https://lat.sputnikportal.rs/20220626/velika-kriza-i-konfuzija-potresaju-jednu-od-najmocnijih-drzava-evrope-video-1139112283.html
Velika kriza i konfuzija potresaju jednu od najmoćnijih država Evrope /video/
Velika kriza i konfuzija potresaju jednu od najmoćnijih država Evrope /video/
Sputnik Srbija
Predvideti broj osvojenih glasova pojedinačnih lista na francuskim parlamentarnim izborima i nije tako težak posao za anketare. Međutim, predvideti... 26.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-26T22:23+0200
2022-06-26T22:23+0200
2022-06-26T22:23+0200
svet
svet
svet – politika
francuska
analize i mišljenja
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/16/1130910165_0:721:1280:1441_1920x0_80_0_0_5054f58fb16d6bd2d68f0d5be2ca34b3.jpg
Stepen nepredvidivosti ostaje veliki, to je posledica dvokružnog većinskog sistema. Na poslednjim izborima pokazalo se i nemogućim.Rezultat je iznenađujući, mada, upoređujući samo broj osvojenih glasova, to ne izgleda tako. Recimo, u drugom krugu parlamentarnih izbora 2017. godine koalicija okupljena oko predsednika Emanuela Makrona osvojila je blizu 9 miliona glasova, a sada oko 8 miliona. Isto tako, partija Marin Le Pen na prethodnom glasanju u prvom krugu dobila je oko 3 miliona glasova, a sada nešto preko milion više. Ali, Makronova lista je na prošlim izborima „zauzela“ 350 mandata u narodnoj skupštini, a partija Le Penove svega 8.Nakon poslednjeg izjašnjavanja građana prvi su spali na 245 poslaničkih mesta, a drugi porasli na 82.Žan Luk Melanšon, kome je pre pola decenije drugi krug predsedničkih izbora „izmakao“ za oko 600 (tada četvrtoplasirani, ali uz žestoku kontrakampanju), a ove godine pre dva meseca za oko 400 hiljada glasova (ovoga puta trećeplasirani), utvrdio je svoju poziciju sjajnim rezultatom sa dobijenih preko 6,5 miliona glasova i 131 poslaničkim mandatom.Republikanski (neo)degolisti prošli su očekivano lošije (četvrtoplasirani sa 61 mandatom), ali i pored toga učinilo se i zadržali priliku da budu „tas na vagi“ i pomognu Makronu u okupljanju skupštinske većine.Ipak, lider ove grupacije Kristijan Žakob podvukao je da ostaju u opoziciji!Hoće li iko sa MakronomČisto matematički, Makronu nedostaju 44 mandata za većinu (politički to u sistemu poput francuskog mora biti daleko veći broj poslanika kako bi se „komotno vladalo“), a ispostavlja se da sa njim niko neće.Tokom pola decenije vladavine koalicioni potencijal se smanjivao, naposletku i dramatično stanjio. Pored toga, unutar Makronovog bloka postoje različite frakcije, u ovakvim uslovima mogu početi brojna raslojavanja. Ništa ne uspeva kao uspeh i ništa ne ostaje isto nakon neuspeha.Era upravljanja Francuskom sa apsolutnom parlamentarnom većinom na osnovu osvojenih oko 18% glasova od ukupnog broja birača sada se završava. Predsednički izbori su drugo, posebno kada se u drugom krugu nađe Marin Le Pen, te je i mobilizacija birača lakša. Ovoga puta, takva mobilizacija, iako pokušana istovremenim „plašenjem“ građana o neizvesnosti koju će doneti ulazak većeg broja poslanika „radikalne levice“ i „ekstremne desnice“ nije donela očekivani ishod. A i kako bi?Faktor AsanžŠta je to tako radikalno u stavu Melanšona da Asanžu treba dati francusko državljanstvo kako bi se sprečilo njegovo izručenje SAD preko Evropskog suda za ljudska prava!? Valjda je odnos prema Asanžu radikalan, a ne suprotno?Uzroci takvog ishoda sada će se, u onom „glavnom toku“ politički korektnih analitičara tražiti u brojnim razlozima, od neadekvatnih kandidata i loših personalnih rešenja, do fijaska vezanog za organizaciju finalne utakmice Lige šampiona.Najverovatnije, neće se tražiti tamo gde treba, a to su posledice Makronove politike. Među njima, dve su najveće kada se govori o unutrašnjoj