- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Bura na Himalajima: Kineski sused raskinuo vojnu saradnju sa Amerikom - „trijumf Pekinga“

CC0 / Pixabay/truthseeker08 / Budistički monah na Himalajima
Budistički monah na Himalajima - Sputnik Srbija, 1920, 25.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Vlasti Nepala raskinule su sporazum o vojnoj saradnji sa Vašingtonom. Reč je o programu u koji je uključena i Srbija, u kojem nacionalna garda određene američke države obavlja zajedničke vežbe sa oružanim snagama stranih zemalja.
Kineske vlasti pohvalile su Nepal za vođenje principijelne i nezavisne spoljne politike jer su vlasti u Katmanduu odbile da sprovedu sporazum o vojnom partnerstvu sa SAD, javlja honkonški dnevnik „Saut Čajna morning post“.

Nepal zanimljiv Americi zbog opkoljavanja Kine

Tiražni list citira izjavu portparola kineskog Ministarstva inostranih poslova Vang Venbina koji je ocenio da bi vojna saradnja Nepala sa Vašingtonom išla na ruku američkoj strategiji u regionu Indo-Pacifika (koja je usmerena na opkoljavanje i vojno-političko sputavanje Kine) i bila „protivna nacionalnim interesima Nepala i njegovoj dugogodišnjoj uravnoteženoj spoljnoj politici nesvrstavanja“.
Vang je takođe rekao da njegova zemlja „kao bliski sused i strateški partner želi da pohvali odluku vlade Nepala“.
Naime, u ponedeljak vlada u Katmanduu je objavila da odustaje od sprovođenja programa za vojno partnerstvo koje je predlagao Vašington zbog protivljenja građana i partija unutar zemlje.
© AP Photo / J. Scott ApplewhitePripadnici američke Nacionalne garde
Pripadnici američke Nacionalne garde - Sputnik Srbija, 1920, 25.06.2022
Pripadnici američke Nacionalne garde
Ugledni kineski list navodi da su čak 93 zemlje sveta uključene u Program za državno partnerstvo (SPP) u kojem garde pojedinačnih država u sklopu SAD rade na zbližavanju sa oružanim snaga stranih zemalja.
U slučaju Nepala, središnju ulogu u vojnom povezivanju trebalo je da odigra država Juta, poznata po svojim planinama, jezerima i hladnim zimama. Logika iza te ideje je bila da rezervisti te države imaju određeni afinitet prema planinama i poznavanje zimskih uslova koje bi bilo od koristi u Nepalu, državi u najvišem planinskom lancu sveta Himalajima.

Vašington vojno-strateški aktivan u Aziji

Sporazum sa američkim Nacionalnim biroom garde je sklopljen 2019. godine, jer je nepalska armija nakon katastrofalnog zemljotresa 2015. godine u kojem je poginulo blizu devet a povređeno preko 20 hiljada ljudi tražila način da stekne materijalna sredstva, znanje i organizacione veštine za borbu protiv elementarnih nepogoda, te je smatrala da bi saradnja sa američkom gardom mogla da donese ploda u tom smislu, odnosno, bude usmerena na civilna pitanja.
© Sputnik / Ivan MarinVojska obilazi ruševine u potrazi za preživelima u zemljotresu u Nepalu
Vojska obilazi ruševine u potrazi za preživelima - Sputnik Srbija, 1920, 25.06.2022
Vojska obilazi ruševine u potrazi za preživelima u zemljotresu u Nepalu
Poslednjih godina, međutim, SAD vrlo aktivno rade na jačanju i proširivanju vojnog savezništva i vojne saradnje sa zemljama na obalama Pacifika i Indijskog okeana kako bi osujetile širenje kineskog vojnopolitičkog uticaja na tim prostorima, odnosno, omele prodaju kineskog naoružanja i izlazak kineske mornarice na otvorena mora tih okeana kroz eventualno širenje njene pomorske infrastrukture u zemljama regiona.
Tako je Vašington oformio organizaciju Kvadrilaterarni forum, poznatu pod skraćenicom „Kvad“, koja okuplja premijere, ministre inostranih poslova i odbrane SAD, Japana, Australije i Indije i koja je namenjena koordinaciji delovanja u cilju suprotstavljanja „pokušajima Pekinga da militarizuje i naruši slobodu navigacije u Južnom kineskom moru“, odvraćanju Kine od „eventualne agresije na Tajvan“ i „promene statusa kvo silom“.
To podrazumeva i zajedničke vojne vežbe, pomorske patrole, razmenu obaveštajnih podataka, vojnog osoblja i tehnologija.
Vašington predvodi i tročlani vojni savez AUKUS, koji pored SAD i Australije obuhvata i Veliku Britaniju, a koji ima sličnu svrhu.
© AP Photo / Bullit MarquezAmerički avion F-18 poleće sa nosača Karl Vinson u Južnom kineskom moru
Američki avion F-18 poleće sa nosača Karl Vinson u Južnom kineskom moru - Sputnik Srbija, 1920, 25.06.2022
Američki avion F-18 poleće sa nosača Karl Vinson u Južnom kineskom moru
Štaviše, SAD rade na proširivanju tih saveza uključivanjem drugih država, pre svega Južne Koreje, a možda i Filipina, Tajlanda, Vijetnama i Singapura.
U samom regionu južne Azije, Vašington naročito nastoji da jača vojnopolitičku i ekonomsku saradnju sa Indijom, koja ima teritorijalni spor sa Pekingom u Himalajima, zbog kojeg povremeno dolazi i do pograničnih okršaja između dve najmnogoljudnije zemlje planete.
S druge strane, Peking ima vrlo bliske političke i vojne odnose sa tradicionalnim indijskim rivalom Pakistanom, koji je poslednjih godina u više navrata izražavao gnev i snažan protest zbog narušavanja svog suvereniteta tokom američkih operacija u Avganistanu, i s obzirom da je Kina uspela da stekne dugoročnu koncesiju na luku Hambantota u Šri Lanki, njeni vojni brodovi u bliskoj budućnosti mogli bi da počnu da redovno pristaju u te dve države.

