https://lat.sputnikportal.rs/20220624/nova-poruka-madjarske-protiv-kaznjavanja-rusije--jak-signal-snagama-suverenizma---1139048571.html
Nova poruka Mađarske protiv kažnjavanja Rusije – jak signal snagama suverenizma
Nova poruka Mađarske protiv kažnjavanja Rusije – jak signal snagama suverenizma
Sputnik Srbija
Trezveni odnos mađarske Vlade prema sankcijama i antiuruskoj politici briselske nadnacionalne birokratije može da posluži kao dobar primer svim suverenističkim... 24.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-24T22:48+0200
2022-06-24T22:48+0200
2022-06-24T22:48+0200
svet
svet – politika
mađarska
rusija
evropska unija (eu)
sankcije rusiji
ekonomska kriza
briks
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111921/48/1119214811_0:25:3071:1752_1920x0_80_0_0_0ffebf3f8eea801a082c1b5962565cc2.jpg
Najnovije upozorenje zvanične Budimpešte da će sankcije Rusiji naneti više štete Evropi nego što će pomoći kijevski režim i oslabiti Rusiju samo na prvi pogled deluju disidentski u odnosu na vlade drugih članica EU i briselske činovnike.Kako leto bude odmicalo, a zima se bude približavala, postajeće mnogima na Zapadu belodano da je sankcijama koje uvodi protiv Rusiji kolektivni Zapad zapravo pucao sebi u nogu.Strategija loša po EvropuIzjava koja je došla sa mađarske strane da bi Evropska unija trebalo da prestane da uvodi sankcije protiv Rusije te da je došla do tačke kada postaje jasno da će se nastavak dosadašnje strategije „loše završiti naročito po Evropu“ nisu ništa novo, komentariše profesor prava Zoran Čvorović. On podseća da su ozbiljniji analitičari davno na to upozoravali, čak i na samom Zapadu.Čvorović kaže da je od početka ukrajinske krize mađarska vlada imala uravnotežen stav koji je pre svega vodio računa o interesima Mađarske.„Budimpešta je pokušala, koliko joj to dozvoljavaju okolnosti, da obezbedi za sebe specijalni status kada je u pitanju izuzimanje od sankcija u energetskom sektoru, jer je njena zavisnost od ruske nafte, a naročito ruskog gasa velika. Pritom ne treba ni u kom slučaju preuveličavati snagu i samostalnost zvanične Budimpešte.“Zapad ruši temelje na kojima počivaUpozorenja nalik ovima iz Budimpešte, kaže, nisu se mogla čuti tokom prva tri meseca vojnih dejstava u Ukrajini, niti doći do građana evropskih država, jer se oni od februara nalaze pod hipnotičkim dejstvom rusofobske propagande i jednostranog izveštavanja.Neočekivana stabilnost ruskog monetarnog i privrednog sistema, ali i političkog sistema, i istovremeno očigledno pobedonosna druga faza SVO, pokazuju već mnogima na Zapadu, a ne samo zvaničnoj Budimpešti, tvrdi naš sagovornik, da je kolektivni Zapad ekonomskim ratom protiv Rusije počeo nezaustavljivo da ruši temelje na kojima počiva globalni ekonomski i finansijski sistem na kome se posle Drugog svetskog rata, a naročito posle rušenja Berlinskog zida, zasnivala ukupna moć tog istog Zapada.Ko može da isključi petu ekonomiju sveta?Nemoguće je, ocenjuje, Čvorović, isključiti iz svetskih ekonomskih i finansijskih tokova zemlju koja zaprema jednu šestinu svetskog kopna, koja je šesta, a po nekim pokazateljima peta ekonomija sveta, koja ima veliki udeo u svetskoj proizvodnji energenata, metala, žitarica, a da se to ne odrazi na svetsku ekonomiju, naročito na manjinu država koja je ušla ekonomski rat protiv Rusije.Rusija nije izolovana, naprotivZapadnim liderima mora da je već sada odveć jasno da nisu uspeli da izoluju Rusiju i da većina država sveta, a među njima prva i treća ekonomija sveta - Kina i Indija- ne samo da se nisu pridružile sankcijama, već su tokom ratnih meseci proširile ekonomsku saradnju sa Rusijom.