i spoljnoj politici. Na unutrašnjem planu, Francuska se suočava sa postepenim kolapsom javnog sektora. Trenutno, to je najuočljivije u zdravstvu. Neoliberalna mantra kako se učinkovitost mora uvek i svuda sagledavati kroz prizmu profitabilnosti desetkovala je javno zdravstvo, dovelo ga do neprepoznatljivosti u odnosu na periodu pre samo dve decenije, kada su se tim segmentom Francuzi ponosili. Kome je do kvalitetnog lečenja neka plati, postoje i privatne zdravstvene ustanove!Fijasko u javnom sektoruSlični trendovi uočavaju se i u školstvu, sektoru socijalne politike, a tek predstoje najavljene reforme radnog zakonodavstva i podizanje granice za odlazak u penziju. Na to se nadovezuju i traumatična poskupljenja, „cenovni skok“ koji ne mimoilazi niti jednu evropsku zemlju.Ovaj fenomen povezan je i sa Makronovom spoljnom politikom. Prebacivati odgovornost na ruskog predsednika, nazivati ono što se odigrava „Putinovom inflacijom“ može poslužiti za kakvu kratkoročnu kampanju, no ne može pružiti na srednji rok smisleno i održivo obrazloženje.Konfuzna diplomatija i kriza u UkrajiniZašto je francuska diplomatija odigrala tako u Ukrajini da je naposletku eskalacija krize postala logična? Zašto francuska diplomatija danas nastupa tako konfuzno? Normandijski format, Minski sporazumi (uključujući i rezolucije SB UN obavezujućeg karaktera koje su morale biti implementirane), ništa od toga nije poštovano i pored toga što se na neki način može tvrditi da je Francuska tu bila „garantna sila“ ili „kredibilan posrednik“, a onda su usledili bezbrojni razgovori sa Putinom i Zelenskim bez ikakvog „opipljivog rezultata“.Kako verovati u Makronove „garancije“ i „posredovanje“ imajući u vidu prethodno iskustvo!? Istovremeno, francuska vojska naoružava kijevske snage haubicama kojima se gađaju civilni ciljevi u Donbasu, što je još jedan razlog za jačanje ruskog podozrenja prema inicijativama Makrona. Istovremeno, sagom o „evropskoj političkoj zajednici“ i relativizovanjem odluke o „kandidatskom statusu“ Ukrajini jača podozrenje prema delovanju Makrona i u Kijevu. Paralelno sa pojavom „umaranja“ šire javnosti temom Ukrajine, pojavljuje se i konfuzija oko toga — šta predsednik Francuske na spoljnopolitičkom planu zapravo hoće? Dogovor sa Putinom? Pobedu nad Putinom? Evropu sa Rusijom u nekoj proširenoj političkoj zajednici? Evropu bez Rusije sa Ukrajinom unutar EU? Deeskalaciju? Naoružavanje Kijeva u cilju dalje eskalacije?Efekti neoliberalne mantreI dok odgovora na pitanja nema, te samim tim nije ni jasno zarad kakvih (geo)političkih ciljeva treba istrpeti dramatične posledice koje se detektuju već danas, cene rastu, inflacija „divlja“, energenti nedostaju, konkurentnost privrede opada, živi se lošije i nesigurnije.Da sve bude gore, širenje neoliberalne mantre u ovakvim okolnostima samo dodatno ubrzava rastakanje javnog sektora i tu krizu čini još većom.Makronovi potezi, kamuflirani u unutrašnjoj politici pojmom „reforme“, a u spoljnoj terminom „inicijativa“, zapravo se pokazuju promenama na lošije na unutrašnjem i bezobalnom konfuzijom na spoljnopolitičkom planu. Rezultat toga je da se pored uobičajene nepredvidivosti broja osvojenih mandata pojedinih lista na parlamentarnim izborima u Francuskoj, sada javlja i apsolutna nepredvidivost daljeg „političkog kretanja“ Francuske nakon parlamentarnih izbora.Okupljanje parlamentarne većine nije stvar matematike, već politike koja bi determinisala smirivanje krize na unutrašnjem i jasnu diplomatiju sa realnim idejama na spoljnom planu (što deo Evrope svakako očekuje od Francuske, iz više razloga). Sve su prilike, daleko smo od toga. Iza Makrona, sudeći po trenutnim pokazateljima, ostaju krize i konfuzija. Rezultat parlamentarnih izbora na to ukazuje.
