https://lat.sputnikportal.rs/20220719/da-li-ce-i-koliko-rasti-kamate-na-kredite-1140098891.html
Da li će i koliko rasti kamate na kredite
Da li će i koliko rasti kamate na kredite
Sputnik Srbija
Euribor, kamata po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuje novac i kamata koja utiče na kretanje rata na kredite i u Srbiji, prvi put od 2015... 19.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-19T22:41+0200
2022-07-19T22:41+0200
2022-07-19T22:41+0200
srbija – ekonomija
ekonomija
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/13/1140099274_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_69d8bdf6ce3e474b4dc7d54812866e84.jpg
Šta to konkretno znači za rate kredita i kako će na kamate da se odrazi izjednačavanje dolara sa evrom?Kamatne stope i rate na kredite već duže vremena stagniraju, i u svetu i u Srbiji. Za proteklih sedam godina rata na stambeni kredit u Srbiji od 280 evra pala je za oko 30 evra, a sada se dešavaju promene. Rast je nesporan, samo je pitanje dinamike. Stručnjaci, međutim, ukazuju i da ne treba očekivati dramatično povećanje kamata.Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ne očekuje veliko pomeranje kamata.„Prilično sam siguran da banke neće dozvoliti da novac postane previše skup. Verujem da će biti povećanja kamata, ali da promena neće biti dramatična“, rekao je Vasić za „Blic Biznis“.Rast euribora za dužnike u Srbiji, čiji su krediti vezani za evro, sada je značajna informacija jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoj dug. To se u Srbiji odnosi na skoro sve stambene kredite kojih je više od 130.000. Što se tiče keš kredita njih su građani najčešće uzimali sa fiksom ratom u dinarima, i rate na njih ne mogu da rastu.Govoreći o odnosu dolara i evra i kreditima Vasić je rekao da su rast cena energenata, poskupljenje hrane i inflacija širom sveta vesti koje nikome ne prijaju.„I nekako, posledično burna reakcija usledila je i na informaciju da je američki dolar dostigao vrednost evra. Međutim, ova druga vest zaista nema razloga da zabrine ogromnu većinu građana. Krediti izraženi u dolarima u Srbiji su izuzeto retki. Prema podacima Kreditnog biroa, na dan 31. maja ukupan broj stambenih kredita je 152.437 od čega je 151.018 u evrima. Dakle 99 odsto. Svi ostali krediti, u dinarima, pa i u drugim valutama, čine do 1 odsto ukupnog broja stambenih kredita“, ocenio je Vasić i dodao da ni srpska privreda nije ništa više ugrožena od građana.„Kada se pogledaju dugovanja vezana za evro, tu se najvažnijim klijentom može smatrati država, Republika Srbija. Međutim, i tu je u proteklih nekoliko godina znatno promenjena nepovoljna struktura javnog duga, odnosno smanjen je udeo kredita vezanih za dolar. U ovom trenutku oko 10 odsto javnog duga vezano je za američku valutu, a skoro 58 odsto za evro“, ocenio je Vasić.
https://lat.sputnikportal.rs/20220609/sta-je-euribor-i-kako-ce-uticati-na-rate-kredita-1138293862.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220716/sta-cemo-sve-placati-bankama-kada-od-avgusta-poskupe-njihove-usluge-1139967149.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220717/kako-jacanje-dolara-utice-na-srpsku-ekonomiju-1140007632.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija – ekonomija, banke i berza
srbija – ekonomija, banke i berza
Da li će i koliko rasti kamate na kredite
Euribor, kamata po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuje novac i kamata koja utiče na kretanje rata na kredite i u Srbiji, prvi put od 2015. godine ulazi u plus. Vrednost šestomesečnog euribora sada je minus 0,53 odsto. U ovo vreme pre dve godine bio je minus 0,15, a 2008. godine bio je i plus pet procenata.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Šta to konkretno znači za rate kredita i kako će na kamate da se odrazi izjednačavanje dolara sa evrom?
Kamatne stope i rate na kredite već duže vremena stagniraju, i u svetu i u Srbiji. Za proteklih sedam godina rata na stambeni kredit u Srbiji od 280 evra pala je za oko 30 evra, a sada se dešavaju promene. Rast je nesporan, samo je pitanje dinamike. Stručnjaci, međutim, ukazuju i da ne treba očekivati dramatično povećanje kamata.
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ne očekuje veliko pomeranje kamata.
„Prilično sam siguran da banke neće dozvoliti da novac postane previše skup. Verujem da će biti povećanja kamata, ali da promena neće biti dramatična“,
rekao je Vasić za „Blic Biznis“.
Rast euribora za dužnike u Srbiji, čiji su krediti vezani za evro, sada je značajna informacija jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoj dug. To se u Srbiji odnosi na skoro sve stambene kredite kojih je više od 130.000. Što se tiče keš kredita njih su građani najčešće uzimali sa fiksom ratom u dinarima, i rate na njih ne mogu da rastu.
„Na primeru stambenog kredita od 50.000 evra na 20 godina, rata je početkom godine bila 276 evra, a sada je 290, što je povećanje od 14 evra. Ako euribor uskoro bude jedan odsto, rata će biti 316 evra, što je povećanje od 40 evra, a ako se poveća do dva procenta, rata bi bila 344 evra, što je povećanje od 68 evra, u odnosu na početak godine“, ukazuju u udruženju potrošača „Efektiva“.
Govoreći o odnosu dolara i evra i kreditima Vasić je rekao da su rast cena energenata, poskupljenje hrane i inflacija širom sveta vesti koje nikome ne prijaju.
„I nekako, posledično burna reakcija usledila je i na informaciju da je američki dolar dostigao vrednost evra. Međutim, ova druga vest zaista nema razloga da zabrine ogromnu većinu građana. Krediti izraženi u dolarima u Srbiji su izuzeto retki. Prema podacima Kreditnog biroa, na dan 31. maja ukupan broj stambenih kredita je 152.437 od čega je 151.018 u evrima. Dakle 99 odsto. Svi ostali krediti, u dinarima, pa i u drugim valutama, čine do 1 odsto ukupnog broja stambenih kredita“, ocenio je Vasić i dodao da ni srpska privreda nije ništa više ugrožena od građana.
„Kada se pogledaju dugovanja vezana za evro, tu se najvažnijim klijentom može smatrati država, Republika Srbija. Međutim, i tu je u proteklih nekoliko godina znatno promenjena nepovoljna struktura javnog duga, odnosno smanjen je udeo kredita vezanih za dolar. U ovom trenutku oko 10 odsto javnog duga vezano je za američku valutu, a skoro 58 odsto za evro“, ocenio je Vasić.
