https://lat.sputnikportal.rs/20220710/postalo-besmisleno-da-se-eu-i-kritikuje-do-kraja-ogoljeno-ludilo-sa-ukrajinskim-vrednostima-1139632956.html
Postalo besmisleno da se EU i kritikuje: Do kraja ogoljeno ludilo sa ukrajinskim „vrednostima“
Postalo besmisleno da se EU i kritikuje: Do kraja ogoljeno ludilo sa ukrajinskim „vrednostima“
Sputnik Srbija
Ponekad se čini, kada je o Evropskoj uniji reč, da nema više smisla ni polemisati, pregovarati, promišljati. Svejedno je da li je neko evrorealista, evroskeptik... 10.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-10T22:38+0200
2022-07-10T22:38+0200
2022-07-10T22:38+0200
svet
emisija „prorok“
svet – politika
svet
politika
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111039/39/1110393922_0:0:4800:2700_1920x0_80_0_0_42090e289a0c143a350dd99204a401a9.jpg
Pored evrofanatika, političkih pobednika u postbregzitovskom jurišu pravovernih na briselske institucije, veći neprijatelj EU i ne treba. Taj svet sa svojim fantazijama se ne može podržati, pošto će posledice nerealnih ambicija trpeti svi, ali se više ne može ni razložno kritikovati, pošto to postaje besmisleno.U preporuci Evropske komisije od 17. juna 2022. godine povodom statusa kandidata za Ukrajinu navedeno je:„Napredak“ Ukrajine u demokratiji„Sve u svemu, što se tiče političkih kriterijuma, Ukrajina je dobro napredovala u postizanju stabilnosti institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina.“Još se u uvodnom delu naglašava:I tako dalje i tako slično... I pored toga što se nesretna dešavanja u Ukrajini 2013 - 2014. godine ne mogu nazvati demokratskim promenama, već baš suprotno imajući u vidu da je nasilno svrgnut legalno izabrani predsednik, a ono što je potom usledilo ne može se okarakterisati vladavinom prava i poštovanjem manjina.Još za mandata Porošenka usvajani su zakoni kojima je širena diskriminacija svih koji su odbijali da se galicijski identitet proglasi sveukrajinskim, sa Zelenskim se to nastavilo, sve u svemu, protokom vremena dobijalo primese čistog rasizma.Neonacisti po evropskim standardimaA i kako bi drugačije kada su u implementaciju ovog projekta bile uključene neonacističke grupe, formalne i neformalne, usmerene ka prepravljanju istorije, širenju nove slike o legatu Stepana Bandere i veličanju njegove uloge.O čemu nam uopšte priča Evropska komisija, navodeći ovakve fraze u tekstu zvanične preporuke?Da li paljenje civila u Odesi predstavlja težnju za članstvom u EU, a gotovo svakodnevno granatiranje istočnih oblasti tokom kojih je poginulo 14.000 ljudi - evropskim vrednostima.Uostalom, svega tri dana posle usvajanja ove preporuke ukrajinska Rada donela je odluku o zabrani ruske muzike u medijima i javnim prostorima, kao i zabranu ruske literature. Valjda je demokratski to što se akt odnosi na dela nakon 1991. godine, a ruski umetnici koji osuđuju potez svojih vlasti mogu podneti zahtev ukrajinskoj službi bezbednosti za izuzeće. Služba bezbednosti pita se i za puštanje muzike. U komunizmu je to bilo makar uvijeno u neke oblande, postojale su komisije za kič i šund, odbori za kulturu i informisanje, nije bilo sve ovako transparentno.Ursuline Šokantne „vrednosti“Oduševljenje Ursule fon der Lajen zbog toga što su „ljudi voljni da ginu za evropske vrednosti“, te da zato Ukrajina zaslužuje status kandidata je ništa manje