Bajka o ruskoj Lokomotivi koja više ne postoji – Evropa će zauvek pamtiti njeno „tutnjanje“ /video/
20:27 16.07.2022 (Osveženo: 08:41 17.07.2022)
Pratite nas
Bila jednom jedna Lokomotiva. Ne ona čuvena iz Moskve, već jedna manja, romantičnija, iz Nižnjeg Novgoroda, u čijem je specifičnom fudbalu Evropa uživala samo jedno leto. Prošlo je tačno 25 godina od tog čuvenog plasmana u polufinale Intertoto kupa, a ovo je priča o njegovim junacima.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Sredinom 90-ih postojao je Intertoto kup, kvalifikacioni turnir za UEFA kup. Ruski klubovi su se pridružili takmičenju tokom 1996. godine – Uralmaš i KAMAZ posustali su u polufinalu, dok je Rotor poražen u jednom od tri finala koja su se tada igrala.
Igrajući dve utakmice nedeljno tokom leta, svi pomenuti timovi su se mučili u domaćem prvenstvu (rusko se tada igralo od marta do novembra) – Rotor je sa prvog mesta pao na treće, KAMAZ jedva opstao u ligi, a Uralmaš ispao.
Mnogi ruski klubovi zbog toga nisu bili raspoloženi za sledeće izdanje Intertota, pa je red došao na osmoplasiranu Lokomotivu iz Nižnjeg Novgoroda.
Valerij Ovčinjikov, legendarni trener Lokomotive iz Nižnjeg Novgoroda
© Sputnik / Vladimir Rodionov
Njen trener, alfa i omega Valerij Ovčinjikov, nekadašnji golman Dinama iz Talina sa nadimkom Borman, preuzeo je tim u Drugoj sovjetskoj ligi krajem osamdesetih i 1997. rado prihvatio da uđe u avanturu u četvrtom po važnosti međunarodnom takmičenju.
Vodio se u poslu istim principima kao Maksim Pridanov, apstraktni umetnik iz Nižnjeg Novgoroda za koga su tvrdili:
„On je prava umetnost. Kada umre, njegove slike će biti zlatne.“
Ta Valerijeva Lokomotiva je ubrzo i umrla, ali stadion, rekonstruisan za Intertoto, poslužio je ostalim timovima iz Nižnjeg Novgoroda u narednih 20 godina. Iako baš taj Intertoto iz 1997. ostaje jedini međunarodni turnir u istoriji ovog grada.
Nisu imali ni automobil, kupili autobus od Verdera
„Tokom ranih 90-ih igrali smo u plavom i belom, što su bile boje estonskih timova i tako je krenula naša saradnja sa Ovčinjikom. Postojala je obaveza da imate jednog juniora u timu pa smo iz Narve doveli 17-godišnjeg Valerija Karpina. On je bio ponosan, arogantan, ljutit, nikako nije podnosio kritike i jurio je okolo kao muva bez glave“, seća se Igor Bačurko, glavni rukovodilac Lokomotive od 1992. do 1998.
Sredinom 90-ih tim je promenio boju dresova u crveno-crno, kako bi ličio na Milan.
„Ti dresovi su nam stigli iz Italije. U to vreme niko u Rusiji nije igrao u crveno-crnom, pa smo mi odlučili da budemo prvi“, seća se Ovčinjikov.
„Infrastruktura Lokomotive početkom 90-ih nije ni postojala. Živeli smo u trošnom hotelu na stadionu, administracija nije imala automobil, pa smo 1992. putovali javnim prevozom na posao. Tek 1993. od Dinama smo dobili Ford Taurus kao deo obeštećenja za Čeriševa, a kasnije nam je šef lokalne železnice Omari Šaradze obezbedio autobus od Verdera iz Bremena. Sve te poteškoće nisu nas sprečile da budemo šesti u ruskom prvenstvu“, kaže Bačurko.