„Ove zemlje su povećale uvoz ruske nafte i ruskog uglja. Zapad je hibridnim ratom protiv Rusije, a naročito zaplenom ruskih deviznih rezervi, imovine ruskih građana i kompanija, i sankcijama bez presedana, samo pomogao da države BRIKS-a (Brazil, Rusija, Kina, Indija i JAR brže krenu u proces dedolarizacije i neminovnog razvlašćivanja Bretnonvudskih finansijskih institucija“.Suverenizam umesto globalizmaO kritikama Zapada koje dolaze iz redova njihovog političkog establišmenta i njima bliskih medija Čvorović kaže da ih treba uzimati sa rezervom, jer, smatra, u hibridnom ratu svaka od njih nema samo jedno značenje. Ipak, činjenica je da je nemoguće na duži rok sakriti od građana EU, SAD i drugih država kolektivnog Zapada očiglednu ekonomsku krizu koja je posledica ne samo uvođenja sankcija Rusiji, već hronične neizlečive bolesti jednog ekonomskog i političkog sistema koji počiva na neoliberalnoj ideologijiDa bi se zaštitio od sloma ostareli Zapad će, tvrdi Čvorović, morati da rehabilituje i u svojim redovima, hteo ne hteo, suverenizam umesto globalizma. A na tom putu suverenizma je i politika Mađarske.
mađarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
svet – politika, mađarska, rusija, evropska unija (eu), sankcije rusiji, ekonomska kriza, briks, analize i mišljenja
svet – politika, mađarska, rusija, evropska unija (eu), sankcije rusiji, ekonomska kriza, briks, analize i mišljenja
Nova poruka Mađarske protiv kažnjavanja Rusije – jak signal snagama suverenizma
Trezveni odnos mađarske Vlade prema sankcijama i antiuruskoj politici briselske nadnacionalne birokratije može da posluži kao dobar primer svim suverenističkim političkim grupacijama unutar država članica EU. U uslovima ratne antiruske histerije koja se širi Zapadom, Orban pokazuje da je moguće voditi racionalnu i nacionalno odgovornu politiku.
Najnovije upozorenje zvanične Budimpešte da će sankcije Rusiji naneti više štete Evropi nego što će pomoći kijevski režim i oslabiti Rusiju samo na prvi pogled deluju disidentski u odnosu na vlade drugih članica EU i briselske činovnike.
Kako leto bude odmicalo, a zima se bude približavala, postajeće mnogima na Zapadu belodano da je sankcijama koje uvodi protiv Rusiji kolektivni Zapad zapravo pucao sebi u nogu.
Strategija loša po Evropu
Izjava koja je došla sa mađarske strane da bi Evropska unija trebalo da prestane da uvodi sankcije protiv Rusije te da je došla do tačke kada postaje jasno da će se nastavak dosadašnje strategije „loše završiti naročito po Evropu“ nisu ništa novo, komentariše profesor prava Zoran Čvorović. On podseća da su ozbiljniji analitičari davno na to upozoravali, čak i na samom Zapadu.
Čvorović kaže da je od početka ukrajinske krize mađarska vlada imala uravnotežen stav koji je pre svega vodio računa o interesima Mađarske.
„Budimpešta je pokušala, koliko joj to dozvoljavaju okolnosti, da obezbedi za sebe specijalni status kada je u pitanju izuzimanje od sankcija u energetskom sektoru, jer je njena zavisnost od ruske nafte, a naročito ruskog gasa velika. Pritom ne treba ni u kom slučaju preuveličavati snagu i samostalnost zvanične Budimpešte.“
Zapad ruši temelje na kojima počiva
Upozorenja nalik ovima iz Budimpešte, kaže, nisu se mogla čuti tokom prva tri meseca vojnih dejstava u Ukrajini, niti doći do građana evropskih država, jer se oni od februara nalaze pod hipnotičkim dejstvom rusofobske propagande i jednostranog izveštavanja.