šokantno.A podsećanje notorne Viole fon Kramon da ako su već tako široke ruke za Ukrajinu i Moldaviju, onda „i Balkan treba da dobije nešto“ deluje i uvredljivo.Eto, sve što se dešava u Ukrajini zapravo je zbog evroperspektive i politike fon der Lajenove, stradaju ljudi kako bi dobili priliku da sede u njenoj čekaonici, a sudbine naroda i država određuju se na pijačnoj tezgi gde nekakav izvestilac paušalno procenjuje kome i kako udeliti „nešto“.Pri tome, kako ocenjuje fon Kramonova svi su „protiv bilo kakvog ubrzavanja, pravljenja prečica ili pregovaranja, čak i oko članstva”. To „nešto“ je „nešto malo“, usputno, za zamazivanje očiju, „kikiriki i semenke“, nikako „nešto veliko“ i značajno. Moguće i zato što na Balkanu ljudi još uvek nisu spremni da ginu za evroperspektivu. Moguće i zato što su ovi iz Brisela navikli da balkanske elite kupuju „kikirikijem i semenkama“.U očima evrofanatika možda ovakve odluke, preporuke i najave deluju smisleno. Ljudi žive u fantaziji, jalovo je ubeđivati ih da je to besmisao. U realnosti, sve to više nema nikakvu svrhu.Uvreda za ceo BalkanSa jedne strane, nastupima zvaničnika dodatno se kompromituje ne samo postojeća EU, već ideja evrointegracija kao takva. Ne mogu se vrednosti bazirati na koketiranju sa rasizmom i neonacizmom. Ne mogu se ni opravdavati i obrazlagati odluke na način kako to fon der Lajenova čini, pogotovo to ne može uslovljenim balkanskim državama, koje su ispunile ili ispunjavaju čitave tomove raznih zahteva, a da na primer – BiH nije dobila takav famozni status.Sa druge strane, u praksi iza ovih velikih najava ne stoji ništa. I Turska je kandidat, punih 35 godina!? Čak i u idealnim okolnostima, da se sukob u Ukrajini sutra okonča, davanje statusa kandidata ne mora značiti apsolutno ništa. A sukob se neće završiti sutra i što je još značajnije, zaista se ne vidi mogućnost da Ukrajina opstane u granicama u kojima je prepoznaje EU nakon završetka sukoba.Šta će onda Evropska komisija? Menjati preporuku? Nastaviti sa aktuelnom antiruskom politikom? Mirovni sporazumi se postižu u cilju normalizacije odnosa i stabilizacije prilika, a ne da bi relacije ostale nenormalne u nestabilnom geopolitičkom okruženju.Zašto bi Rusi uopšte pregovarali i učestvovali u mirovnom sporazumu, ako im EU poručuje da tako neće biti ni normalizacije, niti stabilizacije? Zašto onda ne rešavaju stvari kako misle da treba i sa kim misle da treba?Kamen oko evropskog vrataEvrobirokratija je danas (a u okviru nje i zvaničnici raznih nivoa i zvanja) verovatno i najteži kamen oko evropskog vrata. Umišljeni da je EU „centar zbivanja“ u globalnim razmerama, te tako i važan faktor u rešavanju „gorućih problema“, pokušavaju da nameću odluke koje će usmeravati krize i determinisati pronalaženje rešenja.Međutim, niti je EU „centar zbivanja“, niti je sposobna da nameće odluke i samim tim usmerava krize i determiniše rešenja.Čak naprotiv, od eskalacije ukrajinske krize neverovatnim potezima evrobirokratija je uticala na dodatnu periferizaciju EU u novoj globalnoj „raspodeli karata“, učinivši krizu teže rešivom, a pronalaženje brzih rešenja neizvesnim i nemogućim.Posledice čitavog niza besmislenih poteza postaju tako sve očiglednije. Vrlo brzo, postaće očigledne i povodom Ukrajine. Ne treba polemisati, tragati za logikom, promišljati, već samo sačekati.
