Astronom objašnjava šta se vidi na spektakularnim fotografijama iz dubine svemira
© AP Photo / NASA, ESA, CSA, and STScI
Pratite nas
Američka svemirska agencija NASA nastavlja da objavljuje nove snimke dalekog kosmosa koje je zabeležio svemirski teleskop „Džejms Veb“. Da li je uzbuđenje naučnika opravdano objašnjava astronom Branko Simonović.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Niz fotografija koje je Nasa objavila namenjene su javnosti, ali one iza sebe kriju dubok naučni smisao i značenje, napominje Branko Simonović, zvezdar i popularizator astronomije.
Fotografija koja je među prvima objavljena predstavlja deo jedne ogromne magline na južnom nebu koja se zove maglina Eta Karine ili Maglina u krmi.
„To je jedno razvejano jato i mogu se primetiti zvezdorodni delovi. Dakle, mesta gde nastaju zvezde. Prednost 'Džejms Vebovog' teleskopa je u tome što on snima u dominantnom infracrvenom delu spektra. Ovo je snimano i u bliskom i u srednjem domenu, tako da se vide i one zvezde koje inače nismo u mogućnosti da vidimo. I ovde svaki detalj za sebe govori jako mnogo“, naglašava zvezdar.
Druga slika na kojoj je predstavljen „Stefanov kvintet“. Jedna galaksija zabeležena na snimku ne pripada toj grupi i udaljava se brzinom od 800 kilometara u sekundi i ona je 40 miliona svetlosnih godina udaljena.
Prve fotografije svemira sa teleskopa Džejms Veb
© AP Photo / NASA, ESA, CSA, and STScI
„Ono što je zanimljivo je dinamika koja se zapaža u detaljima. Ti filamenti gasa koji su posledica gravitacionih primskih delovanja, primskih talasa, a ne termalnih talasa. Još jedna važna stvar na ovim slikama su i pozadinske tačkice, što su zapravo takođe galaksije koje su veoma udaljene“, dodaje Simonović za RTS.
Ove fotografije su sastavljene od više od hiljadu zasebnih snimaka, napominje gost Jutarnjeg programa.
Objavljena je i fotografija jedne planetarne magline koja se zove Južni prsten i nalazi se u sazvežđu Jedro. U ovom slučaju zvezda je na kraju svog života koja plinovito, s vremena na vreme, izbacuje deo svoje materije, gas i prašinu. Tu je uočljivo postojanje nekoliko koncentričnih struktura koje omogućavaju da hronološki pratimo evoluciju zvezde.
Prve fotografije svemira sa teleskopa Džejms Veb
© AP Photo / NASA, ESA, CSA, and STScI
Misija teleskopa „Džejms Veb“ pokriva čitav spektar tema. Jedna četvrtina vremena svemirskog teleskopa će biti posvećena istraživanju atmosfera vansolarnih planeta kojih za sada ima oko pet-šest hiljada potvrđenih, u potrazi za markerima života.
Takođe, napominje Simonović, i na Zemlji se priprema čitav niz moćnih teleskopa koji će se priključiti istraživanjima.
„U tom pogledu nas čeka veoma svetla budućnost. Mnoge stvari će biti potvrđene ili odbačene, ali kao što je poznato, kada zatvorite jedna vrata, otvore se nova, tako da ko zna šta nas sve očekuje“, zaključuje Branko Simonović.
