https://lat.sputnikportal.rs/20220706/pr-akcija-sjedinjenih-drzava-za-popravljanje-imidza-koji-je-pogorsala-ukrajinska-kriza-olivera-ikodinovic-1139558735.html
Da li je nova američka akcija strateška greška u kojoj samo Turska odnosi pobedu
Da li je nova američka akcija strateška greška u kojoj samo Turska odnosi pobedu
Sputnik Srbija
Ubrzani proces pridruživanja Finske i Švedske NATO-u ruski eksperti vide kao svojevrsnu pi-ar kampanju SAD, osmišljenu da ubedi svet u održivost NATO-a i njegovu... 06.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-06T22:35+0200
2022-07-06T22:35+0200
2022-07-06T22:35+0200
rusija
rusija
rusija – vojska i naoružanje
nato
članstvo u nato-u
švedska
finska
turska
redžep tajip erdogan
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/06/1139583323_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_fba0ed796befd027b4bfa88b381612d7.jpg
Kako ocenjuju eksperti, imidž NATO-a je narušen zbog činjenice što Zapad masovno snabdeva Kijev oružjem, dok ruske trupe i dalje napreduju.Osim toga, priključivanje Finske i Švedske NATO-u tumači se i kao „strateška greška“, te smatraju da je u 21. veku najbolji način za osiguravanje bezbednosti države očuvanje neutralnosti i ne ulazak u bilo kakve vojno-političke blokove.Sve do nedavno dve skandinavske zemlje su sledile taj kurs, ali nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini promenile su svoj stav. U sedištu NATO-a potpisan je protokol o pristupanju Švedske i Finske tom bloku, koji treba da ratifikuju svih 30 članica Alijanse. Kanada je prva NATO zemlja koja je to učinila.Iako je napravljen korak ka pridruživanju Finske i Švedske Severnoatlantskoj alijansi on bi mogao biti i odložen zbog stava Turske, koja se ranije protivila takvom proširenju bloka, ali je potom ukinula veto na kandidaturu te dve zemlje za članstvo u NATO-u i potpisala memorandum. Međutim, da sav posao nije završen svedoči izjava turskog lidera Tajipa Redžepa Erdogana koji je rekao da bi Ankara mogla da blokira pristupanje ove dve države ukoliko Helsinki i Stokholm ne ispune svoja obećanja data Turskoj i ne ispune obaveze koje su preuzele.Ruski politikolog Semjon Bagdasarov kaže da će najveći dobitnik ovog sukoba biti Erdogan zato što je uspeo da istrguje i dobije sve ono što je Turska tražila. Između ostalog, Ankara je zahtevala da skandinavske države prestanu podržavaju kurdske oružane grupe, kao što je PKK, te ukinu svoje zabrane prodaje oružja Turskoj.Ankara zvanično nije povezivala pitanje Švedske i Finske u NATO sa dobijanjem američkih borbenih aviona F-16, ali ima nagoveštaja i da je tu došlo do pomaka u korist Turske, a po svemu sudeći ovim gestom uspela je i da izgladi odnose sa SAD zbog kupovine ruskih sistema S-400.Međutim, ocena je da bi proširenje NATO-a, ako Finska i Švedska uđu u alijansu, pogoršalo vojnu situaciju u regionu Baltičkog mora, pošto će se te teritorije od najmirnijih u Evropi pretvoriti u arenu vojnog rivalstva.Čak i kineski eksperti ocenjuju da ulazak Švedske i Finske u NATO neće rešiti sukob u Ukrajini, već će, naprotiv, pogoršati tragediju u evropskom regionu, što će dovesti do novih konfrontacija.Ulazak neutralnih zemalja u blok dovešće do ozbiljnih posledica po regionalnu bezbednost, a još više evropskih zemalja moglo bi da počne da razmatra mogućnost pridruživanja vojnom bloku i povlačenja sa pozicije neutralnosti. Eksperti ističu da je NATO strateški instrument SAD, čije se aktivnosti sprovode u interesu Vašingtona, a ne nužno u interesima EU.NATO destabilizuje evropsku bezbednostRuski zvaničnici upozoravaju da približavanje vojne infrastrukture NATO-a ruskim granicama, aktivno gomilanje vojnih snaga i sredstava na istočnom krilu ne samo da dovode do „eskalacije napetosti i destabilizacije evropske bezbednosti“, već jasno i protivreče Osnivačkom aktu Rusija-NATO iz 1997. godine, kojim se Alijansa, između ostalog, obavezala da neće trajno raspoređivati značajne borbene snage na teritoriji novih članica saveza.Ključna rečenica Osnivačkog akta je i da NATO i Rusija ne vide jedno drugo kao protivnike, ali je takav pristup promenjen na nedavnom samitu NATO-a u Madridu, gde je Rusija proglašena za „najznačajniju i direktnu pretnju“ po mir i bezbednost članica Alijanse, što je nastavak antiruske politike i pritisaka na Rusiju.Sve odluke koje Alijansa donosi u poslednje vreme, počev od pojačanog vojnog prisustva SAD u Evropi do jačanja snage na istoku kontinenta predstavlja grubo kršenje osnivačkog akta Rusija – NATO.Ruski vojni ekspert Ilja Kramnik podseća da se Švedska i Finska, koje su od Drugog svetskog rata insistirale na vojnoj neutralnosti, već dugo godina integrišu u zapadni blok i regularno učestvuju u aktivnostima NATO-a.