnog izjašnjavanja u momentu kada se lome koplja ko će biti deo nove Vlade Srbije i ko će koga u toj vladi bolje da predstavlja. To što je srpski predsednik rekao da vlada neće biti antiruska, je umirujuće za one koji su se pribojavali da bi mogla biti prozapadna, a to je dalo krila Hilu da se pojavi upravo u ovom trenutku,“ primećuje Jovanović.
Kako kaže, od sastava nove vlade zavisi i kakva će program te Vlade biti ponuđen Skupštini Srbije, što je za Ameriku ali i Zapad uopšte, važno jer priželjkuju da on bude na linijama ubrzanog približavanja Zapadu, a ne na linijama dalje afirmacije naše nezavisnosti i vojne neutralnosti.
Što se tiče „pomoći“ koju Hil najavljuje ona bi mogla, kaže naš sagovornik, da se opiše starom narodnom izrekom da hoće da nas „prevede žedne preko vode“.
„Drugim rečima, da ponovi da nas čeka stolica u NATO, o čemu mi naravno odlučujemo. On to ne radi direktno već ima jedan sugestivan prilaz kada kaže da poštuje našu vojnu neutralnost, a ujedno nas podseća da ako drugačije odlučimo, nas tamo čeka stolica. Kaže da bi hteo i da nam pomogne da uđemo u Evropsku uniju tako što ćemo ubrzati proces priznanja Kosova kao takozvane nezavisne države, jer drugi način da mi uđemo u EU za sada ne postoji. Dakle, mi treba da se odreknemo Kosova, a Amerika će nam pomoći kao to lakše da uradimo. To otprilike proizilazi i njegovih reči o našim evrointegracijama i američkoj pomoći,“ napominje Jovanović.
Ono što nije pomenuo, a što se od nas u budućnosti očekuje, dodaje naš sagovornik, jeste da se previše ne angažujemo oko Republike Srpske u procesu prekomponovanja BIH koje je očigledno u toku.
„Očito je da se funkcionalnost BiH pokušava uspostaviti na način koji može biti samo na štetu Dejtonskog sporazuma, i ovlašćenja koji on daje entitetima. To znači lagan ali izvestan pokušaj da se entiteti „prevedu“ na adminstrativne provincije, odnosno, da se liše elementa sopstvene državnosti. To je cilj ka kome oni idu, ali ga ne oglašavaju javno, nego ga uvijaju u neke folije koje treba da otklone pažnju od ovog njihovog glavnog cilja,“ ističe naš sagovornik.
Balkan i Srbija nisu više američka ekskluziva
Kako kaže Jovanović, ovo su po njegovom mišljenju četiri ključne tačke u kojima američki ambasador namerava da nam „pomogne“ da ih rešimo, s tim što je izostavio direktno, ali ne i indirektno da očekuje da mi konačno uvedemo sankcije Rusiji.
„Sigurno bi, po njemu, onda ta „pomoć“ bila vidljivija i konkretnija jer bi tamo tako pristali da sledimo put zapada u odnosu na Rusiju,“ ukazuje Jovanović.
Ukoliko Srbija ne bude sledila „američki plan za pomoć Srbiji“ Jovanović ne misli da će Vašington pribeći nekim kaznenim merama i pritiscima, već naprotiv.
„Amerika ima ciljeve koje je ranije formulisala. Sadašnja situacija u svetu sa Rusijom i Kinom na čelu, na Ameriku deluje tako da im je potrebno da se ubrzaju kako bi pokrili delove sveta za koje smatraju njihovom isključivom uticajnom sferom. A to je slučaj sa Balkanom. Sada se tu susreću za razliku od ranijeg perioda, sa drugim zainteresovanim stranama za ovaj prostor kao što je Turska, onda i Nemačka koja nevidljivo sprovodi svoje interese. Rusija i Kina su se ovde već pozicionirale, a tu su i neke arapske države,“ napominje Jovanović.
Drugim rečima, Balkan nije više kaže on, isključiv prostor već otvoren za plasiranje interesa i drugih država koje su zainteresovane.
„Prema tome, Amerikanci su sada u nekoj vrsti vremenske žurbe ali ako ta žurba ne da rezultat koji očekuju po ovim pitanjima, onda bi oni morali da se zamisle da li postoji i drugi način da nam priđu, odnosno da nas pridobiju. Dakle, manje maksimalan, več onaj koji ja zovem opcionim putem koji Amerika još nije plasirala ali o njemu sigurno razmišlja. Ta želja da postignu maksimalne ciljeve kod nas i po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju Republike Srpske i distanciranja od Rusije je suviše rizična za njih jer mogu da izgube i ono što su do sada imali,“ ističe Jovanović.
Beograd im je strateški bitniji od Kosova
S obzirom da im je Srbija strateški važna ne bi me iznenadilo, dodaje Jovanović, da Amerika počne da razmišlja i o nekim mekšim rešenjima i za Kosovo i za RS.
„Tako bi za Kosovo moglo da se nađe neko vezano rešenje sa RS ili da čak izvrše reviziju maksimalističkog stava po pitanju Kosova, pa da od Prištine zatraže snižavanje očekivanja u smislu da maksimalna nezavisnost nije sprovodljiva i da se treba zadovoljiti nečim manjim od toga, odnosno nekom zajednicom sa Srbijom. To bi moglo da bude jedno od njihovih izlaznih rešenja ako se sadašnji američki stavovi pokažu kao kontraproduktivni,“ objašnjava Jovanović.
Kako on kaže, iako to sada zvuči nadrealno, Amerikanci su svesni da bi svakim pritiskom Srbiju još dalje udaljavali od sebe, što ne žele, jer ovo je jedna vrsta bitke za Srbiju. Jer, između Kosova i Srbije izabraće uvek pre Srbiju, jer im partnerstvo sa nama omogućava kočnicu za upliv drugih država.
„Oni sigurno u svojim političkim laboratorijama ovako nešto ne isključuju iako će biti pritisaka na Srbiju što javnih što prikrivenih, ali svesni su da Rubikon ne mogu da pređu jer znaju da je nemoguće da više direktno ugroze Srbiju, jer se situacija izmenila. A Amerika ima hitnu potrebu da što pre sredi svoj interes na Balkanu, kako bi imali odrešene ruke da krenu ka Rusiji i Kini,“ ističe naš sagovornik.
Jovanović zaključuje da će Amerika i dalje Evropsku uniju koristiti kao rezervnog igrača i batinu za ostvarenje svojih ciljeva, ali da će ona sama pokušati da nam se prikaže kao neko ko sada ima daleko manje malicioznije stavove prema nama, jer smo im itekako potrebni u njihovoj geostrateškoj igri.