https://lat.sputnikportal.rs/20220620/presedan-u-istoriji-pocetak-kraja-makronove-ere---sta-sad-ceka-francusku-1138819770.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220620/nocna-mora-za-makrona-bez-apsolutne-vecine-predsednik-suocen-sa-teskocama-1138811192.html
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, francuska, analize i mišljenja, emisija „prorok“
svet, svet – politika, francuska, analize i mišljenja, emisija „prorok“
Velika kriza i konfuzija potresaju jednu od najmoćnijih država Evrope /video/
Predvideti broj osvojenih glasova pojedinačnih lista na francuskim parlamentarnim izborima i nije tako težak posao za anketare. Međutim, predvideti distribuciju mandata na osnovu osvojenih glasova jeste zahtevan posao.
Stepen nepredvidivosti ostaje veliki, to je posledica dvokružnog većinskog sistema. Na poslednjim izborima pokazalo se i nemogućim.
Rezultat je iznenađujući, mada, upoređujući samo broj osvojenih glasova, to ne izgleda tako. Recimo, u
drugom krugu parlamentarnih izbora 2017. godine koalicija okupljena oko predsednika Emanuela Makrona osvojila je blizu 9 miliona glasova, a sada oko 8 miliona. Isto tako, partija Marin Le Pen na prethodnom glasanju u prvom krugu dobila je oko 3 miliona glasova, a sada nešto preko milion više. Ali, Makronova lista je na prošlim izborima „zauzela“ 350 mandata u narodnoj skupštini, a partija
Le Penove svega 8.
Nakon poslednjeg izjašnjavanja građana prvi su spali na 245 poslaničkih mesta, a drugi porasli na 82.
Žan Luk Melanšon, kome je pre pola decenije drugi krug predsedničkih izbora „izmakao“ za oko 600 (tada četvrtoplasirani, ali uz žestoku kontrakampanju), a ove godine pre dva meseca za oko 400 hiljada glasova (ovoga puta trećeplasirani), utvrdio je svoju poziciju sjajnim rezultatom sa dobijenih preko 6,5 miliona glasova i 131 poslaničkim mandatom.
Republikanski (neo)degolisti prošli su očekivano lošije (četvrtoplasirani sa 61 mandatom), ali i pored toga učinilo se i zadržali priliku da budu „tas na vagi“ i pomognu Makronu u okupljanju skupštinske većine.
Ipak, lider ove grupacije Kristijan Žakob podvukao je da ostaju u opoziciji!
Čisto matematički, Makronu nedostaju 44 mandata za većinu (politički to u sistemu poput francuskog mora biti daleko veći broj poslanika kako bi se „komotno vladalo“), a ispostavlja se da sa njim niko neće.
Tokom pola decenije vladavine koalicioni potencijal se smanjivao, naposletku i dramatično stanjio. Pored toga, unutar Makronovog bloka postoje različite frakcije, u ovakvim uslovima mogu početi brojna raslojavanja. Ništa ne uspeva kao uspeh i ništa ne ostaje isto nakon neuspeha.
Era upravljanja Francuskom sa apsolutnom parlamentarnom većinom na osnovu osvojenih oko 18% glasova od ukupnog broja birača sada se završava. Predsednički izbori su drugo, posebno kada se u drugom krugu nađe Marin Le Pen, te je i mobilizacija birača lakša. Ovoga puta, takva mobilizacija, iako pokušana istovremenim „plašenjem“ građana o neizvesnosti koju će doneti ulazak većeg broja poslanika „radikalne levice“ i „ekstremne desnice“ nije donela očekivani ishod. A i kako bi?
Šta je to tako radikalno u stavu Melanšona da Asanžu treba dati francusko državljanstvo kako bi se sprečilo njegovo izručenje SAD preko Evropskog suda za ljudska prava!? Valjda je odnos prema Asanžu radikalan, a ne suprotno?
Uzroci takvog ishoda sada će se, u onom „glavnom toku“ politički korektnih analitičara tražiti u brojnim razlozima, od neadekvatnih kandidata i loših personalnih rešenja, do fijaska vezanog za organizaciju finalne utakmice Lige šampiona.