„Priključivanjem još dve zemlje koje imaju svoje interese, kontrolisanost i konsolidacija nikako neće ojačati. Činjenica da su Šveđani i Finci i ranije bili NATO partneri, prilično čvrsto integrisani, govori o tome da bi se u slučaju realne vojne pretnje sigurno pronašli načine za saradnju. U tom pogledu, ovim oni ništa specijalno ne dobijaju, dok se kontrolisanost bloka kao strukture dovodi u pitanje“, smatra Kramnik.Rusija spremna da odgovori na svaku pretnjuS druge strane, Kramkin smatra da NATO uvlačenjem Švedske i Finske u članstvo gubi konce u svojim rukama.Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je ovaj događaj „istorijskim za Švedsku, Finsku, NATO i za evroatlantsku bezbednost“, dodajući da su vrata Alijanse i dalje otvorena za zemlje koje su spremne da doprinesu zajedničkoj bezbednosti, dok ruski eksperti ocenjuju da Rusija ima snage da odgovori na svaku pretnju, kao i da osigura svoju bezbednost i odbrani svoje geopolitičke interese.Rusko Ministarstvo odbrane već razmatra moguće opcije za odgovor u slučaju da se vojna infrastruktura NATO rasporedi u blizini ruskih granica, a ima nagovešaja da će u tom slučaju Rusija premestiti značajne vojne snage na granicu s Finskom i da bi mogla da usmeri neke od svojih raketa ka ciljevima u ove dve države, ako NATO počne da razmešta infrastrukturu i otvara baze u tim državama.To će oslabiti bezbednost dve skandinavske zemlje, pošto Moskva neće biti nemi posmatrač, iako do sada Rusija ničim nije ugrožavala bezbednost Finske i Švedske.
https://lat.sputnikportal.rs/20220705/portparol-kineskog-ministarstva-spoljnih-poslova-nato-odbrambeni-savez-vic-veka--1139519722.html
švedska
turska
baltičko more
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – vojska i naoružanje, nato, članstvo u nato-u, švedska, finska, turska, redžep tajip erdogan, analize i mišljenja, bezbednost, baltičko more
rusija, rusija – vojska i naoružanje, nato, članstvo u nato-u, švedska, finska, turska, redžep tajip erdogan, analize i mišljenja, bezbednost, baltičko more
Da li je nova američka akcija strateška greška u kojoj samo Turska odnosi pobedu
Ubrzani proces pridruživanja Finske i Švedske NATO-u ruski eksperti vide kao svojevrsnu pi-ar kampanju SAD, osmišljenu da ubedi svet u održivost NATO-a i njegovu privlačnost za druge zemlje, pokušavajući na taj način da poprave svoj imidž koji je u jeku ukrajinske krize pogoršan.
Kako ocenjuju eksperti,
imidž NATO-a je narušen zbog činjenice što Zapad masovno snabdeva Kijev oružjem, dok ruske trupe i dalje napreduju.
Osim toga, priključivanje Finske i Švedske NATO-u tumači se i kao „strateška greška“, te smatraju da je u 21. veku najbolji način za osiguravanje bezbednosti države očuvanje neutralnosti i ne ulazak u bilo kakve vojno-političke blokove.
Sve do nedavno dve
skandinavske zemlje su sledile taj kurs, ali nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini promenile su svoj stav. U sedištu NATO-a potpisan je protokol o pristupanju Švedske i Finske tom bloku, koji treba da ratifikuju svih 30 članica Alijanse.
Kanada je prva NATO zemlja koja je to učinila.
Iako je napravljen korak ka pridruživanju Finske i Švedske Severnoatlantskoj alijansi on bi mogao biti i odložen zbog stava Turske, koja se ranije protivila takvom proširenju bloka, ali je potom ukinula veto na kandidaturu te dve zemlje za članstvo u NATO-u i potpisala memorandum. Međutim, da sav posao nije završen svedoči izjava turskog lidera Tajipa Redžepa Erdogana koji je rekao da bi Ankara mogla da blokira pristupanje ove dve države ukoliko Helsinki i Stokholm ne ispune svoja obećanja data Turskoj i ne ispune obaveze koje su preuzele.
Ruski politikolog Semjon Bagdasarov kaže da će najveći dobitnik ovog sukoba biti Erdogan zato što je uspeo da istrguje i dobije sve ono što je Turska tražila. Između ostalog, Ankara je zahtevala da skandinavske države prestanu podržavaju kurdske oružane grupe, kao što je PKK, te ukinu svoje zabrane prodaje oružja Turskoj.
