https://lat.sputnikportal.rs/20220704/veliko-geopoliticko-preuredjivanje-erozija-dolara-i-nastajanje-multipolarnog-valutnog-sistema-1139479108.html
Veliko geopolitičko preuređivanje: Erozija dolara i nastajanje multipolarnog valutnog sistema
Veliko geopolitičko preuređivanje: Erozija dolara i nastajanje multipolarnog valutnog sistema
Sputnik Srbija
Švajcarska banka UBS istražila je kako izgledaju rezerve 30 vodećih centralnih banaka. 04.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-04T22:12+0200
2022-07-04T22:12+0200
2022-07-04T22:12+0200
svet – ekonomija
ekonomija
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110499/11/1104991100_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_202c307f3c21582c872744f834192e99.jpg
Veliko geopolitičko „preuređivanje“ koje se trenutno događa u svetu, podstaknuto ukrajinskom krizom, odražava se i u postupnoj eroziji dolara kao vodeće valute u deviznim rezervama centralnih banaka.Kako navodi Fajnenšel tajms (FT), sve je primetnije zanimanje centralnih bankara da povećaju izloženost deviznih rezervi prema kineskom juanu.Koristi za juanUdeo upravnika deviznih rezervi u svetskim centralnim bankama koji su uložili ili su zainteresovani da ulože u kinesku valutu povećao se sa prošlogodišnjih 81 odsto na ovogodišnjih 85 odsto, prema godišnjem istraživanju švajcarske banke UBS sprovedenom na 30 vodećih centralnih banaka između aprila i juna, prenosi Poslovni dnevnik.Rastući interes za juan pojavio se nakon što su zapadne države zamrzle oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi. Iako većina centralnih bankara taj događaj ocenjuje kao izdvojeni, on je definitivno zaoštrio odnose zapadnih država i Rusije i zakomplikovao odnose s državama koje se nisu pridružile sankcijama, poput Kine.To je ubrzalo povećanje jaza između Kine i SAD koji je započeo još tokom trgovinskog rata pokrenutog u vreme administracije Donalda Trampa. U tom kontekstu četiri petine ispitanika u istraživanju UBS-a ocenjuje kako je to potez u pravcu stvaranja multipolarnog sveta od kojeg će koristi imati juan. Manje od polovine smatra da će od toga profitirati dolar.Na kratkoročne ocene dolara utiče i visoka inflacija kao i (za sada bezuspešni) napori FED-a da je snizi podizanjem kamatnih stopa. Valja naglasiti kako ostale centralne banke najčešće drže dolar kroz izloženost američkim državnim obveznicama koje su se ove godine našle na meti oštre rasprodaje usled FED-ovog zaoštravanja monetarne politike.Istraživanje je pokazalo kako upravnici deviznih rezervi traže alternativne oblike imovine, poput deonica, zelenih obveznica ili dužničkih hartija od vrednosti zaštićenih od inflacije. Gotovo polovina ispitanika ističe kako su njihovi portfelji ove godine znatno diversifikovaniji nego lane, prenosi B92.Erozija dolaraIako je dolar i dalje daleko najzastupljenija valuta u deviznim rezervama centralnih banaka, njegov udeo tokom poslednjih godina je u padu. Na kraju prvog tromesečja udeo dolara iznosio je malo manje od 60 odsto dok je u istom razdoblju 2016. iznosio 65 odsto, pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda.Kineska valuta i dalje je simbolično zastupljena, sa manje od tri odsto udela u deviznim rezervama. Valja naglasiti kako je većina upravnika deviznih rezervi tokom ove godine povećala svoju izloženost američkom dolaru.Među anketiranima, njih 62 odsto u poslednjih godinu dana povećalo je izloženost dolaru, a 54 odsto prema juanu.„U idućem razdoblju videćemo da će upravnici deviznih rezervi i dalje razmišljati šta mogu još učiniti kako bi ojačali svoje instrumente u borbi protiv volatilnosti i makroekonomskih problema“, zaključuje Kasteli.
