https://lat.sputnikportal.rs/20220714/maksimalisticki-snovi-varsave-kuda-vodi-brisanje-granica-izmedju-poljske-i-ukrajine--1139861354.html
Maksimalistički snovi Varšave: Kuda vodi „brisanje granica“ između Poljske i Ukrajine
Maksimalistički snovi Varšave: Kuda vodi „brisanje granica“ između Poljske i Ukrajine
Sputnik Srbija
Približavanje Poljske i Ukrajine i pravljenje fuzije između dva režima, razotkriva teritorijalne aspiracije Varšave, koje zbog svojih geopolitičkih interesa mogu... 14.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-14T22:47+0200
2022-07-14T22:47+0200
2022-07-14T23:54+0200
svet
svet – politika
poljska
ukrajina
rusija
mađarska
rumunija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/0d/1139862025_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_f9d12cc63ac9b3746104c2e8fa6e4fda.jpg
Ovako profesor prava Zoran Čvorović komentariše upozorenje Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije da u uslovima napete geopolitičke konfrontacije Poljska pokušava da prikrije svoje ekspanzionističke namere u zapadnoj Ukrajini.Granica maltene izbrisanaO tome, kaže, uverljivo svedoče činjenice da između Poljske i Ukrajine gotovo da ne postoji granica, kao i da su ukazom ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog građani Poljske u značajnom broju prava izjednačeni sa stanovništvom Ukrajine.Zelenski je, naime predstavio Radi nacrt zakona o davanju posebnog statusa Poljacima, kako je rečeno, „u znak zahvalnosti poljskom narodu za solidarnost i podršku Ukrajine“.Međutim, skoro pa brisanjem granice između Poljske i Ukrajine, Varšava, smatra Čvorović, nije bliže ostvarivanju maksimalističkog cilja obnove Velike Poljske, ali, jeste, upozorava, aneksiji teritorija zapadno od reke Zbruč.„Varšava će možda morati da se zadovolji ovom drugom varijantom“, kaže Čvorović.Obnova Reč PospoliteMaksimalistički cilj zvanične Varšave je, ističe naš sagovornik, obnova takozvane Reč Pospolite, kako se zvala velika poljska država nastala u 16. veku posle objedinjavanja sa Velikom litvanskom kneževinom.„Ova država koja je trajala do deobe Poljske u 18. veku zahvatala je teritorije savremene Poljske, Ukrajine, Belorusije, Litvanije i delimično teritorije današnje Rusije, Letonije, Moldavije, Estonije i Slovačke. Ona je nastala na temelju proglašene Brestske unije kojom je započelo pokatoličavanje većinskog slovenskog, ruskog pravoslavnog stanovništva na području nekadašnje matične ruske zemlje- Kijevske Rusije.“Uspeh vojne operacije raspršiće iluzijeI kao što je velika poljska država imala funkciju da u srednjem veku promeni identitet Rusa koji je nezamisliv bez pravoslavlja i odvoji Rusiju od ostatka Starog kontinenta, tako i danas, naglašava Čvorović, istu funkciju imaju Poljska i Ukrajina kao anti- Rusija pod vlašću sadašnjeg kijevskog režima.„Razumevanje“ za aneksijuO signalima koji stižu iz Poljske da Bukurešt i Budimpešta pokazuju „razumevanje“ za ovu vrstu aneksije, Čvorović kaže da bi zvanična Rumunija mogla da prihvati takvu aneksiju jer ima pretenzije ka Bukovini koja je 1940. sa gradom Černovci pripala SSSR. S druge strane, napominje, ne treba zaboraviti da mađarska manjina čini 12 procenata u ukupnom broju stanovnika UkrajineU ovoj fazi rata, Poljska služi za radikalizaciju unutar EU, slabljenje pozicije Francuske i Nemačke, i kao placdram za isporuke oružja i pomoć Ukrajini. Ali i samo otvaranje pitanja ukrajinskih granica jasno pokazuje, zaključuje Čvorović, kakva je budućnost ukrajinske državnosti.
poljska
ukrajina
mađarska
rumunija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
svet – politika, poljska, ukrajina, rusija, mađarska, rumunija, analize i mišljenja
svet – politika, poljska, ukrajina, rusija, mađarska, rumunija, analize i mišljenja
Maksimalistički snovi Varšave: Kuda vodi „brisanje granica“ između Poljske i Ukrajine
22:47 14.07.2022 (Osveženo: 23:54 14.07.2022) Približavanje Poljske i Ukrajine i pravljenje fuzije između dva režima, razotkriva teritorijalne aspiracije Varšave, koje zbog svojih geopolitičkih interesa mogu podržati i Rumunija i Mađarska. Ali niti je Poljska samostalni geopolitički subjekt da može sama vuče poteze, niti su njene iluzije i maksimalistički ciljevi ostvarivi.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Ovako profesor prava Zoran Čvorović komentariše upozorenje Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije da u uslovima napete geopolitičke konfrontacije Poljska pokušava da prikrije svoje ekspanzionističke namere u zapadnoj Ukrajini.
