Kako su evroatlantisti postali najveći agenti Rusije /video/
© Sputnik / Vladimir Astapkovič
/ Pratite nas
Najveći agenti evroskepticizma i ruske priče su zapravo najglasniji evroatlantisti koji su u svom bezobrazluku računali da će ta halabuka da izazove efekat. Izazvala jeste ali ne kakav su hteli, kaže analitičar Đorđe Vukadinović, ističući da ankete govore da je u Srbiji većina građana protiv sankcija Rusiji, ali da je tako i u Crnoj Gori.
Najnovija ispitivanja javnog mnjenja u Crnoj Gori, otkriva Vukadinović, pokazuju ne samo da tamošnji „komitski“ element nema većinu i da je NATO na dosta klimavim nogama, već i da većina građana ne podržava sankcije protiv Rusije.
Kako evroatlantisti deluju na javno mnjenje
Sličan uticaj evroatlantisti kao i zvaničnici zemalja EU imaju na javnost u regionu i po pitanju raspoloženja za članstvo u EU, pa se tako poslednjih meseci u Srbiji prvi put beleži veći broj protivnika nego pristalica evropskih integracija naše zemlje, kaže za Sputnjik Vukadinović koji se i profesionalno bavi ispitivanjem javnog mnjenja. To, kaže, nije još uvek drastično ali je upadljivo i nije ni statistički beznačajno — razlika je 3-5 odsto u korist onih koji su protiv članstva u EU i to posle decenija podrazumevane evrofilije.
Naš sagovornik ističe da je junska poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji imala veći efekat na rast evroskepticizma u Srbiji nego svi tekstovi domaćih evroskeptika.
U takvom ključu, po njegovom mišljenju, treba posmatrati i rezoluciju Evropskog parlamenta u kojoj se od Srbije opet traži usklađivanje sa spoljnom politikom EU, odnosno uvođenje sankcija Rusiji, kao i da se međusobno prizna sa Prištinom.
Novi momenat je da je prvi put formulacija o međusobnom priznanju, koju je dosad koristila isključivo Amerika, sada ušla u zvanični dokument EU, ali, primećuje analitičar, novina je i da su Srbija i njen predsednik rekli „ne“.
„U EU rukavice su potpuno skinute. Sad je direktno stavljeno na sto da je uslov za članstvo u EU priznanje Kosova i čak i oni koji podržavaju EU više ne mogu da negiraju da je tako. Pale su maske pa niko ne može da se pravi lud i da kaže da nije uslov to što je uslov“, komentariše Vukadinović, dodajući da će neko reći da je rezolucija EP neobavezujuća ali da je to slaba uteha.
Sankcije Rusiji „evergrin“
Što se tiče ostalih zahteva, kako ističe, „evergrin“ je onaj za uvođenje sankcija Rusiji, a deo tog „ruskog paketa“ je i to što se traži odustajanje Srbije od vojne saradnje s Rusijom, kao i ukidanje humanitarnog centra u Nišu.
„Možda je sledeće što će nam tražiti da ne treba preterivati ni sa ruskim folklorom i horovima. Oni na Zapadu hoće da odseku čak i one veze, konkretno sa Rusijom, mada im i Kina smeta, koje oni sami zadržavaju“, negoduje Vukadinović uz opasku da ti dvostruki aršini bodu oči.
On objašnjava da je kriza u Ukrajini pokazala koliko je EU u celini slaba, kad je čak i Nemačka kao njen glavni faktor bila prinuđena da se odrekne dobrog dela sopstvenih političkih i ekonomskih interesa, da zavrne Severni tok 2 koji je branila svih ovih godina i odrekne se niza profitabilnih ugovora s Rusijom.
© Sputnik / Lola ĐorđevićMural "ne u EU i NATO" u Beogradu
Mural "ne u EU i NATO" u Beogradu
© Sputnik / Lola Đorđević
„Donekle se može i razumeti, ne i opravdati njihova ljutnja na Srbiju — kad Nemac mora da se odrekne sopstvenih nacionalnih interesa a sad će tu neka Srbijica da profitira. Jer uz sve muke našeg položaja, sada smo bili u poziciji da zahvaljujući svom stavu prema ukrajinskoj krizi nešto malo profitiramo, ne u ružnom smislu te reči, i to se nije smelo dozvoliti. Smetao im je čak i let naše aviokompanije u Moskvu, dok Turci veselo lete bez problema“, opisuje situaciju Vukadinović, dodajući da je takav pristup „do nebesa“ oterao evroskepticizam u Srbiji.
I dobar deo sveta, prema rečima našeg sagovornika, prozreo je te dvostruke aršine.
„Kad pratite zapadne medije mislite da je ceo svet za sankcije a zapravo je reč o 35-36 zemalja. Ali kad pogledate, veći deo sveta, i po broju zemalja i po broju stanovnika, nije progutao tu priču o zlom agresoru, ili su barem svesni složenosti problema“, kaže Vukadinović.
On posebno skreće pažnju na činjenicu da na Zapadu, umesto da se iznose argumenti za i protiv povodom krize u Ukrajini, neke stvari ne smeju ni da se pomisle, a kamoli da se izgovore, pa se zato sada kad se kaže „veliki brat“ s pravom misli na Vašington.
„Taj totalitarizam, represija, medijska kontrola se pokazala poslednjih meseci u najogoljenijem vidu upravo u navodno liberalnim zemljama Zapada“, primećuje Vukadinović.
Opisujući stanje duha na Zapadu, on ističe da u anglosaksonskom ratu protiv Rusije Vašington i London postrojavaju i zemlje EU, a u Nemačkoj ovih dana povučeni ukrajinski ambasador Andrej Meljnik mesecima teroriše političke faktore i lupa im čvrge i šamare.
„Čovek može sa nekim sladostrašćem da konstatuje da to što nama ponekad rade zapadni ambasadori , a mi se čak bunimo i kritikujemo ih, sad je dočekala Nemačka“, kaže Vukadinović. Retorički se pita kako onda poželeti da uđeš u takvu EU koja je politički patuljak i privezak Sjedinjenih Država, dodajući da u tom svetlu deluje tragikomično evrofilija dela javnosti u Srbiji.
Šta je dobila Severna Makedonija što je „progutala žabu“
Koliko se ta evrofilija isplati, kako kaže, svedoči situacija u Severnoj Makedoniji, kojoj pošto se odrekla i imena zbog evroatlantskih integracija sad traže da se odrekne i identiteta:
„Severna Makedonija srlja u ambis ali smešno je što srlja u ambis pod pritiskom Bugarske koja i sama srlja u ambis — tamo su ostali bez vlade i vlada haos. To je društvo u kome svako svakog ucenjuje, jači tlači pa onda Bugari ucenjuju Makedonce, a Nemci i Francuzi pritiskaju Bugare, a Amerikanci pritiskaju Francuze i Nemce. To je lanac ishrane gde onaj ko je jači maltretira one manje. Onda nam bar nemojte pričati bajke o zajednici naroda, demokratiji, individualnim i kolektivnim pravima. Kažite šta je u pitanju, pa ako mi stavite pištolj na čelo možda nešto prihvatim ali sam prihvatio pod pritiskom i ucenama. A ne da me ubeđujete da je to svojevoljno i da je u mom interesu“.
Naš sagovornik ocenjuje da su Makedonci podneli „strašne stvari“ zarad EU a onda su dobili — NATO.
„Na primeru Makedonije se najbolje vidi kako se EU ponaša na Balkanu — njena dojučeranja privlačnost služi da tim narodima kao dileri na pijaci uvale i NATO. Jer NATO nije baš mnogo popularan, u Srbiji svakako, ali ni drugde niko nije naročito oduševljen. A onda kažu: EU je divna, to su standardi i svi su oduševljeni, ali da biste ušli u EU morate prvo u NATO jer to je ulaznica. Tako je Severna Makedonija progutala žabu, morali su da učine bolne koncesije Grčkoj da bi ušli u NATO. A sada da bi počeli pregovori i proces pridruživanja EU od nje se traži da i u nacionalnom smislu uradi isto tako traumatične i bolne stvari“, upozorava Vukadinović.