„Da bi egoističnom zapadnom potrošaču, koji svom ličnom komforu pretpostavlja sve druge vrednosti, došlo do svesti da će ekonomska kriza izazvana sankcijama znatno teže pogoditi Zapad nego Rusiju, bilo je neophodno da se suoči sa skokom cena osnovnih životnih namirnica, praznim rafovima, skokom cena benzina i gasa, ugostiteljskih usluga, inflacijom nezabeleženom u poslednjih 50 godina“.
Neočekivana stabilnost ruskog monetarnog i privrednog sistema, ali i političkog sistema, i istovremeno očigledno pobedonosna druga faza SVO, pokazuju već mnogima na Zapadu, a ne samo zvaničnoj Budimpešti, tvrdi naš sagovornik, da je kolektivni Zapad ekonomskim ratom protiv Rusije počeo nezaustavljivo da ruši temelje na kojima počiva globalni ekonomski i finansijski sistem na kome se posle Drugog svetskog rata, a naročito posle rušenja Berlinskog zida, zasnivala ukupna moć tog istog Zapada.
Ko može da isključi petu ekonomiju sveta?
Nemoguće je, ocenjuje, Čvorović, isključiti iz svetskih ekonomskih i finansijskih tokova zemlju koja zaprema jednu šestinu svetskog kopna, koja je šesta, a po nekim pokazateljima peta ekonomija sveta, koja ima veliki udeo u svetskoj proizvodnji energenata, metala, žitarica, a da se to ne odrazi na svetsku ekonomiju, naročito na manjinu država koja je ušla ekonomski rat protiv Rusije.
„Nije Rusija Iran ili Severna Koreja pa da je moguće bezbolno isključiti iz svetskih ekonomskih tokova. Zato je ekonomski rat Zapada protiv Rusije, a zvanična Mađarska je izgleda toga svesna, počeo da ruši globalistički ekonomski model koji se do sada nalazio pod kontrolom zapadnih centara moći. Umesto da Rusiju isključi iz ekonomskih tokova putem sankcija, Zapad je samo dodatno konsolidovao i mobilisao suverenistički nezapadni blok, koji je počeo ubrzano ne samo da razmišlja, već i da radi na institucionalizaciji jednog novog međunarodnog ekonomskog političkog poretka".
Rusija nije izolovana, naprotiv
Zapadnim liderima mora da je već sada odveć jasno da nisu uspeli da izoluju Rusiju i da većina država sveta, a među njima prva i treća ekonomija sveta - Kina i Indija- ne samo da se nisu pridružile sankcijama, već su tokom ratnih meseci proširile ekonomsku saradnju sa Rusijom.
„Ove zemlje su povećale uvoz ruske nafte i ruskog uglja. Zapad je hibridnim ratom protiv Rusije, a naročito zaplenom ruskih deviznih rezervi, imovine ruskih građana i kompanija, i sankcijama bez presedana, samo pomogao da države BRIKS-a (Brazil, Rusija, Kina, Indija i JAR brže krenu u proces dedolarizacije i neminovnog razvlašćivanja Bretnonvudskih finansijskih institucija“.
Suverenizam umesto globalizma
O kritikama Zapada koje dolaze iz redova njihovog političkog establišmenta i njima bliskih medija Čvorović kaže da ih treba uzimati sa rezervom, jer, smatra, u hibridnom ratu svaka od njih nema samo jedno značenje. Ipak, činjenica je da je nemoguće na duži rok sakriti od građana EU, SAD i drugih država kolektivnog Zapada očiglednu ekonomsku krizu koja je posledica ne samo uvođenja sankcija Rusiji, već hronične neizlečive bolesti jednog ekonomskog i političkog sistema koji počiva na neoliberalnoj ideologiji
"Teško je sakriti činjenicu da je pokušajem izolacije Rusije, Zapad nezaustavljivo počeo da ruši globalistički projekat, koji je jedino bio u stanju da obezbedi Zapadu "mirnu starost" kroz pljačku prirodnog bogatstva država trećeg sveta“.
Da bi se zaštitio od sloma ostareli Zapad će, tvrdi Čvorović, morati da rehabilituje i u svojim redovima, hteo ne hteo, suverenizam umesto globalizma. A na tom putu suverenizma je i politika Mađarske.
