https://lat.sputnikportal.rs/20220523/amerika-provocira-veliki-sukob-na-dalekom-istoku-guraju-kinu-na-ivicu-crvene-linije-1137629943.html
Amerika provocira veliki sukob na Dalekom istoku: Guraju Kinu na ivicu crvene linije
Amerika provocira veliki sukob na Dalekom istoku: Guraju Kinu na ivicu crvene linije
Sputnik Srbija
Spremnost SAD da vojno intervenišu ukoliko se Peking odluči za invaziju na Tajvan ima za cilj da se Kina isprovocira, a zatim i optuži za agresivnu akciju... 23.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-23T21:31+0200
2022-05-23T21:31+0200
2022-05-30T23:31+0200
svet
svet – politika
kina
sad
tajvan
nato
rusija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112081/01/1120810185_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8fba6fe4fad5f5f71915c3dcf8081072.jpg
Spremnost SAD da vojno intervenišu ukoliko Peking izvrši invaziju na Tajvan, o čemu je prilikom posete Tokiju posvedočio Džozef Bajden, približavanje je crvenoj liniji koju je Kina, dosledna u stavu da ujedinjenje sa davno otcepljenom pokrajinom ne podrazumeva vojni aranžman, davno iscrtala.Rusija i Kina - najveće pretnje u strategijama PentagonaOvakvim izjavama kojima se paralelno sa Rusijom zaoštravaju i odnosi sa Kinom, uveren je politički analitičar Aleksandar Pavić, SAD demonstriraju spremnost da razbiju mogućnost stvaranja nove osovine na Evroazijskom tlu.Suprotno potpisanim dokumentimaDugogodišnji urednik Tanjuga Borisav Korkodelović podseća na činjenicu da Kina nije zagovarala vojnu intervenciju već, naprotiv, uvek govorila da je njen jedini cilj ujedinjenje sa Tajvanom u okviru formule - jedna zemlja dva sistema.Nesumnjivo će, smatra naš sagovornik, Bajdenova izjava ohrabriti čelnicu Tajvana Cai Ingven da na njoj bazira dalju ideju o nezavisnosti, iako je ona, opominje Korkodelović, u suprotnosti sa zaključcima niza dokumenta potpisanih od strane zvaničnika Pekinga i Vašingtona u kojima se insistira na principu jedne Kine.Takođe, ovakvim stavom, Bajden se, ukazuje Korkodelović, udaljio i od Kisindžerove formule pomirenja u kojoj je formulisana strateška neodređenost Vašingtona po pitanju statusa Tajvana. fKoncept za obuzdavanje KineSve to objašnjava reakciju kineskih rukovodilaca i predstavnika Ministarstva spoljnih poslova koji su rekli da čvrstu rešenost Kine da brani svoj suverenitet niko ne bi trebalo da potcenjuje.Nezanemarljiva i rečita je i ideja Indopacifičkog formata - koncepta za ekonomsku, vojnu i eoknomsku saradnju zemalja koje okružuju Kinu, koju je, navodi Korkodelović, prilikom boravka u Aziji ovih dana promovisao Bajden.I samit Kvadre-SAD, Japana, Indije i Australije, zakazan za sutra, ukazuje on, ima isti cilj - obuzdavanje rasta Narodne Republike Kine.Nasilne simetrijeDodatna učitavanja „namera“ Kine, mogu se, kaže, objasniti samo ako se stave u širi kontekst - ideje SAD o proširenju NATO na teritoriju Azije.U tom ključu, veruje, treba tumačiti i povlačenje paralela između Ukrajine i Tajvana sa insinuacijama da bi opasnost mogla da se prelije i po čitavoj Aziji i Japanu.Odvajanje geopolitičkog blokaOdvajanja geopolitičkog bloka pod angloameričkom kontrolom od ostatka sveta, gde dolar i dalje može da igra glavnu ulogu i gde Amerikanci imaju monopol ne samo na finansijsku i ekonomsku već i energetsku politiku, u funkciji je održavanja američke dominacije, kaže Pavić.Jakim nervima na provokacijeNa pitanje, da li se i kada nazire izlaz iz ove krize te da li bi Kina mogla isprovocirana da napravi neki agresivniji korak, Korkodelović kaže da se to u narednim godina, izvesno, neće desiti, o čemu su svoje prognoze izneli i američki vojni komandanti.Do tada, uveren je Korkodelović, Kina će jakim nervima odgovarati na provokacije i neće dozvoliti,da bude uvučena u neku zamku, posebno, dodaje, jer i sama tvrdi da joj je neophodno trideset godina da ostvari zadate ciljeve.Unutrašnji slom Amerike?Pavić, pak, veruje da se izlaz iz krize krije u unutrašnjem slomu američkom sistema, jer ako Republikanci osvoje i Predstavnički dom i Senat, Bajdenu može lako da se nasmeši impičment što bi, kaže, Ameriku moglo da uvede u duboku unutrašnju krizu.
