https://lat.sputnikportal.rs/20220629/sta-je-to-istrgovao-erdogan-da-bi-podigao-nato-rampu-za-svedsku-i-finsku-1139258918.html
Šta je to istrgovao Erdogan da bi podigao NATO rampu za Švedsku i Finsku
Šta je to istrgovao Erdogan da bi podigao NATO rampu za Švedsku i Finsku
Sputnik Srbija
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan dobio je ono što je tražio da bi podigao rampu za ulazak Finske i Švedske u NATO. One su se obavezale da neće podržavati... 29.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-29T21:37+0200
2022-06-29T21:37+0200
2022-06-29T21:37+0200
svet
svet
svet – politika
turska
nato
skandinavija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110006/06/1100060626_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_c958a5a1ab3d099ebdcea1cc30bf75db.jpg
Priliku koja mu se ukazala podnošenjem zahteva Finske i Švedske za prijem u NATO, Erdogan nije propustio da bi poentirao. Dobro je istrgovao u tom slučaju, što bi moglo da mu bude od koristi godinu dana pred izbore u zemlji ophrvanoj ekonomskim problema.Erdogan dobio što je tražioNakon pregovora u Madridu, Turska, Švedska, Finska i NATO potpisali su zajedničku izjavu prema kojoj su se dve skandinavske zemlje obavezale da će u borbi protiv terorizma sarađivati sa Ankarom.Lalić, nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Turske, objašnjava za Sputnjik šta to konkretno znači.On, međutim, smatra da to za Tursku nije i krajnji domet dogovora tri članice NATO-a. Njime je Ankara želela da pošalje i poruku starim članovima Alijanse.Poruka i drugima u NATOLalić podseća da je prošle nedelje Ankara uručila protest italijanskoj, francuskoj i nemačkoj ambasadi u Turskoj zato što su u tim zemljama poslednjih dana održane demonstracije kurdskih građana koji su osudili tursko blokiranje ulaska Finske i Švedske u NATO.„Sada se, u svetlu ovih događaja oko Švedske i Finske, sa velikim interesovanjem očekuje najavljeni susret turskog i američkog predsednika, Erdogana i Bajdena koji bi trebalo da bude održan na marginama NATO samita u Madridu. Dve zemlje ne mogu da nađu zajednički jezik oko borbe protiv terorizma, što je možda i najveći problem sa kojim se Turska sada obračunava, a koji je pokušala da isturi u prvi plan upravo preko Stokholma i Helsinkija“, napominje on.Naš sagovornik podseća da Amerika već godinama podržava i naoružava Kurde u Siriji koji su se istinski borili protiv pripadnika takozvane Islamske države. Za Ankaru oni su, međutim, teroristi, isto kao što su to i pripadnici Al Kaide ili Islamske države.I sa Bajdenom o Kurdima i GulenuOsim toga, iako dve zemlje imaju ugovor o ekstradiciji, Amerika već godinama odbija da Turskoj izruči imama Fetulaha Gulena koji je po tvrdnjama Ankare, iz Amerike organizovao pokušaj vojnog udara u Turskoj sredinom 2016. godine.Gulen, dodaje Lalić, mirno živi u svojoj vili u Pensilvaniji odakle poručuje da iza tog pokušaja državnog udara zapravo stoji sam Erdogan koji ga je inscenirao kako bi mogao da se obračuna sa političkim protivnicima i traži da se istina utvrdi nezavisnom istragom.To pitanje će, kako smatra, sigurno biti na dnevnom redu susreta turskog i američkog predsednika.Slučaj i za unutrašnju upotrebuLalić ukazuje i na još jednu dimenziju dogovora postignutog sa skandinavskim zemljama.On ističe da sve analize potvrđuju da će se Erdogan idućeg leta u junu sigurno suočiti sa najvećim izazovima u svojoj karijeri u poslednjih 20 godina, jer mnogi građani na svom džepu osećaju probleme i okreću mu leđa.Postizanjem ovog dogovora sa Švedskom i Finskom on domaćoj javnosti želi da pošalje poruku - da se on bavi svetskim problemima i da na ravnopravnoj osnovi razgovara i sa jednim Bajdenom, Makronom i drugim liderima. Na taj način, zapravo, želi u drugi plan da potisne ono što tišti sve građane Turske u poslednje vreme, kaže sagovornik Sputnjika.
turska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
svet, svet – politika, turska, nato, skandinavija
svet, svet – politika, turska, nato, skandinavija
Šta je to istrgovao Erdogan da bi podigao NATO rampu za Švedsku i Finsku
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan dobio je ono što je tražio da bi podigao rampu za ulazak Finske i Švedske u NATO. One su se obavezale da neće podržavati Radničku partiju Kurdistana zabranjenu u Turskoj i organizaciju islamskog imama Fetulaha Gulena. To se u Ankari smatra velikim uspehom, kaže Vojislav Lalić, dobar poznavalac Turske.
