Američki prsti: Može li Španija da prizna Kosovo
13:00 17.07.2022 (Osveženo: 13:26 17.07.2022)
© AP Photo / Daniel Ochoa de Olza
Pratite nas
Eventualno priznanje tzv. Kosova od strane zvaničnog Madrida svakako bi umanjilo kapacitete Srbije u očuvanju njene južne pokrajine, ali mislim da se to neće desiti jer bi u samoj Španiji opozicija to shvatila kao vetar u leđa Kataloniji i Baskiji, kaže politikolog dr Rajko Petrović.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Da je Španija kao najtvrđi orah među pet zemalja članica EU, koje još uvek ne priznaju tzv. Kosovo, spremna da započne proces odmrzavanja diplomatskih odnosa sa Prištinom, kako prenose španski mediji, vest je na svim udarnim albanskim medijima na KiM.
Američki prsti u evropskoj čorbi
Hispanista Rajko Petrović, istraživač iz Instituta za evropske studije, kaže za Sputnjik da to, bar zasad, nije zvanični stav španske vlade.
„Takve informacije su postojale i prošle godine i više godina unazad kada se govorilo o tome da će Španija, kao što se i danas priča po uzoru na neki grčki model, početi neku vrstu diplomatskih odnosa sa tzv. Kosovom. Ono što jeste činjenica jeste da Španija pokušava da promeni svoju politiku u celini prema Zapadnom Balkanu i u to je, iz njihovog ugla, uključeno i rešavanje statusa tzv. Kosova, a to se sada ponovo aktualizovalo zbog ukrajinske krize,“ komentariše Petrović.
On podseća da Zapad, pre svega SAD traži od svih od pet država EU koje nisu priznale Kosovo da to urade kako bi pokazao da je jedinstven i spreman za neku vrstu ofanzive na evropskom kontinentu koje je postalo jedna vrsta geopolitičkog bojnog polja.
„Španija je zemlja koja se još od 2008. kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost i iz vremena kada su na vlasti u Španiji bili socijalisti do danas oštro protivi da prizna Kosovo kao nezavisnu državu i ne bi bilo fer i korektno govoriti o tome da Španija u ovom trenutku to želi. Ona je to mogla da uradi bezbroj puta do sada a da ne snosi neke preterane posledice jer ne stoji teza da bi priznanje Kosova značilo da će neko priznati Kataloniju i Baskiju kao nezavisne države,“ smatra naš sagovornik.
Antiruski stav Španije
Prema njegovim rečima, i druge države koje u manje ili većem stepenu imaju problem separatizma kao što su Belgija, Italija itd. priznale su tzv. nezavisno Kosovo i to im se nije „obilo o glavu.“
„Dakle, mislim da Španija svih ovih godina principijelno poštuje stav da oni ne priznaju nikakvu vrstu unilateralne secesije bilo gde u Evropi i u svetu. Ono što na neki način može da nas zabrinjava jeste činjenica da je Španija jedna od zemalja sa najoštrijom antiruskom retorikom od izbijanja ukrajinske krize i da to može da se reflektuje na odnos prema Zapadnom Balkanu. Španija izrazito osuđuje Rusiju jer ona ima taj luksuz jer ne zavisi energetski od Rusije kao druge države,“ kaže Petrović.
S druge strane, dodaje on, očito je da Amerika pritiska zemlje EU da u potpunosti slede njihovu agendu u šta je uključeno da se pitanje Kosova reši kao nešto što njih trenutno opterećuje a ujedno to je i primer gde bi oni mogli da pokažu da imaju jak uticaj na prostor koji se smatra delom ruske interesne sfere.
Grčki model
„I pored toga mislim, bar je to moja prognoza, da Španija neće priznati Kosovo a ako se otvori neka vrsta nekog predstavništva po uzoru na grčki model i to bi i dalje bio samo grčki model, jer to nije dovelo do grčkog priznanja. Međutim, za mene je upitno da li će Španija i to da uradi, jer je veliki problem za špansku vladu to što bi narodnjačka opozicija koja je jaka, eventualni pokušaj da se odnosi sa tzv. nezavisnim Kosovom podignu na viši nivo iskoristila kao argument za pretnju da će socijalistička vlada dati vetar u leđa Kataloniji i Baskiji na putu za nezavisnost,“ smatra on.
Otuda, kako objašnjava Petrović, to postaje njihov unutrašnji problem, više nego spoljašnji.
„S druge strane, i da se desi da ovih pet zemalja u dogledno vreme priznaju Kosovo, mislim da bi Španija to učinila poslednja i da bi se tome do kraja opirala. U svakom slučaju, mislim da mi ovde u Srbiji treba da stanemo na loptu, da razumemo špansku poziciju i da im budemo zahvalni za njihovu dugogodišnju doslednost i podršku ali i da branimo naše interese ako ih Španija bude ugrozila, adekvatnim odgovorom,“ napominje Petrović.
Španija bi poslednja priznala Kosovo
On se slaže da bi priznanje Kosova od strane Španije i ostalih država umanjilo naše kapacitete na nivou EU u borbi za očuvanje Kosova i Metohije, jer je Srbija država koja u svojim prioritetima ima članstvo u EU.
„Ako postoji pet država EU koje ne priznaju Kosovo, a među njima i Španija koja spada u najbitnije evropske države, od Srbije niko ne može da traži da harmonizujemo u tom smislu našu politiku sa sa politikom EU, ako ona sama po sebi nije harmonizovana,“ zaključuje naš sagovornik.
U prilog oceni Petrovića govori i podatak da su poslanici u Evropskom parlamentu iz Španije nedavano tražili su da se iz izveštaja izbace sve reference koje tretiraju Kosovo kao državu i nisu za to da se Prištini u bliskoj budućnosti odobri vizna liberalizacija. Španska vlada je takođe nedavno negativno odgovorila na pismo koje je američki kongresmen Riči Tores uputio španskim institucijama sa zahtevom da se prizna nezavisnost južne srpske pokrajine.
Španija inače, predstavlja najveću i najznačajniju državu članicu Evropske unije koja podržava Srbiju u borbi za očuvanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Isto tako, Španija spada u red zemalja koje bezuslovno podržavaju put Srbije ka dobijanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Na drugoj strani, Srbija podržava teritorijalni integritet Španije i jedinstvo španske nacije, te je među prvima osudila pokušaj protivpravnog odvajanja Katalonije od Španije 2017. godine.
