Traži se konobar više: Detaljan vodič kroz ponudu radnih mesta na crnogorskom primorju
© Sputnik / Boban Novović
Pratite nas
U turističkoj sezoni najveća potražnja u Crnoj Gori je za zanimanja kuvar, konobar, pomoćni radnik u kuhinji, pica majstor, roštiljdžija, mesar, pekar, šanker, sobarica, higijeničar, radnik u vešeraju, radnik na održavanju plaže i plažnog mobilijara, baštovan i spasioci na plaži, saopšteno je Sputnjiku iz Zavoda za zapošljavanje Crne Gore.
Plate su ovog ljeta povećane u odnosu na prethodne sezone i zbog programa „Evropa sad“, ali i zato što su mnogi sezonski radnici prošlog ljeta spakovali kofere i otišli na hrvatsko primorje gde su bolje plaćeni, pa su poslodavci u Crnoj Gori morali da reaguju.
Najteže konobarima na plaži
Plata konobara u restoranima, kafićima, šankovima, diskotekama kreće se od 650 do par hiljada eura. Kako je Sputnjiku saopštilo više konobara, sve zavisi od toga kako se dogovorite sa gazdom, kakvi su uslovi smještaja, da li imate obrok ili dva dnevno.
„Sve zavisi gde ste konobar. Ako ste u nekom šank baru, što je dobra opcija, zaradićete najmanje hiljadu eura mjesečno, a radićete u hladu. Najbolje prolaze konobari u velikim diskotekama, oni zarade i do 100 eura dnevno, pogotovo ako tu nastupaju popularni pjevači. Najteže je biti konobar na plaži“, priča jedan od konobara koji radi u Budvi za Sputnjik.
Kuvarima plata varira od 600 do 1.800 evra, pa i do 2.500, pomoćnim kuvarima od 350 do 600, roštilj majstorima od 600 do 1.000 evra, recepcionerima oko 450 evra, dok na zaradu od oko 600 evra mogu da računaju pekari i mesari.
Hostese ispred restorana i prodavci sladoleda plaćeni su oko 400 evra. Plata zavisi i od poznavanja jezika, iskustva i nivoa profesionalnosti, kao i od lokala ili hotela u kome radite. Bakšiš je ono na što računaju svi koji direktno imaju kontakt sa gostima.
Marko Nikolić, izvršni direktor Hotela Princes u Baru kao pozitivni momenat za ovu sezonu ističe da su zbog programa „Evropa sad“ i povećanja plata ovog ljeta ugostitelji lako odabrali radnu snagu za sezonu, jer nije otišla na hrvatsko primorje. Makar je to, kaže, slučaj sa hotelom koji vodi.
Momčilo Šćekić, predsjednik Udruženja hotelijera, ugostitelja i privatnog smještaja Čanj, kaže da su zadovoljni startom sezone, a struktura gostiju je kao i lani - uglavnom su to porodična ljetovanja. Šćekić kaže da je urađeno puno toga da gosti budu zadovoljni uslugama.
On tvrdi da je ove sezone očigledan problem radna snaga i pored toga što su plate uvećane u Crnoj Gori, jer nema toliko sezonaca, a sve ih je manje i iz regiona.
„Ogroman problem predstavlja i neradna nedelja, jer turisti koji dođu na ljetovanje u subotu popodne ili nedelju, a iznajmili su apartman, nemaju mogućnost da kupe osnovne namirnice. Ovo je posebno problematično kada su u pitanju porodice s bebama i malom djecom. U svim zemljama u regionu trgovine rade nedeljom, a mi kao turistička destinacija ne radimo, što je nelogično. Tržište je nestabilno, hotelijeri se posebno nose s velikim rizikom jer je teško formirati cijenu ljetovanja na duži vremenski period kad se radi o pansionu. Veliki problem predstavlja i nestašica pojedinih artikala ili ograničenja u kupovini”, kazao je Šćekić.
Pojednostavljena procedura prijave radnika
Goran Petrović, menadžer restorana „Forte Rose“ ima višegodišnje iskustvo u zapošljavanju sezonskih radnika, kazao je medijima da sezona u Crnoj Gori traje gotovo šest meseci.
„U Kotoru, koji je inače jedini grad na primorju gde dolaze kruzeri, prvi uplovljava 21. marta, a poslednji krajem decembra. To znači da su već u martu svi lokali spremni i da je to zapravo start turističke sezone u prestonici crnogorske kulture. Nešto kasnije, polovinom maja, počinje sezona u Tivtu gde je turistički kompleks Porto Montenegro, sledi Budva oko 1. juna, i sezona traje do decembra. U ostalim gradovima sezona počinje najkasnije 1. jula”, kaže Petrović.
On dodaje da je nemoguće navesti tačan broj sezonskih radnika iz Srbije, ali spominje se „brojka od oko 40.000 radnika iz Srbije, BiH i Makedonije“, a ima i ruskih sezonskih radnika koji slede talas turista iz te zemlje.