Priliku koja mu se ukazala podnošenjem zahteva
Finske i Švedske za prijem u NATO,
Erdogan nije propustio da bi poentirao.
Dobro je
istrgovao u tom slučaju, što bi moglo da mu bude od koristi godinu dana pred izbore u zemlji ophrvanoj ekonomskim problema.
Erdogan dobio što je tražio
Nakon pregovora u Madridu,
Turska, Švedska, Finska i NATO potpisali su zajedničku izjavu prema kojoj su se dve skandinavske zemlje obavezale da će
u borbi protiv terorizma sarađivati sa Ankarom.Lalić, nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Turske, objašnjava za Sputnjik šta to konkretno znači.
„U memorandumu koji su potpisali šefovi diplomatija Turske, Švedske i Finske, ističe se da te skandinavske zemlje neće podržavati teroriste koji stižu iz Turske, da će promeniti krivične zakonike kako bi pooštrile kaznenu politiku protiv ekstremista, da će razmotriti sve zahteve Turske oko izručenja terorista koji su našli utočište u Skandinaviji, a njih je više od 30. To su Stokholm i Helsinki do sada odbijali da urade. Na kraju, što se u Turskoj posebno naglašava, dogovoreno je da dve skandinavske zemlje ukinu embargo na izvoz oružja Turskoj. U Ankari se to doživljava kao veliki uspeh u borbi protiv terorizma i naglašeno se ističe da je Turska dobila ono što je želela“, ističe naš sagovornik.
On, međutim, smatra da to za Tursku nije i krajnji domet dogovora tri članice NATO-a. Njime je Ankara želela da pošalje i poruku starim članovima Alijanse.
Lalić podseća da je prošle nedelje Ankara uručila protest italijanskoj, francuskoj i nemačkoj ambasadi u Turskoj zato što su u tim zemljama poslednjih dana održane demonstracije kurdskih građana koji su osudili tursko blokiranje ulaska Finske i Švedske u NATO.
„Sada se, u svetlu ovih događaja oko Švedske i Finske, sa velikim interesovanjem očekuje najavljeni susret turskog i američkog predsednika, Erdogana i Bajdena koji bi trebalo da bude održan na marginama NATO samita u Madridu. Dve zemlje ne mogu da nađu zajednički jezik oko borbe protiv terorizma, što je možda i najveći problem sa kojim se Turska sada obračunava, a koji je pokušala da isturi u prvi plan upravo preko Stokholma i Helsinkija“, napominje on.
Naš sagovornik podseća da Amerika već godinama podržava i naoružava Kurde u Siriji koji su se istinski borili protiv pripadnika takozvane Islamske države. Za Ankaru oni su, međutim, teroristi, isto kao što su to i pripadnici Al Kaide ili Islamske države.
I sa Bajdenom o Kurdima i Gulenu
Osim toga, iako dve zemlje imaju ugovor o ekstradiciji, Amerika već godinama odbija da Turskoj izruči imama Fetulaha Gulena koji je po tvrdnjama Ankare, iz Amerike organizovao pokušaj vojnog udara u Turskoj sredinom 2016. godine.
Gulen, dodaje Lalić, mirno živi u svojoj vili u Pensilvaniji odakle poručuje da iza tog pokušaja državnog udara zapravo stoji sam Erdogan koji ga je inscenirao kako bi mogao da se obračuna sa političkim protivnicima i traži da se istina utvrdi nezavisnom istragom.
To pitanje će, kako smatra, sigurno biti na dnevnom redu susreta turskog i američkog predsednika.
Slučaj i za unutrašnju upotrebu
Lalić ukazuje i na još jednu dimenziju dogovora postignutog sa skandinavskim zemljama.
„Ove igre oko Švedske i Finske sigurno su namenjene i domaćoj javnosti. Erdogan se suočava sa velikim problemima u zemlji u poslednje vreme, pogotovo ekonomskim – inflacija je dostigla rekordnih 73 odsto, nezaposlenost raste, mnoge zemlje više ne investiraju u Tursku i izbegavaju je i to se sve dešava nepunu godinu od održavanja predsedničkih i parlamentarnih izbora“, objašnjava nekadašnji dopisnik iz Ankare.
On ističe da sve analize potvrđuju da će se Erdogan idućeg leta u junu sigurno suočiti sa najvećim izazovima u svojoj karijeri u poslednjih 20 godina, jer mnogi građani na svom džepu osećaju probleme i okreću mu leđa.
Postizanjem ovog dogovora sa Švedskom i Finskom on domaćoj javnosti želi da pošalje poruku - da se on bavi svetskim problemima i da na ravnopravnoj osnovi razgovara i sa jednim Bajdenom, Makronom i drugim liderima. Na taj način, zapravo, želi u drugi plan da potisne ono što tišti sve građane Turske u poslednje vreme, kaže sagovornik Sputnjika.