Brazilci umesto pirinča zavoleli čorbu i ćufte
„Tokom 1995. u Nižnji su stigla su tri Brazilca, a dvojica su ostali kod nas: Žunior i Da Silva, igrači iz brazilske četvrte lige. Ovčinjikov je računao da bi njihov dolazak bio dobar marketing za ruski fudbal jer su svi rekli: `Vau, Nižnji je otvorio vrata Brazilcima`.“
Da Silva (desno), jedan od prvih Brazilaca u ruskom fudbalu
© Sputnik / Igorь Utkin
„Obojica su dobili po 1.000 dolara, živeli u klubu i trebalo im je dosta da se naviknu na promenu klime i ishranu. Doveli smo im prevodioca iz Moskve, našli brazilski pirinač, mada su se oni brzo navikli na naš boršč i ćufte. Brzo su naučili i da psuju, pali na lokalne devojke, Žunior je diplomirao ruski jezik, a Da Silva – kao Mario Fernandez: razume sve, ali neće da priča“, otkrio je Bačurko.
Umesto za pet godina, stadion renoviran za pet meseci
„Na kraju sezone 1996. CSKA i Baltika su bili bolje plasirani od nas, ali su odustali od Intertota. Namerno sam odlučio da se mi takmičimo kako bi Omari Kasanovič (lokalni funkcioner) izgradio podijum na stadionu i renovirao svlačionice za sudije i gostujući tim. Samo takmičenje me nije zanimalo“, seća se Ovčinjikov.
Na to se nadovezao i predsednik Bačurko.
„U Nižnjem Novgorodu je zavladala euforija. Prvi put u istoriji igrali smo u Evropi. Grad je do tada bio 'zatvoren' i to je bio spektakl za navijače. Nižnji je bio jedan od centara vojne industrije i do kraja 80-ih nije bilo turista. Takođe, hokej je bio popularniji, ali se na njihovim utakmicama okupljalo po 5.000 ljudi, a na velikim fudbalskim mečevima po 17.000."
Stadion Lokomotive u Nižnjem Novgorodu
© Sputnik / Pavel Novikov
„Ovčinjikov je odmah shvatio da stadion može da bude jak adut. Sagrađen je 1932. ali 1997. nije ispunjavao UEFA uslove. Lokalne vlasti su odmah organizovale rekonstrukciju, za pet meseci je odrađeno nešto što bi trajalo pet godina. Ovalne tribine, VIP loža, nove svlačionice i semafor, sve smo brzo dobili. Naš stadion je bio bolji nego kod ostalih rivala u zemljama koje su bile ispred Rusije. U Sloveniji smo, na primer, igrali na ruralnom stadionu pred nekoliko stotina gledalaca i kozama koje su pasle okolo – to je bilo normalno“, seća se Bačurko.
Istoriя udivitelьnogo «Loko» NN, kotorый vыšel v polufinal Kubka Intertoto-1997 🤩
— Sports.ru (@sportsru) July 5, 2022
Sudiji pozlilo pred utakmicu s našim Proleterom
„Upoznao sam sudije iz Francuske, Škotske i Nemačke u Moskvi – sve evropske sudije su ličile na uspešne preduzetnike. Zato smo se i mi dobro pripremili, naručili odela iz Nemačke: jakne, cipele, kravate, mantile. Donosio sam ih iz Kelna sa Ovčinjikovim bratom“, seća se Bačurko.
„Za prvu utakmicu sa jugoslovenskim Proleterom došla je sudijska trojka iz Francuske. Posle ture po Moskvi, u dva automobila smo se zaputili ka Nižnjem, ali je usled brzine jednom od arbitara pozlilo na putu. Bila je to lekcija za mene. Brzlo sam se dogovorio sa Šaradzeom (šefom železnice) da sudije ubuduće putuju vozom na naše utakmice“, kaže Bačurko.
Proleter je snažno napadao, Lokomotiva ostala bez kapitena Kazakova zbog povrede, a presudio je pogodak mladog 18-godišnjeg Pjotra Bistrova.
„Ceo stadion nas je nosio na rukama, zahvaljujući tom dečku. Mladi igrači obično brzo postanu ljubimci publike, zato je kasnije i završio u Dinamu i igrao za reprezentaciju Rusije“, kaže Oleksandr Lipko, tadašnji defanzivac Lokomotive.
Inače, Bistrov danas radi u jednoj od firmi u okviru Gasproma.