Proteklih godina, potvrđuje Petrović, bilo je velikih problema oko prijave stranih državljana, ali je to sada olakšano, jer postoji određen broj sezonskih radnika koji mogu da se zaposle, i taj broj je tačno određen po gradovima.
„Procedura za prijavu radnika je da sezona ima uredna dokumenta - pasoš, potvrdu iz policije o nekažnjavanju i diplomu škole. Čim stigne u Crnu Goru, mora da prijavi boravak u roku od 24 sata, a poslodavac mora da podnese zahtev za dobijanje dozvole za strance.Nakon određenog vremena, radnik dobija privremenu ličnu kartu za boravak i rad u trajanju od šest meseci ili godinu dana”, kaže Petrović i dodaje da je kazna za neprijavljivanje radnika od 500 evra za radnika i od 2.800 evra za poslodavca.
Najveći problem za crnogorske ugostitelje je menadžment lokala, koji je jako teško naći.
„Tu spadaju menadžeri restorana, šefovi kuvara, šefovi recepcije kao i upravnici hotela. Njihove plate variraju od 1.000 do nekoliko hiljada evra. Oni moraju biti na vrhunskom nivou. Moram da naglasim da za pomenute plate većina ljudi u restoranima radi 10 do 12 sati dnevno, bez slobodnog dana, tako da to nije, kao što neki zamišljaju, odlazak na more“, kaže Petrović.
Fali radne snage u Novom, Kotoru Tivtu
Željko -Bato Stožinić, načelnik Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, područna jedinica Herceg Novi (za opštine Herceg Novi, Kotor i Tivat) kaže za Sputnjik da su svake godine deficitarna zanimanja iz oblasti ugostiteljstva, hotelijerstva, trgovine.
„Ovo se naročito odnosi na kuvare, konobare, šankere, sobarice, trgovce i slično, kao i na pomoćno osoblje iz oblasti ovih zanimanja. Spasioci na plaži su takođe deficitarni. Sva slobodna radna mjesta se tri puta sedmično oglašavaju na sajtu ZZZCG, kao i u dnevnoj štampi. Osim ovoga postoje i drugi sajtovi vezani za zapošljavanje. Sva zainteresovana lica mogu dobiti osnovne informacije sa pomenutih izvora, a u direktnom kontaktu sa poslodavcima i detalje”, kaže Stožinić.
Tanja Barjaktarović, načelnica Područne jedinice Bar za opštine Bar, Budva i Ulcinj kaže da je zaposleno na sezonskim poslovima ukupno 713 osoba.
„Od toga po opštinama to izgleda ovako; Biro rada Bar- 234, Biro rada Budva 184 i Biro rada Ulcinj - 295 osoba. Najviše ih je zaposleno u oblasti turizma i ugostiteljstva, potom u trgovini, pa u administraciji i poljoprivredi i ostalim djelatnostima. Što se tiče načina na koji se ljudi mogu zaposliti, bitno je da oni imaju regulisan status u Crnoj Gori i da imaju uredno otvorenu radnu knjižicu. Svi koji su zainteresovani za zapošljavanje mogu se obraćati direktno na oglase kod poslodavaca te mogu zasnivati radni odnos i bez posredovanja ZZZCG, ili mogu da se prijave kod nas i uz naše posredovanje mogu doći do zaposlenja”, ističe Barjaktarović.
Na Zavodu za zapošljavanje 46.000 nezaposlenih
Iako je u ovom trenutku u Zavodu oko 46.000 nezaposlenih, u svojim evidencijama ima sezonaca svih profila, ali koji zadovoljavaju osnovne standarde zanimanja, kaže za Sputnjik Danijela Papić, v.d. pomoćnica direktora za sektor Posredovanje pri zapošljavanju Zavoda za zapošljavanje Crne Gore.
„Pored obrazovanih i kvalifikovanih za zanimanja vezana za rad u turizmu i ugostiteljstvu ( ima ih oko 3.500 na evidenciji), značajan je broj onih kojima to nije osnovno zanimanje, već su to znanja stečena kroz radno iskustvo. Međutim, uvijek je izražen deficit određenih zanimanja. Veliki broj poslodavaca se i ranijih godina oslanjao na stranu radnu snagu koja je specijalno obučena za rad na određenim poslovima”, ističe Papić.
„Najčešća zarada u sezoni je upravo minimalna zarada od 450 eura. Strancima je potrebno da dobiju radnu dozvolu koju izdaje MUP. Ove godine je oglašeno tri puta više slobodnih radnih mjesta nego za isti period prethodne godine za oblast turizma. Dakle, potrebe poslodavaca za sezoncima su sve veće i imamo novih hotela i rizorta. Program „Podsticaji za zapošljavanje“, namjenjen isključivo poslodavcima iz oblasti turizma i ugostiteljstva, je aktuelna mjera koju Zavod sprovodi u toku ljetnje turističke sezone u cilju povećanja zapošljivosti nezaposlenih lica sa evidencije Zavoda“, ističe Papić.