kina
sad
tajvan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
svet – politika, kina, sad, tajvan, nato, rusija, analize i mišljenja
svet – politika, kina, sad, tajvan, nato, rusija, analize i mišljenja
Amerika provocira veliki sukob na Dalekom istoku: Guraju Kinu na ivicu crvene linije
21:31 23.05.2022 (Osveženo: 23:31 30.05.2022) Spremnost SAD da vojno intervenišu ukoliko se Peking odluči za invaziju na Tajvan ima za cilj da se Kina isprovocira, a zatim i optuži za agresivnu akciju. Pozadina je stvaranje azijskog NATO.
Spremnost SAD da vojno intervenišu ukoliko Peking izvrši invaziju na Tajvan, o čemu je prilikom posete Tokiju posvedočio Džozef Bajden, približavanje je crvenoj liniji koju je Kina, dosledna u stavu da ujedinjenje sa davno otcepljenom pokrajinom ne podrazumeva vojni aranžman, davno iscrtala.
Rusija i Kina - najveće pretnje u strategijama Pentagona
Ovakvim izjavama kojima se paralelno sa Rusijom zaoštravaju i odnosi sa Kinom, uveren je politički analitičar Aleksandar Pavić, SAD demonstriraju spremnost da razbiju mogućnost stvaranja nove osovine na Evroazijskom tlu.
„Kina i Rusija figuriraju kao dve najveće pretnje u svim novim strategijama i ocenama Pentagona i američke odbrane. U pokušaju obuzdavanja Kine, SAD igraju na Tajvan kao važnu kariku u lancu sprečavanja Kineza da imaju otvoren pristup okeanima. Drugo, oni svojim provokativnim izjavama i antikineskim savezima sa Japanom, Indijom i Australijom teraju Kinu da odgovori ne samo retorički već i demonstrativno“.
Suprotno potpisanim dokumentima
Dugogodišnji urednik Tanjuga Borisav Korkodelović podseća na činjenicu da Kina nije zagovarala vojnu intervenciju već, naprotiv, uvek govorila da je njen jedini cilj ujedinjenje sa Tajvanom u okviru formule - jedna zemlja dva sistema.
Nesumnjivo će, smatra naš sagovornik, Bajdenova izjava ohrabriti čelnicu Tajvana Cai Ingven da na njoj bazira dalju ideju o nezavisnosti, iako je ona, opominje Korkodelović, u suprotnosti sa zaključcima niza dokumenta potpisanih od strane zvaničnika Pekinga i Vašingtona u kojima se insistira na principu jedne Kine.
Takođe, ovakvim stavom, Bajden se, ukazuje Korkodelović, udaljio i od Kisindžerove formule pomirenja u kojoj je formulisana strateška neodređenost Vašingtona po pitanju statusa Tajvana. f
Koncept za obuzdavanje Kine
Sve to objašnjava reakciju kineskih rukovodilaca i predstavnika Ministarstva spoljnih poslova koji su rekli da čvrstu rešenost Kine da brani svoj suverenitet niko ne bi trebalo da potcenjuje.