U Sloveniji se potukli posle drugog gola
Lokomotiva je drugi meč u Intertoto kupu igrala sa Publikumom iz Celja i slavila sa 2:1 posle preokreta.
„Umesto svlačionica na stadionu u Celju sačekala su nas dva kontejnera. Sudije se nisu žalile, jer to je Evropska unija. A za nas su tvrdili da smo seljaci, iako su nas maltretirali nerealnim uslovima. Naš stadion je za njih bila brazilska Marakana.“
«Gorod eщe nedavno bыl zakrыtыm, a tut takoй prazdnik»
— Sports.ru (@sportsru) July 6, 2022
Denis Romancov – o nezabыvaemom Kubke Intertoto-1997 👇
„Vodili su posle prvog poluvremena, ali smo u finišu preokrenuli golovima u 86. i 90. minutu. Posle ovog drugog želeli su da se biju, uostalom ko voli da izgubi kod kuće?“, seća se Ovčinjikov.
Turke matirao igrač kog je trener izbacio
U trećem kolu Lokomotiva je dočekala tursku Antaliju i upisala novu pobedu (1:0).
„Igrali smo s njima nešto ranije u Turskoj na pripremama, i tada su nas zvali Černobilj umesto Lokomotiva. Namerno. Na ovu utakmicu su došli samo sa 17 igrača, a pobedonosni pogodak postigao je Ženja Durnev i to posle prekida kada je prevario golmana“, seća se Bačurko.
„Inače, njega sam jedva ubedio da pređe u Lokomotivu iz KAMAZA. U to vreme nije bilo mobilnog telefona, pa sam dva dana sedeo u kući s njegovim ocem Vladimirom kako bih ga našao. Prvo je odbijao, ali je pristao. Međutim, teško se slagao s trenerom, jednom ga je Ovčinjikov izbacio s treninga jer mu se rugao“, kaže Bačurko.
U četvrtom kolu grupne faze Lokomotiva je demolirala izraelski Makabi u Haifi sa 4:0 i kao prvoplasirana sa sve četiri pobede prošla u polufinale Intertoto kupa gde ju je sačekao švedski Halmštad.
Predali se u polufinalu jer više nije bilo para
„Prvi meč polufinala sa Halmštadom smo odigrali slabo kod kuće, bilo je 0:0. Intertoto kup nam je napravio velike probleme: nismo imali snage za prvenstvo, gde smo bili u zoni ispadanja. Pomoćni trener Kozin, doktor, ja i samo 11 igrača otputovali smo na revanš u Švedsku, drugi su ostali u Nižnjem da se spremaju za odlučujući meč u prvenstvu.“
„U Hlamštadu nas je delegat pitao gde su nam rezerve, gde je prevodilac, posle su nas kaznili zbog toga. Da smo imali kompletan tim pobedili bismo Šveđane i prošli u finale sa Bastijom, ali je bilo 1:0 za njih“, tvrdi bivši predsednik Bačurko.
«Gorod eщe nedavno bыl zakrыtыm, a tut takoй prazdnik»
— Sports.ru (@sportsru) July 6, 2022
Denis Romancov – o nezabыvaemom Kubke Intertoto-1997 👇
„Razlog što smo se predali bila je i poruka lokalnih vlasti da nema više para za igranje Evrope, koja je koštala. Recimo za svaku pobedu igrači su imali premije od po 2.500 dolara. Zato su se momci opustili u Švedskoj. Čekali smo na let za povratak dva dana, a za to vreme u hotelu u kom su radile Ruskinje i Beloruskinje bilo je striptiza i razvrata“, seća se Bačurko.
Posle eliminacije iz Intertoto kupa usledio je novi udarac za Lokomotivu. Klub iz Nižnjeg Novgoroda je nekoliko meseci kasnije ispao iz elitnog ranga i započeo put ka gašenju.
„Ipak, ne žalim što smo ušli u Intertoto kup te 1997. godine. Da, sledeće godine smo morali da jurišamo na povratak u Prvu ligu, ali navijači Nižnjeg Novgoroda su konačno otišli na normalan stadion - i ovo je glavna stvar“, zaključio je trener Ovčinjikov, tvorac prelepe bajke o Lokomotivi koja je tutnjala kroz Evropu jedno leto.
