https://lat.sputnikportal.rs/20220713/mediji-nemacka-prestaje-da-kupuje-ruski-ugalj-1-avgusta-1139834953.html
Mediji: Nemačka prestaje da kupuje ruski ugalj 1. avgusta
Mediji: Nemačka prestaje da kupuje ruski ugalj 1. avgusta
Sputnik Srbija
Nemačka će od avgusta potpuno prestati da kupuje ugalj od Rusije, a od 31. decembra odustaće od ruske nafte, prenosi agencija Rojters pozivajući se na zamenika... 13.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-13T08:32+0200
2022-07-13T08:32+0200
2022-07-13T09:54+0200
svet
svet
svet – ekonomija
nemačka
rusija
ugalj
nafta
antiruske sankcije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/0d/1139834575_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_fa20275fc4a5eff9c8049c5baf3daee8.jpg
„Svako ko je upoznat sa pričom o naftovodu ‘Družba’, koji je bio sredstvo sovjetske imperije u Istočnoj Evropi, takođe zna da oslobađanje od ove zavisnosti nije trivijalna stvar, već ono što ćemo postići za nekoliko meseci“, rekao je političar na konferenciji u Sidneju.Agencija navodi da je Rusija činila 40 odsto nemačkog uvoza uglja i nafte.Prema Kukisovim rečima, Nemačka ubrzano gradi terminale za uvoz prirodnog tečnog gasa kako bi popunila praznine koje će nastati nakon postepenog ukidanja ruskog goriva.Osim toga, Berlin se fokusirao na prelazak na alternativne izvore energije, naglasio je on.Nemačka je, kao i druge zapadne zemlje, suočena sa rastom cena energenata i talasom inflacije zbog uvođenja sankcija Moskvi i politike odustajanja od njenog goriva. Zbog poskupljenja goriva, pre svega gasa, industrija u Nemačkoj je u velikoj meri izgubila svoje konkurentske prednosti, što je uticalo i na druge oblasti nemačke privrede – najmoćnije u Evropskoj uniji. Specijalna vojna operacija u UkrajiniPredsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.Kao odgovor na vojnu operaciju, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov primetio je da su to veoma ozbiljna ograničenja, ali se Rusija za njih unapred pripremala. Sa svoje strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su strane kompanije koje odbijaju da posluju sa Rusijom to učinile pod ogromnim pritiskom, ali da će Rusija rešiti sve probleme sa ekonomijom koje joj Zapad stvara. EU je ranije usvojila šesti paket sankcija, koje, konkretno, uključuju postepeni embargo na uvoz uglja i nafte iz Rusije.
https://lat.sputnikportal.rs/20220628/holandski-ministar-gasna-kriza-moze-izazvati-domino-efekat-u-evropi-1139188533.html
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, svet – ekonomija, nemačka, rusija, ugalj, nafta, antiruske sankcije
svet, svet – ekonomija, nemačka, rusija, ugalj, nafta, antiruske sankcije
Mediji: Nemačka prestaje da kupuje ruski ugalj 1. avgusta
08:32 13.07.2022 (Osveženo: 09:54 13.07.2022) Nemačka će od avgusta potpuno prestati da kupuje ugalj od Rusije, a od 31. decembra odustaće od ruske nafte, prenosi agencija Rojters pozivajući se na zamenika nemačkog ministra finansija Jorga Kukisa.
„Svako ko je upoznat sa pričom o naftovodu ‘Družba’, koji je bio sredstvo sovjetske imperije u Istočnoj Evropi, takođe zna da oslobađanje od ove zavisnosti nije trivijalna stvar, već ono što ćemo postići za nekoliko meseci“, rekao je političar na konferenciji u Sidneju.
Agencija navodi da je Rusija činila 40 odsto nemačkog uvoza uglja i nafte.
Prema Kukisovim rečima, Nemačka ubrzano gradi terminale za uvoz prirodnog tečnog gasa kako bi popunila praznine koje će nastati nakon postepenog ukidanja ruskog goriva.
Osim toga, Berlin se fokusirao na prelazak na alternativne izvore energije, naglasio je on.
Nemačka je, kao i druge zapadne zemlje, suočena sa rastom cena energenata i talasom inflacije zbog uvođenja sankcija Moskvi i politike odustajanja od njenog goriva. Zbog poskupljenja goriva, pre svega gasa, industrija u Nemačkoj je u velikoj meri izgubila svoje konkurentske prednosti, što je uticalo i na druge oblasti nemačke privrede – najmoćnije u Evropskoj uniji.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o
početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši
„demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Kao odgovor na vojnu operaciju, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov primetio je da su to veoma ozbiljna ograničenja, ali se Rusija za njih unapred pripremala. Sa svoje strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su strane kompanije koje odbijaju da posluju sa Rusijom to učinile pod ogromnim pritiskom, ali da će Rusija rešiti sve probleme sa ekonomijom koje joj Zapad stvara.
EU je ranije usvojila šesti paket sankcija, koje, konkretno, uključuju
postepeni embargo na uvoz uglja i nafte iz Rusije. 