Ankara zvanično nije povezivala pitanje Švedske i Finske u NATO sa dobijanjem američkih borbenih aviona F-16, ali ima nagoveštaja i da je tu došlo do pomaka u korist Turske, a po svemu sudeći ovim gestom uspela je i da izgladi odnose sa SAD zbog kupovine ruskih sistema S-400.
Međutim, ocena je da bi proširenje NATO-a,
ako Finska i Švedska uđu u alijansu, pogoršalo vojnu situaciju
u regionu Baltičkog mora, pošto će se te teritorije od najmirnijih u Evropi pretvoriti u arenu vojnog rivalstva.
„Baltičko more postaje i more NATO-a, a i naša eksklava Kalinjingradska oblast će se naći u težem položaju i generalno u tom pravcu nastaju veći problemi, s obzirom da imamo granicu sa Finskom dužine oko 1.300 kilometara. Naša vojska, naše jedinice će morati ozbiljnije da pokriju taj pravac Baltičkog mora“, kaže Bagdasarov.
Čak i kineski eksperti ocenjuju da ulazak Švedske i Finske u NATO neće rešiti sukob u Ukrajini, već će, naprotiv, pogoršati tragediju u evropskom regionu, što će dovesti do novih konfrontacija.
Ulazak neutralnih zemalja u blok dovešće do ozbiljnih posledica po regionalnu bezbednost, a još više evropskih zemalja moglo bi da počne da razmatra mogućnost pridruživanja vojnom bloku i povlačenja sa pozicije neutralnosti. Eksperti ističu da je NATO strateški instrument SAD, čije se aktivnosti sprovode u interesu Vašingtona, a ne nužno u interesima EU.
NATO destabilizuje evropsku bezbednost
Ruski zvaničnici upozoravaju da približavanje vojne infrastrukture NATO-a ruskim granicama, aktivno gomilanje vojnih snaga i sredstava na istočnom krilu ne samo da dovode do „eskalacije napetosti i destabilizacije evropske bezbednosti“, već jasno i protivreče Osnivačkom aktu
Rusija-NATO iz 1997. godine, kojim se Alijansa, između ostalog, obavezala da neće trajno raspoređivati značajne borbene snage na teritoriji novih članica saveza.
Ključna rečenica Osnivačkog akta je i da NATO i Rusija ne vide jedno drugo kao protivnike, ali je takav pristup promenjen na nedavnom samitu NATO-a u Madridu, gde je
Rusija proglašena za „najznačajniju i direktnu pretnju“ po mir i bezbednost članica Alijanse, što je nastavak antiruske politike i pritisaka na Rusiju.
Sve odluke koje Alijansa donosi u poslednje vreme, počev od pojačanog vojnog prisustva SAD u Evropi do jačanja snage na istoku kontinenta predstavlja grubo kršenje osnivačkog akta Rusija – NATO.
Ruski vojni ekspert Ilja Kramnik podseća da se Švedska i Finska, koje su od Drugog svetskog rata insistirale na vojnoj neutralnosti, već dugo godina integrišu u zapadni blok i regularno učestvuju u aktivnostima NATO-a.
„Priključivanjem još dve zemlje koje imaju svoje interese, kontrolisanost i konsolidacija nikako neće ojačati. Činjenica da su Šveđani i Finci i ranije bili NATO partneri, prilično čvrsto integrisani, govori o tome da bi se u slučaju realne vojne pretnje sigurno pronašli načine za saradnju. U tom pogledu, ovim oni ništa specijalno ne dobijaju, dok se kontrolisanost bloka kao strukture dovodi u pitanje“, smatra Kramnik.
Rusija spremna da odgovori na svaku pretnju
S druge strane, Kramkin smatra da NATO uvlačenjem Švedske i Finske u članstvo gubi konce u svojim rukama.
"Potpisivanjem protokola se, u suštini, ništa nije promenilo, izuzev toga što je za sam NATO povećan faktor nekontrolisanosti. Što je više država, što je više nacionalnih interesa i nacionalnih kultura u Alijansi utoliko je teže njima upravljati i kontrolisati ih“, ocenjuje Kramnik.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je ovaj događaj „istorijskim za Švedsku, Finsku, NATO i za evroatlantsku bezbednost“, dodajući da su vrata Alijanse i dalje otvorena za zemlje koje su spremne da doprinesu zajedničkoj bezbednosti, dok ruski eksperti ocenjuju da Rusija ima snage da odgovori na svaku pretnju, kao i da osigura svoju bezbednost i odbrani svoje geopolitičke interese.
Rusko Ministarstvo odbrane već razmatra moguće opcije za odgovor u slučaju da se vojna infrastruktura NATO rasporedi u blizini ruskih granica, a ima nagovešaja da će u tom slučaju
Rusija premestiti značajne vojne snage na granicu s Finskom i da bi mogla da usmeri neke od svojih raketa ka ciljevima u ove dve države, ako NATO počne da razmešta infrastrukturu i otvara baze u tim državama.
To će oslabiti bezbednost dve skandinavske zemlje, pošto Moskva neće biti nemi posmatrač, iako do sada Rusija ničim nije ugrožavala bezbednost Finske i Švedske.