https://lat.sputnikportal.rs/20220705/dok-je-sankcija-bice-i-enormnog-povecanja-cena-gasa-rusija-evropa-olivera-ikodinovic-1139506974.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220703/krajnja-faza-propadanja-imperije-projekat-zapadoida-o-zlatnoj-milijardi-ima-jednu-veliku-gresku-1139408433.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
emisija „prorok“, svet – politika, svet, politika, komentari i analitika
emisija „prorok“, svet – politika, svet, politika, komentari i analitika
Postalo besmisleno da se EU i kritikuje: Do kraja ogoljeno ludilo sa ukrajinskim „vrednostima“
Ponekad se čini, kada je o Evropskoj uniji reč, da nema više smisla ni polemisati, pregovarati, promišljati. Svejedno je da li je neko evrorealista, evroskeptik ili po bilo kom osnovu zainteresovan da u tim stvarima učestvuje.
Pored evrofanatika, političkih pobednika u postbregzitovskom jurišu pravovernih na briselske institucije, veći neprijatelj EU i ne treba. Taj svet sa svojim fantazijama se ne može podržati, pošto će posledice nerealnih ambicija trpeti svi, ali se više ne može ni razložno kritikovati, pošto to postaje besmisleno.
U preporuci Evropske komisije od 17. juna 2022. godine povodom statusa kandidata za Ukrajinu navedeno je:
„Napredak“ Ukrajine u demokratiji
„Sve u svemu, što se tiče političkih kriterijuma, Ukrajina je dobro napredovala u postizanju stabilnosti institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina.“
Još se u uvodnom delu naglašava:
„Težnja za članstvom u Evropskoj uniji već dugi niz godina predstavlja važan prioritet za Ukrajinu, njene vlasti i građane. To je bio osnovni motiv za demokratske promene tokom protekle decenije i pokretač niza ključnih reformi zasnovanih na evropskim vrednostima.“
I tako dalje i tako slično... I pored toga što se nesretna dešavanja u Ukrajini 2013 - 2014. godine ne mogu nazvati demokratskim promenama, već baš suprotno imajući u vidu da je nasilno svrgnut legalno izabrani predsednik, a ono što je potom usledilo ne može se okarakterisati vladavinom prava i poštovanjem manjina.
Još za mandata Porošenka usvajani su zakoni kojima je širena diskriminacija svih koji su odbijali da se galicijski identitet proglasi sveukrajinskim, sa Zelenskim se to nastavilo, sve u svemu, protokom vremena dobijalo primese čistog rasizma.
Neonacisti po evropskim standardima
A i kako bi drugačije kada su u implementaciju ovog projekta bile uključene neonacističke grupe, formalne i neformalne, usmerene ka prepravljanju istorije, širenju nove slike o legatu Stepana Bandere i veličanju njegove uloge.
O čemu nam uopšte priča Evropska komisija, navodeći ovakve fraze u tekstu zvanične preporuke?
Da li
paljenje civila u Odesi predstavlja težnju za članstvom u EU, a gotovo svakodnevno granatiranje istočnih oblasti tokom kojih je poginulo 14.000 ljudi - evropskim vrednostima.
Uostalom, svega tri dana posle usvajanja ove preporuke ukrajinska Rada donela je odluku o zabrani ruske muzike u medijima i javnim prostorima, kao i zabranu ruske literature. Valjda je demokratski to što se akt odnosi na dela nakon 1991. godine, a ruski umetnici koji osuđuju potez svojih vlasti mogu podneti zahtev ukrajinskoj službi bezbednosti za izuzeće. Služba bezbednosti pita se i za puštanje muzike. U komunizmu je to bilo makar uvijeno u neke oblande, postojale su komisije za kič i šund, odbori za kulturu i informisanje, nije bilo sve ovako transparentno.
Ursuline Šokantne „vrednosti“
Oduševljenje Ursule fon der Lajen zbog toga što su „ljudi voljni da ginu za evropske vrednosti“, te da zato Ukrajina zaslužuje status kandidata je ništa manje šokantno.