Granica maltene izbrisana
O tome, kaže, uverljivo svedoče činjenice da između Poljske i Ukrajine gotovo da ne postoji granica, kao i da su ukazom ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog građani Poljske u značajnom broju prava izjednačeni sa stanovništvom Ukrajine.
Zelenski je, naime predstavio Radi nacrt zakona o davanju posebnog statusa Poljacima, kako je rečeno, „u znak zahvalnosti poljskom narodu za solidarnost i podršku Ukrajine“.
Međutim, skoro pa brisanjem granice između Poljske i Ukrajine, Varšava, smatra Čvorović, nije bliže ostvarivanju maksimalističkog cilja obnove Velike Poljske, ali, jeste, upozorava, aneksiji teritorija zapadno od reke Zbruč.
„Varšava će možda morati da se zadovolji ovom drugom varijantom“, kaže Čvorović.
Maksimalistički cilj zvanične Varšave je, ističe naš sagovornik, obnova takozvane Reč Pospolite, kako se zvala velika poljska država nastala u 16. veku posle objedinjavanja sa Velikom litvanskom kneževinom.
„Ova država koja je trajala do deobe Poljske u 18. veku zahvatala je teritorije savremene Poljske, Ukrajine, Belorusije, Litvanije i delimično teritorije današnje Rusije, Letonije, Moldavije, Estonije i Slovačke. Ona je nastala na temelju proglašene Brestske unije kojom je započelo pokatoličavanje većinskog slovenskog, ruskog pravoslavnog stanovništva na području nekadašnje matične ruske zemlje- Kijevske Rusije.“
Uspeh vojne operacije raspršiće iluzije
I kao što je velika poljska država imala funkciju da u srednjem veku promeni identitet Rusa koji je nezamisliv bez pravoslavlja i odvoji Rusiju od ostatka Starog kontinenta, tako i danas, naglašava Čvorović, istu funkciju imaju Poljska i Ukrajina kao anti- Rusija pod vlašću sadašnjeg kijevskog režima.
„Uspeh ruske specijalne vojne operacije raspršiće iluzije o mogućnosti obnove velike poljske države što će i kolektivni Zapad i Poljsku vrlo brzo vratiti u realne okvire ostvarenja makar minimalnih nacionalnih poljskih ambicija. Reč je o pet ukrajinskih oblasti koje su do 1939. pripadale Poljskoj da bi zatim bile pripojene SSSR. Kada se završi specijalna operacija, Zapad će po principu „da se spasi šta se spasti može“ pokušati da se preko poljske aneksije Galicije i Volinske oblasti uklini u prostor ruskog sveta i zadrži kontrolu nad tom teritorijom“, prognozira naš sagovornik.
„Razumevanje“ za aneksiju
O signalima koji stižu iz Poljske da Bukurešt i Budimpešta pokazuju „razumevanje“ za ovu vrstu aneksije, Čvorović kaže da bi zvanična Rumunija mogla da prihvati takvu aneksiju jer ima pretenzije ka Bukovini koja je 1940. sa gradom Černovci pripala SSSR. S druge strane, napominje, ne treba zaboraviti da mađarska manjina čini 12 procenata u ukupnom broju stanovnika Ukrajine
„Ako bi se otvorilo pitanje zapadne granice Ukrajine sa poljskom aneksijom sigurno bi se i zvanični Bukurešt i Budimpešta izašli sa svojim teritorijalnim zahtevima“.
U ovoj fazi rata, Poljska služi za radikalizaciju unutar EU, slabljenje pozicije Francuske i Nemačke, i kao placdram za isporuke oružja i pomoć Ukrajini. Ali i samo otvaranje pitanja ukrajinskih granica jasno pokazuje, zaključuje Čvorović, kakva je budućnost ukrajinske državnosti.