Najverovatnije, neće se tražiti tamo gde treba, a to su posledice Makronove politike. Među njima, dve su najveće kada se govori o unutrašnjoj i spoljnoj politici. Na unutrašnjem planu, Francuska se suočava sa postepenim kolapsom javnog sektora. Trenutno, to je najuočljivije u zdravstvu. Neoliberalna mantra kako se učinkovitost mora uvek i svuda sagledavati kroz prizmu profitabilnosti desetkovala je javno zdravstvo, dovelo ga do neprepoznatljivosti u odnosu na periodu pre samo dve decenije, kada su se tim segmentom Francuzi ponosili. Kome je do kvalitetnog lečenja neka plati, postoje i privatne zdravstvene ustanove!
Slični trendovi uočavaju se i u školstvu, sektoru socijalne politike, a tek predstoje najavljene reforme radnog zakonodavstva i podizanje granice za odlazak u penziju. Na to se nadovezuju i traumatična poskupljenja, „cenovni skok“ koji ne mimoilazi niti jednu evropsku zemlju.
Ovaj fenomen povezan je i sa Makronovom spoljnom politikom. Prebacivati odgovornost na ruskog predsednika, nazivati ono što se odigrava „Putinovom inflacijom“ može poslužiti za kakvu kratkoročnu kampanju, no ne može pružiti na srednji rok smisleno i održivo obrazloženje.
Konfuzna diplomatija i kriza u Ukrajini
Zašto je francuska diplomatija odigrala tako u Ukrajini da je naposletku eskalacija krize postala logična? Zašto francuska diplomatija danas nastupa tako konfuzno? Normandijski format, Minski sporazumi (uključujući i rezolucije SB UN obavezujućeg karaktera koje su morale biti implementirane), ništa od toga nije poštovano i pored toga što se na neki način može tvrditi da je Francuska tu bila „garantna sila“ ili „kredibilan posrednik“, a onda su usledili bezbrojni razgovori sa Putinom i Zelenskim bez ikakvog „opipljivog rezultata“.
Kako verovati u Makronove „garancije“ i „posredovanje“ imajući u vidu prethodno iskustvo!? Istovremeno, francuska vojska naoružava kijevske snage haubicama kojima se gađaju civilni ciljevi u Donbasu, što je još jedan razlog za jačanje ruskog podozrenja prema inicijativama Makrona. Istovremeno, sagom o „evropskoj političkoj zajednici“ i relativizovanjem odluke o „kandidatskom statusu“ Ukrajini jača podozrenje prema delovanju Makrona i u Kijevu.
Paralelno sa pojavom „umaranja“ šire javnosti temom Ukrajine, pojavljuje se i konfuzija oko toga — šta predsednik Francuske na spoljnopolitičkom planu zapravo hoće? Dogovor sa Putinom? Pobedu nad Putinom? Evropu sa Rusijom u nekoj proširenoj političkoj zajednici? Evropu bez Rusije sa Ukrajinom unutar EU? Deeskalaciju? Naoružavanje Kijeva u cilju dalje eskalacije?
Efekti neoliberalne mantre
I dok odgovora na pitanja nema, te samim tim nije ni jasno zarad kakvih (geo)političkih ciljeva treba istrpeti dramatične posledice koje se detektuju već danas, cene rastu, inflacija „divlja“, energenti nedostaju, konkurentnost privrede opada, živi se lošije i nesigurnije.
Da sve bude gore, širenje neoliberalne mantre u ovakvim okolnostima samo dodatno ubrzava rastakanje javnog sektora i tu krizu čini još većom.
Makronovi potezi, kamuflirani u unutrašnjoj politici pojmom „reforme“, a u spoljnoj terminom „inicijativa“, zapravo se pokazuju promenama na lošije na unutrašnjem i bezobalnom konfuzijom na spoljnopolitičkom planu. Rezultat toga je da se pored uobičajene nepredvidivosti broja osvojenih mandata pojedinih lista na parlamentarnim izborima u Francuskoj, sada javlja i apsolutna nepredvidivost daljeg „političkog kretanja“ Francuske nakon parlamentarnih izbora.
Okupljanje parlamentarne većine nije stvar matematike, već politike koja bi determinisala smirivanje krize na unutrašnjem i jasnu diplomatiju sa realnim idejama na spoljnom planu (što deo Evrope svakako očekuje od Francuske, iz više razloga). Sve su prilike, daleko smo od toga. Iza Makrona, sudeći po trenutnim pokazateljima, ostaju krize i konfuzija. Rezultat parlamentarnih izbora na to ukazuje.