A podsećanje notorne Viole fon Kramon da ako su već tako široke ruke za Ukrajinu i Moldaviju, onda „i Balkan treba da dobije nešto“ deluje i uvredljivo.
Eto, sve što se dešava u Ukrajini zapravo je zbog evroperspektive i politike fon der Lajenove, stradaju ljudi kako bi dobili priliku da sede u njenoj čekaonici, a sudbine naroda i država određuju se na pijačnoj tezgi gde nekakav izvestilac paušalno procenjuje kome i kako udeliti „nešto“.
Pri tome, kako ocenjuje fon Kramonova svi su „protiv bilo kakvog ubrzavanja, pravljenja prečica ili pregovaranja, čak i oko članstva”. To „nešto“ je „nešto malo“, usputno, za zamazivanje očiju, „kikiriki i semenke“, nikako „nešto veliko“ i značajno. Moguće i zato što na Balkanu ljudi još uvek nisu spremni da ginu za evroperspektivu. Moguće i zato što su ovi iz Brisela navikli da balkanske elite kupuju „kikirikijem i semenkama“.
U očima evrofanatika možda ovakve odluke, preporuke i najave deluju smisleno. Ljudi žive u fantaziji, jalovo je ubeđivati ih da je to besmisao. U realnosti, sve to više nema nikakvu svrhu.
Sa jedne strane, nastupima zvaničnika dodatno se kompromituje ne samo postojeća EU, već ideja evrointegracija kao takva. Ne mogu se vrednosti bazirati na koketiranju sa rasizmom i neonacizmom. Ne mogu se ni opravdavati i obrazlagati odluke na način kako to fon der Lajenova čini, pogotovo to ne može uslovljenim balkanskim državama, koje su ispunile ili ispunjavaju čitave tomove raznih zahteva, a da na primer – BiH nije dobila takav famozni status.
Sa druge strane, u praksi iza ovih velikih najava ne stoji ništa. I Turska je kandidat, punih 35 godina!? Čak i u idealnim okolnostima, da se sukob u Ukrajini sutra okonča, davanje statusa kandidata ne mora značiti apsolutno ništa. A sukob se neće završiti sutra i što je još značajnije, zaista se ne vidi mogućnost da Ukrajina opstane u granicama u kojima je prepoznaje EU nakon završetka sukoba.
Šta će onda Evropska komisija? Menjati preporuku? Nastaviti sa aktuelnom antiruskom politikom? Mirovni sporazumi se postižu u cilju normalizacije odnosa i stabilizacije prilika, a ne da bi relacije ostale nenormalne u nestabilnom geopolitičkom okruženju.
Zašto bi Rusi uopšte pregovarali i učestvovali u mirovnom sporazumu, ako im EU poručuje da tako neće biti ni normalizacije, niti stabilizacije? Zašto onda ne rešavaju stvari kako misle da treba i sa kim misle da treba?
Kamen oko evropskog vrata
Evrobirokratija je danas (a u okviru nje i zvaničnici raznih nivoa i zvanja) verovatno i najteži kamen oko evropskog vrata. Umišljeni da je EU „centar zbivanja“ u globalnim razmerama, te tako i važan faktor u rešavanju „gorućih problema“, pokušavaju da nameću odluke koje će usmeravati krize i determinisati pronalaženje rešenja.
Međutim, niti je EU „centar zbivanja“, niti je sposobna da nameće odluke i samim tim usmerava krize i determiniše rešenja.
Čak naprotiv, od eskalacije ukrajinske krize neverovatnim potezima evrobirokratija je uticala na dodatnu periferizaciju EU u novoj globalnoj „raspodeli karata“, učinivši krizu teže rešivom, a pronalaženje brzih rešenja neizvesnim i nemogućim.
Posledice čitavog niza besmislenih poteza postaju tako sve očiglednije. Vrlo brzo, postaće očigledne i povodom Ukrajine. Ne treba polemisati, tragati za logikom, promišljati, već samo sačekati.
