https://lat.sputnikportal.rs/20220713/zasto-divljaju-cene-ogreva-nerealno-skupo-apel-da-se-poskupljenju-stane-na-put-1139856809.html
Zašto divljaju cene ogreva: Nerealno skupo, apel da se poskupljenju stane na put
Zašto divljaju cene ogreva: Nerealno skupo, apel da se poskupljenju stane na put
Sputnik Srbija
Cene ogrevnog drveta i peleta su paprene. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže da su cene na stovarištima nerealne i da ne opravdavaju... 13.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-13T17:57+0200
2022-07-13T17:57+0200
2022-07-13T17:57+0200
srbija – ekonomija
ekonomija
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/0d/1139857202_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_c2a1d641667479881d73e44d02792709.jpg
Tržište ogrevnog drveta i peleta se ne smiruje. Cene su paprene – tona peleta doseže i do 380 evra, a ogrevnog drveta nema ispod 50 evra u malim mestima, a u velikim gradovima doseže i do 10.000 dinara.Ugalj na stovarištima teško je naći. Zbog energetske krize potražnja je i 10 puta veća nego lane, za isporuke većina stovarišta pravi liste čekanja jer sve što stigne već je i prodato.Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže za RTS da se cene na stovarištima već od jutros za pojedine kategorije peleta kreću i do 411 evra.Prema njegovim rečima, potražnja za ogrevnim drvetom, peletom, gorivima je "ekstremno visoka"."Kada je reč o drvnom peletu u prva tri meseca, proizvođači su imali smanjenu proizvodnju. Bila je manja količina peleta na tržištu u ponudi. Probalo se i još uvek se to dešava da se manjak proizvodnje nadoknadi uvozom. U prva četiri meseca Srbija je uvezla 37.500 tona", objašnjava Glavonjić, podsećajući da je na snazi zabrana izvoza drva u Srbiji."Disbalans u ponudi i potražnji je jedan od uzroka zašto je ovako visoka cena", ističe Glavonjić.Ko najviše profitira, a ko treba da "popusti"U lancu su "Srbijašume", kao glavni dobavljač sirovinom, proizvođači peleta i trgovci.Glavonjić kaže da njihova istraživanja pokazuju da u ovom trenutku najveću korist i profit u ovakvim situacijama imaju trgovci."U lancu dobavljača, proizvođača i trgovaca svi po malo treba da popuste i pokažu vrstu društvene odgovornosti i brige o tržištu i potrošačima, zato što potrošači ne kupuju drvna goriva samo za ovu grejnu sezonu", kaže Glavonjić.Prema njegovim rečima, cene peleta su od 15. maja do 28. juna porasle između šest i osam hiljade dinara, a da nije bilo rasta drugih troškova, što, napominje, nije opravdano.Šta je rešenje?Glavonjić smatra i da je Vlada donela dobru odluku da zabrani izvoza peleta i drvnih goriva, ali da ona nije dovoljna."Srbija i pre ove odluke nije izvozila u velikoj količini drvna goriva. U 2021. godini je izvezla svega 22.000 kubika ogrevnog drveta, što je manje od jednog procenta u odnosu na ukupnu potrošnju. Izvezli smo i male količine peleta, svega oko 11 odsto u odnosu na ukupnu proizvodnju, samim tim potrošnju", dodaje profesor.On naglašava da odluka Vlade treba da se produži, jer svaki kubik ogrevnog drveta i tona peleta je "dragocena" u ovoj situaciji.Situacija u regionuGlavonjić kaže da je najjeftinije ogrevno drvo u Banjaluci, 65 evra za prostorni metar, sledi Skoplje sa 74 evra, a Beograd je između 87 i 90 evra, koliko košta i u Zagrebu. U Ljubljani je oko 96 evra.Kada je reč o peletu, Glavonjić navodi da je Banjaluka opet najjeftinija, 294 evra po toni, Skoplje 305 evra, Beograd 363 evra, Ljubljana 362 evra. Jedino je u Zagrebu skuplji pelet nego u Beogradu.U Italiji je prosečna cena peleta 372 evra, dok je u Austriji 367 evra, kaže profesor.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija – ekonomija, energetika
srbija – ekonomija, energetika
Zašto divljaju cene ogreva: Nerealno skupo, apel da se poskupljenju stane na put
Cene ogrevnog drveta i peleta su paprene. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže da su cene na stovarištima nerealne i da ne opravdavaju troškove u lancu u kome se formiraju. On ističe i da je potražnja za ogrevnim drvetom i peletom "ekstremno visoka", te da je disbalans u ponudi i potražnji jedan od uzroka visokih cena.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Tržište ogrevnog drveta i peleta se ne smiruje. Cene su paprene – tona peleta doseže i do 380 evra, a ogrevnog drveta nema ispod 50 evra u malim mestima, a u velikim gradovima doseže i do 10.000 dinara.
Ugalj na stovarištima teško je naći. Zbog energetske krize potražnja je i 10 puta veća nego lane, za isporuke većina stovarišta pravi liste čekanja jer sve što stigne već je i prodato.
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić
kaže za RTS da se cene na stovarištima već od jutros za pojedine kategorije peleta kreću i do 411 evra.
"Ovo su nerealne cene. Cene su visoke i ne opravdavaju troškove u lancu u kom se formiraju", ističe Glavonjić.
Prema njegovim rečima, potražnja za ogrevnim drvetom, peletom, gorivima je "ekstremno visoka".
"Kada je reč o drvnom peletu u prva tri meseca, proizvođači su imali smanjenu proizvodnju. Bila je manja količina peleta na tržištu u ponudi. Probalo se i još uvek se to dešava da se manjak proizvodnje nadoknadi uvozom. U prva četiri meseca Srbija je uvezla 37.500 tona", objašnjava Glavonjić, podsećajući da je na snazi zabrana izvoza drva u Srbiji.
"Disbalans u ponudi i potražnji je jedan od uzroka zašto je ovako visoka cena", ističe Glavonjić.
Ko najviše profitira, a ko treba da "popusti"
U lancu su "Srbijašume", kao glavni dobavljač sirovinom, proizvođači peleta i trgovci.
Glavonjić kaže da njihova istraživanja pokazuju da u ovom trenutku najveću korist i profit u ovakvim situacijama imaju trgovci.
"U lancu dobavljača, proizvođača i trgovaca svi po malo treba da popuste i pokažu vrstu društvene odgovornosti i brige o tržištu i potrošačima, zato što potrošači ne kupuju drvna goriva samo za ovu grejnu sezonu", kaže Glavonjić.
Prema njegovim rečima, cene peleta su od 15. maja do 28. juna porasle između šest i osam hiljade dinara, a da nije bilo rasta drugih troškova, što, napominje, nije opravdano.
Glavonjić smatra i da je Vlada donela dobru odluku da zabrani izvoza peleta i drvnih goriva, ali da ona nije dovoljna.
"Srbija i pre ove odluke nije izvozila u velikoj količini drvna goriva. U 2021. godini je izvezla svega 22.000 kubika ogrevnog drveta, što je manje od jednog procenta u odnosu na ukupnu potrošnju. Izvezli smo i male količine peleta, svega oko 11 odsto u odnosu na ukupnu proizvodnju, samim tim potrošnju", dodaje profesor.
On naglašava da odluka Vlade treba da se produži, jer svaki kubik ogrevnog drveta i tona peleta je "dragocena" u ovoj situaciji.
"Zamolio bih Vladu da se uključi aktivnije u ovaj proces i da svojim autoritetom pozove glavne i ključne igrače na tržištu, i u segmentu snabdevanja i proizvodnje i prodaje, da se napravi dogovor da se prvo zaustavi rast cena, a zatim da se razgovara o tome kako cene sniziti", rekao je Glavonjić.
Glavonjić kaže da je najjeftinije ogrevno drvo u Banjaluci, 65 evra za prostorni metar, sledi Skoplje sa 74 evra, a Beograd je između 87 i 90 evra, koliko košta i u Zagrebu. U Ljubljani je oko 96 evra.
Kada je reč o peletu, Glavonjić navodi da je Banjaluka opet najjeftinija, 294 evra po toni, Skoplje 305 evra, Beograd 363 evra, Ljubljana 362 evra. Jedino je u Zagrebu skuplji pelet nego u Beogradu.
U Italiji je prosečna cena peleta 372 evra, dok je u Austriji 367 evra, kaže profesor.