https://lat.sputnikportal.rs/20220531/kad-gleda-na-briks-rijad-misli-na-buducnost---i-okrece-ledja-petrodolaru-1137875970.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220426/i-izrael-polako-okrece-ledja-dolaru-i-evru-devizne-rezerve-i-u-juanu-i-jos-tri-valute-1136819695.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220424/u-trezorima-banaka-u-poslednje-cetiri-godine-sve-manje-americkog-dolara-1136751443.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija, banke i berza
svet – ekonomija, banke i berza
Veliko geopolitičko preuređivanje: Erozija dolara i nastajanje multipolarnog valutnog sistema
Švajcarska banka UBS istražila je kako izgledaju rezerve 30 vodećih centralnih banaka.
Veliko geopolitičko „preuređivanje“ koje se trenutno događa u svetu, podstaknuto ukrajinskom krizom, odražava se i u postupnoj eroziji dolara kao vodeće valute u deviznim rezervama centralnih banaka.
Kako navodi Fajnenšel tajms (FT), sve je primetnije zanimanje centralnih bankara da povećaju izloženost deviznih rezervi prema kineskom juanu.
Udeo upravnika deviznih rezervi u svetskim centralnim bankama koji su uložili ili su zainteresovani da ulože u kinesku valutu povećao se sa prošlogodišnjih 81 odsto na ovogodišnjih 85 odsto, prema godišnjem istraživanju švajcarske banke UBS sprovedenom na 30 vodećih centralnih banaka između aprila i juna, prenosi Poslovni dnevnik.
„Svedočimo postupnoj eroziji dolara“, kaže Masimilijano Kasteli, šef strateške analize u sektoru globalnih tržišta UBS-a. „Slika koja se pojavljuje predstavlja multipolarni valutni sistem“, dodao je Kasteli.
Rastući interes za juan pojavio se nakon što su zapadne države zamrzle oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi. Iako većina centralnih bankara taj događaj ocenjuje kao izdvojeni, on je definitivno zaoštrio odnose zapadnih država i Rusije i zakomplikovao odnose s državama koje se nisu pridružile sankcijama, poput Kine.
To je ubrzalo povećanje jaza između Kine i SAD koji je započeo još tokom trgovinskog rata pokrenutog u vreme administracije Donalda Trampa. U tom kontekstu četiri petine ispitanika u istraživanju UBS-a ocenjuje kako je to potez u pravcu stvaranja multipolarnog sveta od kojeg će koristi imati juan. Manje od polovine smatra da će od toga profitirati dolar.
Na kratkoročne ocene dolara utiče i visoka inflacija kao i (za sada bezuspešni) napori FED-a da je snizi podizanjem kamatnih stopa. Valja naglasiti kako ostale centralne banke najčešće drže dolar kroz izloženost američkim državnim obveznicama koje su se ove godine našle na meti oštre rasprodaje usled FED-ovog zaoštravanja monetarne politike.
Istraživanje je pokazalo kako upravnici deviznih rezervi traže alternativne oblike imovine, poput deonica, zelenih obveznica ili dužničkih hartija od vrednosti zaštićenih od inflacije. Gotovo polovina ispitanika ističe kako su njihovi portfelji ove godine znatno diversifikovaniji nego lane,
prenosi B92.
Iako je dolar i dalje daleko najzastupljenija valuta u deviznim rezervama centralnih banaka, njegov udeo tokom poslednjih godina je u padu. Na kraju prvog tromesečja udeo dolara iznosio je malo manje od 60 odsto dok je u istom razdoblju 2016. iznosio 65 odsto, pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda.
Kineska valuta i dalje je simbolično zastupljena, sa manje od tri odsto udela u deviznim rezervama. Valja naglasiti kako je većina upravnika deviznih rezervi tokom ove godine povećala svoju izloženost američkom dolaru.
Među anketiranima, njih 62 odsto u poslednjih godinu dana povećalo je izloženost dolaru, a 54 odsto prema juanu.
„U idućem razdoblju videćemo da će upravnici deviznih rezervi i dalje razmišljati šta mogu još učiniti kako bi ojačali svoje instrumente u borbi protiv volatilnosti i makroekonomskih problema“, zaključuje Kasteli.