Opasnost od špijuniranja Kine

Političari i mediji u Nepalu zato su procenili da bi u tim uslovima suprotstavljanja velikih sila vojna saradnja sa Vašingtonom, čak i u relativno bezazlenoj formi povezivanja sa nacionalnom gardom Jute, bila potencijalno opasna u smislu da bi teoretski postojala mogućnost da Vašington nju iskoristi za špijuniranje i nadzor teritorije susedne Kine, što bi pokvarilo odnose sa najmnogoljudnijom zemljom sveta.
Odnosno, u Nepalu su svesni da bi njihova zemlja, iako sićušna u odnosnu na takve regionalne i globalne aktere kao što su Indija i Kina, mogla da, ako je neoprezna, dobro posluži kao moneta za potkusurivanje u rukama Vašingtona ili kao jezičak na vagi strateškog nadmetanja u regionu između SAD i njenih saveznika sa jedne i Narodne Republike Kine i njenih saveznika.

Dogovor vojske sa Amerikom bez znanja vlade

U samom Nepalu poslednjih dana mediji su „provreli“ jer je vlada, u cilju očuvanja vojne neutralnosti i nesvrstanosti, bila prisiljena da saopšti povlačenje iz sporazuma sa Vašingtonom, za koji je, tvrde njeni bivši ministri, inicijativa potekla 2015. iz redova nepalske armije, čija komanda nije obavestila civilni politički vrh o tome da je uputila pisanu molbu američkom ambasadoru za vojnu saradnju.
Ta loša koordinacija između vojske i vlade, kritični su mediji, predstavlja mrlju na obrazu države.
Kolika je važnost vojne saradnje sa Nepalom za SAD svedoči činjenica da je tu siromašnu državu sa oko 28 miliona stanovnika nedavno posetio i glavnokomandujući američkih kopnenih snaga za region Pacifika general Čarls Flin.
Interesantno je i da napori Vašingtona da pridobije Nepal za svoje geopolitičke i strateške ciljeve u odnosu na Kinu nisu prosto ograničeni na vojna pitanja, nego se odnose i na ekonomsku sferu. U februaru ove godine parlament u Katmanduuu odobrio je plan o primanju pola milijardi dolara američke finansijske pomoći za izgradnju mreže za snabdevanje strujom i puteva.

Trijumf kineskog uticaja

U pojedinim indijskim medijima, međutim, odluka vlade u Nepalu da zamrzne vojnu saradnju sa SAD, do koje je došla samo dve nedelje nakon Flinove posete, doživljava se kao trijumf kineskog političkog i ekonomskog uticaja, a ne suvereni potez nezavisne države.
U Nepalu su na vlasti do nedavno bili komunisti, koji su još uvek vrlo uticajni i za koje se veruje da su pod snažnim ideološkim i finansijskim uplivom Pekinga.
Međutim, i pod pretpostavkom da je to tačno, odluka nepalske vlade se u geografskom i ekonomskom smislu čini trezvenom, jer bi ugošćavanje vojnika iz daleke Amerike moglo da prouzrokuje veliki gubitak njegovoj ekonomiji i nemale političke komplikacije, piše RTS.
Nepal je naime poslednjih godina ušao u više zajedničkih mega projekata sa Kinom, kao što su oni u vezi sa izgradnjom železnice i hidroelektrana, obnovi puteva ili formiranja zajedničke kinesko-nepalske avio-kompanije.
Osim toga, činjenica da je vojni vrh 2015. delovao bez znanja vlade sama po sebi je bila dobar razlog za preispitivanje saradnje sa američkom Nacionalnom gardom.
Kineska vojska - Sputnik Srbija, 1920, 23.05.2022
SVET
Amerika provocira veliki sukob na Dalekom istoku: Guraju Kinu na ivicu crvene linije
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala