- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Potvrda američke okupacije Evrope: Zašto NATO višestruko jača trupe na istoku

CC BY-SA 2.0 / NATO / Britanski vojnici na vojnim vežbama NATO-a u Estoniji
Britanski vojnici na vojnim vežbama NATO-a u Estoniji - Sputnik Srbija, 1920, 28.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Namera NATO-a da za skoro osam puta – sa 40 hiljada na preko 300 hiljada vojnika - poveća snage za brzo reagovanje samo je potvrda američke okupacije Evrope, konstatuje Aleksandar Špunt, generalni direktor Instituta za instrumente političke analize.
Plan Alijanse da značajno poveća broj pripadnika snaga za brzo reagovanje, u kombinaciji sa drugim merama koje uključuju raspoređivanje snaga „za odbranu“ određenih saveznika, povećanje broja borbenih grupacija na svojim istočnim granicama, kao i njihovo snabdevanje je najveća reforma od Hladnog rata.
“Okupacija posleratne Evrope bila je uokvirena u dva dokumenta. Prvi dokument se zvao Severnoatlantski pakt tj. NATO, a drugi dokument se zvao Varšavski pakt. Prvi dokument je pokrivao zonu okupacije zapadnih zemalja, drugi dokument je pokrivao zonu okupacije Sovjetskog Saveza. Posle poznatih događaja iz 1991. godine i raspada SSSR-a prestala je da postoji zona okupacije Sovjetskog Saveza i, samim tim, Varšavskog pakta. Međutim, NATO nije prestao da postoji. Naglasio bih da NATO ne treba posmatrati kao vojni savez, s obzirom da je odnos Oružanih snaga SAD i ukupni odnos oružanih snaga evropskih članica NATO-a neuporediv“, kaže Špunt, napominjući da je „okupacija - pravni status“.
Zapravo, kada se prave planovi o povećanju NATO snaga u Evropi, a posebno snaga za brzo reagovanje, de fakto se govori o povećanju američke vojne komponente u Evropi, istakao je Špunt.

„U stvari, vojna okupacija Evrope je politički faktor. Jasno je da američki tenkovi neće stati sa uperenim topovima... To je glupost, to se nikada neće desiti. Međutim, čak ni Nemačka ne zna da li je nuklearna sila ili ne, pošto nema uvid šta se nalazi u američkim vojnim bazama u Evropi“, dodao je ekspert.

Činjenica da sistemi PVO raspoređeni na teritoriji Poljske i Rumunije nisu potčinjeni NATO-u, već direktno američkoj vojnoj komandi, u koje evropske članice NATO-a ne mogu ni da privire, govori o vojnoj okupaciji Evrope, istakao je Špunt.
„I to što Amerikanci imaju pravo da prevoze bilo koji teret u okviru NATO-a kroz bilo koju tačku u Evropi, a da taj teret nikada niko ne može da pregleda - ni policija, ni nemačke specijalne službe, ni Francuzi - sugeriše da su ove zemlje i dalje pod vojnom okupacijom. I nije strašno, nije katastrofa, pošto se 99 odsto Evropljana sa tim nikada u životu neće suočiti, ali Amerikanci nikada na to ne zaboravljaju“, kaže ekspert.

Američka čizma na evropskom tlu

Snage za brzo reagovanje obuhvataju kopnene, vazdušne i pomorske snage, koje imaju za cilj rešavanje neočekivanih problema u različitim područima dejstva. Nakon što se, 2014. godine, Krim vratio u sastav Rusije, njihov broj u Evropi je porastao sa 13 hiljada na 40 hiljada, a uoči ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini mnoge jedinice, poput specijalaca i logističara, stavljene su u stanje pripravnosti.
© AP Photo / Olivier MatthysGeneralni sekretar NATO-a Jens Stolteberg očekuje od saveznika da jasno pokažu da Rusiju smatraju „najznačajnijom i direktnom pretnjom bezbednosti“
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg  - Sputnik Srbija, 1920, 28.06.2022
Generalni sekretar NATO-a Jens Stolteberg očekuje od saveznika da jasno pokažu da Rusiju smatraju „najznačajnijom i direktnom pretnjom bezbednosti“
Trenutno su borbene grupe NATO-a prisutne na istočnim granicama Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske, a planirano je i njihovo raspoređivanje u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj.
Špunt smatra da u slučaju direktnog vojnog sukoba Rusije i SAD tj. NATO-a te jedinice neće imati nikakvu ulogu, s obzirom na činjenicu da bi to bio sukob nuklearnih sila.
„U pravu su oni koji povezuju američki uticaj u Evropi sa novcem. Prisustvo američkih trupa u Evropi podjednako je važan faktor američkog uticaja u Evropi kao i novac. Dakle, to je apsolutno američka igra. I Amerikanci, i Rusi i svi drugi znaju da se tih 300 hiljada pripadnika snaga za brzo reagovanje nikada neće boriti. To se nikada neće dogoditi, jer ako, ipak, dođe do rata između Rusije i NATO-a, taj rat, sasvim sigurno, neće voditi snage za brzo reagovanje i to je svima jasno“, istakao je ekspert.
Prema njegovim rečima, 300 hiljada vojnika označava nove baze, nove poslove koji su vezani za te baze, a to podrazumeva nove logističke rute, nova skladišta u kojima nije jasno šta će se i kako skladištiti, a koja nisu pod kontrolom Evropljana.
„To je ogromna infrastruktura koja će biti raspoređena u Evropi, koju Evropljani neće kontrolisati“, naglasio je Špunt.
Ekspert smatra da sa vojnog aspekta Moskva nema razloga za zabrinutost zbog povećanja broja snaga za brzo reagovanje, dok sa političke tačke gledišta slaba Evropa nije od koristi za Moskvu.
„Amerika je daleko i sada ne strada od sankcija koje su uvedene Rusiji. Pogrešno je povezivati inflaciju u Americi i druge negativne pokazatelje u ekonomiji sa sankcijama. To je jednostavno nesposobnost Bajdenove administracije. Problemi su se gomilali još od Obame, dok je Trampova administracija to znala da obuzda. Bajden je prosto, grubo rečeno, popustio šrafove“, ocenjuje Špunt.
Sa političke tačke gledišta ova dešavanja su jako loša, jer pozicija Evrope kao sagovornika, sa kojim bi se eventualno nešto moglo dogovoriti, slabi iz dana u dan zbog uticaja SAD, kaže ekspert.
„I nije slučajno što je danas na celom političkom horizontu Evrope pojavio Šolc umesto Merkelove. Znate li, na primer, ko je premijer Italije i ko je zapravo on? Postoje i ličnosti poput Makrona. Svi ostali su neke čudne, bledunjave figure… I to je veoma loše, jer ako SAD mogu da rešavaju probleme korišćenjem tuđih resursa i to evropskih resursa onda Rusija jednostavno nema sa kim da razgovara. Ova situacija, nažalost, postaje sve teža. Možda nas čak i čuju, ali ne mogu ništa da urade“, konstatuje Špunt.

SAD gaze Evropu i dogovore sa Rusijom

Ekspert smatra da je situacija sa Nemačkom u tom smislu najkarakterističnija, jer je ta zemlja "pucala sama sebi u nogu" po pitanju gasnih ugovora sa Rusijom i konkretno - „Severnog toka 2“.
„Oni tu ne mogu ništa. Ne zato što ih svaki dan zovu iz Vašingtona i objašnjavaju im šta da rade. To je glupost. Naravno da niko ne zove i ne objašnjava šta da se radi. Ovo je opšti nacrt politike i u tom opštem nacrtu američka vojna okupacija Evrope je veoma važan faktor - važan sa političke i sa ekonomske tačke gledišta, jer otvara radna mesta, formira centre uticaja oko nuklearnih baza na regionalnom nivou i sl. Otprilike tako stvari stoje“, zaključio je Špunt
Uoči samita NATO-a u Madridu generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je kazao da očekuje da saveznici jasno pokažu da Rusiju smatraju „najznačajnijom i direktnom pretnjom bezbednosti“ i dodao je da će u novoj koncepciji prvi put biti spomenuta i pretnja koju za NATO predstavlja Kina.
Samim tim, ovim se krši i Osnivački akt o međusobnim odnosima, saradnji i bezbednosti između Ruske Federacije i Severnoatlantskog saveza iz 1997. godine, kojim je proglašeno da se Rusija i NATO više ne doživljavaju međusobno kao protivnici. U skladu sa dokumentom, Alijansa se obavezala da neće stalno raspoređivati značajne borbene snage na teritoriji novih zemalja koje regrutuje, kao i taktičko nuklearno oružje na teritoriji novih članica saveza. Očigledno da će NATO i taj dogovor pogaziti.
Zastave Rusije i Kine - Sputnik Srbija, 1920, 14.06.2022
SVET
Nova NATO strategija — protiv Rusije i Kine
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala