https://lat.sputnikportal.rs/20220629/dokazano-da-strah-i-stres-slabe-imuni-sistem-1139107258.html
Dokazano da strah i stres slabe imuni sistem
Dokazano da strah i stres slabe imuni sistem
Sputnik Srbija
Neuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge... 29.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-29T22:35+0200
2022-06-29T22:35+0200
2022-06-29T22:35+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
medicina
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112228/10/1122281056_0:0:3139:1767_1920x0_80_0_0_7de4a2f2bd198f97cea8c415b1084909.jpg
Opšte je poznato da stres i strah mogu imati direktan uticaj na ljudski imuni sistem – čineći nas podložnijim bolestima. Međutim, do sada je bilo nejasno kako tačno funkcioniše ovaj mehanizam.Zajedno sa timom istraživača, Volfram Poler, kardiolog i istraživač u Univerzitetske klinike Šarite u Berlinu i na Medicinskom fakultetu Maunt Sinaj u Njujorku, uspeo je u studiji na miševima da pokaže da su određeni regioni mozga odgovorni za ključno kretanje leukocita u telu – a samim tim i koliko je organizam podložan virusnim infekcijama.Stres nas stvarno čini bolesnimaNeuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u telu.Poler i njegove kolege sproveli su istraživanje na miševima, od kojih su neki više puta bili izloženi stresnim situacijama. Životinje su zaključane u cilindar, premeštene u novi kavez ili izložene mirisu urina prirodnih neprijatelja.Istraživači su primetili da su se određeni leukociti kod miševa povukli u koštanu srž i – jednostavno rečeno – više nisu radili svoj posao. Životinje su ne samo brže oboljevale, već su i češće umirale.Leukociti, granulociti i limfocitiLeukociti se nazivaju belim krvnim zrncima. Ona se formiraju u koštanoj srži i imaju različite funkcije u imunološkom sistemu.U leukocite spadaju i granulociti, koji su deo nespecifičnog imunog sistema. U slučaju povrede, oni se bore protiv bakterija i parazita koji tako ulaze u organizam, ali nisu specijalizovani za neki određeni patogen.Limfociti, s druge strane, koji takođe pripadaju belim krvnim zrncima, su specijalisti. Oni uključuju T i B ćelije, koje ciljaju specifične antigene, odnosno proteine patogena, i čine ih bezopasnim.Stres tera limfocite u koštanu sržPoler i njegov tim su primetili da se ovi limfociti povlače u stresnim situacijama. Normalno je da se limfociti nalaze u takozvanim limfnim organima: slezini, timusnoj žlezdi ili limfnim čvorovima. Kod miševa pod stresom, oni su se povukli u koštanu srž.Poler ne može sa sigurnošću da kaže da li se ovaj mehanizam može na isti način preneti i na ljude. Ali osovina stresa koja je postala aktivna kod miševa postoji i kod ljudi. Za istraživača je stoga očigledno da strah i stres – i ljudski imuni sistem mogu učiniti podložnijim virusnim bolestima.Povećava se koncentracija granulocitaKoliko god da je povlačenje limfocita nepovoljno u stresnim situacijama, u slučaju virusnih infekcija, još nešto se dešava u telu – barem u mišjim telima koja su Poler i njegove kolege proučavali: primetili su povećanje granulocita ubrzo nakon što su miševi bili pod stresom.Savršeno je logično da se ova prva, nespecifična odbrana imunog sistema aktivira u situaciji velikog straha, iz koje može nastati stanje poznato kao bekstvo ili borba. „Telo je tako pripremljeno za povredu", kaže Poler, prenose Vijesti lajfstajl.
https://lat.sputnikportal.rs/20220623/nova-studija-ne-postoji-magicna-pilula-a-neki-suplementi-povecavaju-rizik-od-raka-1138985135.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, medicina, magazin
nauka i tehnologija, medicina, magazin
Dokazano da strah i stres slabe imuni sistem
Neuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u telu
Opšte je poznato da stres i strah mogu imati direktan uticaj na ljudski imuni sistem – čineći nas podložnijim bolestima. Međutim, do sada je bilo nejasno kako tačno funkcioniše ovaj mehanizam.
Zajedno sa timom istraživača, Volfram Poler, kardiolog i istraživač u Univerzitetske klinike Šarite u Berlinu i na Medicinskom fakultetu Maunt Sinaj u Njujorku, uspeo je u studiji na miševima da pokaže da su određeni regioni mozga odgovorni za ključno kretanje leukocita u telu – a samim tim i koliko je organizam podložan virusnim infekcijama.
Stres nas stvarno čini bolesnima
„Ono što je za mene bilo najuzbudljivije jeste da sam video ogroman uticaj nekoliko stotina neurona u hipotalamusu na milione leukocita u celom telu“, kaže Poler.
Neuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u telu.
Poler i njegove kolege sproveli su istraživanje na miševima, od kojih su neki više puta bili izloženi stresnim situacijama. Životinje su zaključane u cilindar, premeštene u novi kavez ili izložene mirisu urina prirodnih neprijatelja.
Istraživači su primetili da su se određeni leukociti kod miševa povukli u koštanu srž i – jednostavno rečeno – više nisu radili svoj posao. Životinje su ne samo brže oboljevale, već su i češće umirale.
Leukociti, granulociti i limfociti
Leukociti se nazivaju belim krvnim zrncima. Ona se formiraju u koštanoj srži i imaju različite funkcije u imunološkom sistemu.
U leukocite spadaju i granulociti, koji su deo nespecifičnog imunog sistema. U slučaju povrede, oni se bore protiv bakterija i parazita koji tako ulaze u organizam, ali nisu specijalizovani za neki određeni patogen.
Limfociti, s druge strane, koji takođe pripadaju belim krvnim zrncima, su specijalisti. Oni uključuju T i B ćelije, koje ciljaju specifične antigene, odnosno proteine patogena, i čine ih bezopasnim.
Stres tera limfocite u koštanu srž
Poler i njegov tim su primetili da se ovi limfociti povlače u stresnim situacijama. Normalno je da se limfociti nalaze u takozvanim limfnim organima: slezini, timusnoj žlezdi ili limfnim čvorovima. Kod miševa pod stresom, oni su se povukli u koštanu srž.
Poler ne može sa sigurnošću da kaže da li se ovaj mehanizam može na isti način preneti i na ljude. Ali osovina stresa koja je postala aktivna kod miševa postoji i kod ljudi. Za istraživača je stoga očigledno da strah i stres – i ljudski imuni sistem mogu učiniti podložnijim virusnim bolestima.
Povećava se koncentracija granulocita
Koliko god da je povlačenje limfocita nepovoljno u stresnim situacijama, u slučaju virusnih infekcija, još nešto se dešava u telu – barem u mišjim telima koja su Poler i njegove kolege proučavali: primetili su povećanje granulocita ubrzo nakon što su miševi bili pod stresom.
Savršeno je logično da se ova prva, nespecifična odbrana imunog sistema aktivira u situaciji velikog straha, iz koje može nastati stanje poznato kao
bekstvo ili borba. „Telo je tako pripremljeno za povredu", kaže Poler,
prenose Vijesti lajfstajl.