„Oni uvek insistiraju na tome da je Tajvan kinesko unutrašnje pitanje koje će biti rešeno saglasnošću dveju strana naroda na obema stranama tajvanskog moreuza“, ocenjuje Korkodelović.
Nezanemarljiva i rečita je i ideja Indopacifičkog formata - koncepta za ekonomsku, vojnu i eoknomsku saradnju zemalja koje okružuju Kinu, koju je, navodi Korkodelović, prilikom boravka u Aziji ovih dana promovisao Bajden.
I samit Kvadre-SAD, Japana, Indije i Australije, zakazan za sutra, ukazuje on, ima isti cilj - obuzdavanje rasta Narodne Republike Kine.
Dodatna učitavanja „namera“ Kine, mogu se, kaže, objasniti samo ako se stave u širi kontekst - ideje SAD o proširenju NATO na teritoriju Azije.
U tom ključu, veruje, treba tumačiti i povlačenje paralela između Ukrajine i Tajvana sa insinuacijama da bi opasnost mogla da se prelije i po čitavoj Aziji i Japanu.
„Po nekim procenama u Kini, ostrvo Daoju (Japanci ga zovu Senkaku) u istočnom kineskom moru oko koga se spore Kina, Tajvan i Japan moglo bi poslužiti kao povod da se internacionalizuje tajvansko pitanje. Pozadina ovakvog manevra je pokušaj širenja NATO alijanse na Aziju o čemu su poslednjih meseci naročito glasno govorili britanski zvaničnici – ministarka spoljnih poslova i ministar odbrane, koji i ne kriju svoje želje“.
Odvajanje geopolitičkog bloka
Odvajanja geopolitičkog bloka pod angloameričkom kontrolom od ostatka sveta, gde dolar i dalje može da igra glavnu ulogu i gde Amerikanci imaju monopol ne samo na finansijsku i ekonomsku već i energetsku politiku, u funkciji je održavanja američke dominacije, kaže Pavić.
„ To su Severna Amerika, EU, Australija i Japan kao i savezništva koja mogu da se naprave na antiruskoj i antikineskoj osnovi“.
Jakim nervima na provokacije
Na pitanje, da li se i kada nazire izlaz iz ove krize te da li bi Kina mogla isprovocirana da napravi neki agresivniji korak, Korkodelović kaže da se to u narednim godina, izvesno, neće desiti, o čemu su svoje prognoze izneli i američki vojni komandanti.
„Peking će se držati formule o mirnom ujedinjenju o čemu svedoče i izjave američkih vojnih zvaničnika koji veruju da Kina u narednih šest godina neće preduzimati nikakve korake. Ima nagađanja da bi mirno ujedinjenje sa Tajvanom moglo da bude 2049. kada će Kina obeležiti 100 godina od formiranje socijalističke države„.
Do tada, uveren je Korkodelović, Kina će jakim nervima odgovarati na provokacije i neće dozvoliti,da bude uvučena u neku zamku, posebno, dodaje, jer i sama tvrdi da joj je neophodno trideset godina da ostvari zadate ciljeve.
Pavić, pak, veruje da se izlaz iz krize krije u unutrašnjem slomu američkom sistema, jer ako Republikanci osvoje i Predstavnički dom i Senat, Bajdenu može lako da se nasmeši impičment što bi, kaže, Ameriku moglo da uvede u duboku unutrašnju krizu.
„Toga su svesne Demokrate i ljudi oko Bajdena koji pokušavaju da zaoštre globalnu situaciju, čak po cenu ozbiljnijeg sukoba, svesni da se u takvim okolnostima ljudi okupljaju oko lidera svoje zemlje. Ipak, minimalna podrška koju Bajden uživa ne uliva poverenje u genijalnost te ideje“
