- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Bliži li se vreme kada ćemo mesu reći - laku noć?

CC0 / Pixabay / Povrće
Povrće - Sputnik Srbija, 1920, 12.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Oko 30 odsto Evropljana sebe naziva fleksitarijancima i u ishrani značajno koriste zamene za meso i mlečne proizvode ili druge vegetarijanske proizvode.
Mobilna aplikacija Sputnik na srpskom jeziku - Sputnik Srbija
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Reč je o ishrani koja se pretežno bazira na unosu biljaka, uz povremeno konzumiranje male količine mesa. Da će takva navika imati sve više sledbenika, prognozirao je još pre pet godina američki lanac prodavnica zdrave hrane „Whole foods”.
Tako je belgijska kompanija „Delez” nedavno objavila da želi da udvostruči svoj asortiman biljnih proizvoda do 2025. i da igra „pionirsku ulogu” u tome da ovakva hrana bude što dostupnija potrošačima. Kako se navodi, njihov trenutni asortiman na biljnoj bazi uključuje oko tri hiljade vrsta povrća, voća, orašastih plodova, plodova, semena, mahunarki i oko 400 zamena za meso i mlečne proizvode.
„Očekujemo ogroman prelazak na biljnu hranu. „Delez” stoga već želi da pokrene revoluciju u glavama svojih kupaca. Naravno, naši kupci mogu sami da odluče šta će kupiti, ali želimo da ih podstaknemo da biraju održive proizvode na bazi biljaka. Povećanjem asortimana i proizvodima koji su uočljiviji u prodavnicama, želimo da korak do tog asortimana učinimo pristupačnijim“, rekao je Roel Dekelver, direktor komunikacija u „Delezu”, piše „Es magazin”, a prenosi Instor.
Inače, navodi se da belgijska vlada želi da potrošači dobiju 60 odsto svojih potreba za proteinima iz proizvoda od povrća do 2030. zbog čega trgovcima proširenje ove linije proizvoda postaje prioritet. Još pre dve godine Francuska je objavila da će uložiti sto miliona evra za razvoj proizvodnje biljnih proteina.
U proteine obično ubrajamo meso, ribu, jaja, sir, ali nutricionisti savetuju da bi oni biljnog porekla ( pasulj, sočivo, soja, grašak…) trebalo da čine oko 50 procenata ukupnog dnevnog unosa.
Vegansko tržište je i inače jedno od najbrže rastućih. Poslednju deceniju velike prehrambene kompanije prate ove trendove i želje potrošača, te menjaju svoje ponude, izbacujući i više veganskih proizvoda.
Tako je u Velikoj Britaniji broj novih namirnica koje su pogodne ovoj vrsti ishrane porastao za 16 odsto u 2019, u odnosu na svega osam u 2018. Slično je i u Americi gde je pokretač te linije „Volmart” u čijim prodavnicama je prodaja ove hrane porasla za 20 procenata.
Kako je svojevremeno objavio „Agroklub”, u Nemačkoj, velikom proizvođaču svinjetine, u kom se pravi čak 1.500 vrsta kobasica, zabeležen je pad potrošnje mesa jer se sve više ljudi okreće zdravom načinu života i misle na dobrobit životinja. Prodaja prerađenog mesa je u stalnom padu, dok kupovina alternativnih proizvoda raste. U 2019. takva potrošnja porasla je za 12 odsto i iznosila 234 miliona dolara.
U Australiji 2,5 miliona ljudi radije bira zamene za meso, a ponuda ovih proizvoda utrostručena je u poslednjih deset godina. Čak i Brazilu trećina stanovništva se već deklariše kao vegetarijanci.
Holandska kompanija za istraživanje tržišta „Inova market insajt” utvrdila je da je između 2013. i 2017. godine potražnja za proizvodima biljnog porekla u svetu porasla za 62 odsto, piše „Politika“..
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala