Iznenađujuća poruka Rame u korist Srbije
12:16 19.06.2022 (Osveženo: 13:32 27.04.2023)
© AP Photo / Hektor Pustina
Pratite nas
Iznenađujuća poruka premijera Albanije Edija Rame da se ne pritiska Srbija zbog neuvođenja sankcija Rusiji nagoveštaj je da je se menja politička klima i da je sve više onih koji shvataju da je pritisak na Srbiju povodom Rusije kontraproduktivan. Ipak, ne treba žuriti da se aplaudira blagoglagoljivim rečima Rame, kaže politikolog Dejan Vuk Stanković.
Mnogo je bitnije, ističe Stanković, da li u EU ima država koje bi blokirale potencijalnu kaznu Srbiji zbog neuvođenja sankcija Rusiji, ako o tome bude reči na samitu Evropskog saveta iduće nedelje.
Sačekati sa aplauzima za iznenađujuću poruku Rame
Edi Rama veruje da bi Srbija vremenom trebalo da uvede sankcije Rusiji, ali da Zapad ne bi trebalo da je previše pritiska, jer bi to ugrozilo stabilnost Zapadnog Balkana, a čak je ukazao i na činjenicu da Srbija u dosta drugačijem položaju od mnogih drugih, zbog svoje istorije i posebnih veza sa Rusijom.
Doktor političkih nauka Dejan Vuk Stanković je, i pored blagoglagoljivih reči albanskog premijera, sumnjičav u njegovu iskrenu podršku i podseća da je samo dan ili dva, kasnije tokom posete Ukrajini, pozvao tu državu da preispita svoju odluku o nepriznavanju kosovske državnosti.
„Edi Rama je jedna vrsta političkog provokatora koji pokušava da se lažno predstavi kao prijatelj Srbije, očekujući neku eventualnu korist od Otvorenog Balkana i saradnje sa Srbijom, dok se sa druge strane kao doslovni albanski nacionalista zalaže za interese Kosova i kao evroatlantista prihvata sve ideološke postavke koje evroatlantizam podrazumeva. On je fejk prijatelj Srbiji ali ume dobro da se predstavi kao neko ko nama na prvi pogled, nosi pozitivne poruke,“ ocenjuje Stanković.
Par lepih reči Ramu ništa ne košta
Naš sagovornik kaže da smo zbog toga kako smo vekovima prolazili sa Albancima na neki način željni lepe reči sa te strane, pa ovakve Ramine izjave zato i prolaze dok on u stvari samo radi svoj posao – brani interese Albanaca gde god da oni žive.
„Opredeljenje njegove države je da bude deo NATO alijanse a težnja da uđe u Evropsku uniju on se pojavljuje kao politički akter koji reprodukuje tu ideološku matricu koju zastupaju EU i NATO a to znači nezavisnost Kosova i sankcije Rusiji,“ ističe Stanković.
Par lepih reči njega ne košta ništa jer nema političku odgovornost, s obzirom da Albanija nije u EU pa stoga nema uticaj na to da li će ili ne, Srbija eventualno biti kažnjena zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
„Regionalno pitanje i odnos prema Rusiji su deo jednog političkog paket aranžmana, jer svi dobro znaju da ako bismo mi uveli sankcije Rusiji da bi se ona distancirala od podrške Srbiji po pitanju Kosova i Metohije. Oni upravo žele da razbiju tu „alijansu“ između Srbije i Rusije po ovom pitanju i da što pre to pitanje reše kako bi mogli da pritiskaju Rusiju da odustane od svojih interesa u Ukrajini. Edi Rama je jedan od eksponenta razbijanja te alijanse, jer Rama je zastupnik evroatlantske ideologije i neko ko sa Srbijom igra igru, toplo-hladno,“ ističe naš sagovornik.
Bitnije od Rame - imamo li podršku u EU
Stanković ističe da je mnogo bitnije od Raminih reči da li će Srbija biti suočena sa nekom kaznom zbog toga što nije uvela sanacije Rusiji na samitu Evropskog saveta, koji se održava iduće nedelje a na kome će biti reči o Zapadnom Balkanu, kao i to kako će se članice EU odrediti po tom pitanju kada je reč o Srbiji.
„Biće država koje će biti za Srbiju, ali veliko je pitanje da li će one blokirati neku inicijativu protiv Srbije, ukoliko neko bude želeo da politički kazni Srbiju što nije uvela sankcije Rusiji,“ kaže Stanković.
To će, kako dodaje, biti pravi test nivoa (ne)slaganja u EU oko Srbije po pitanju ruskih sankcija.
„U EU mora o svemu da postoji opšta saglasnost oko odluka, a moguća blokada će biti prava smernica stanja u EU. Sigurno je da u EU ima država koje Srbiju razumeju, iskreno, kada je reč o stavu prema Rusiji", uveren je naš sagovornik.
On ističe da je svima jasno da ta politika prema Srbiji i zahtevanja uvođenja sankcija Rusiji nema nikakvog racionalnog utemeljenja.
„Srbija je u krajnjoj liniji osetila sankcije i ne može da ih uvede nekom drugom jer bi to bilo nefer, jer Srbija se i bunila protiv sankcija bilo kome i što bi to sada radila Rusiji. Najzad, imate i asimetriju u tretmanu pojma teritorijalnog integriteta, odnosno da mi uvodimo sankciji zbog teritorijalnog integriteta Ukrajine, a sa druge strane traže od nas da se odreknemo sopstvenog teritorijalnog integriteta kada je reč o Kosovu i Metohiji i varljive evropske budućnosti je paradoksalno,“ ukazuje Stanković, koji nema dileme da svako ko bude insistirao na uvođenju sankcija gleda samo svoje interese a ne interese Srbije.
Srbija bi uvođenjem sankcijama, zaključujue Stanković, bila samo na gubitku, ne samo zbog energenta, već i zbog činjenice da od Zapada ne možemo da dobijemo podršku po bilo kom državnom ili nacionalnom pitanju. Tu podršku dobijamo od Rusije.
Jedanaest država EU protiv pritiska na Srbiju
Podsetimo, u EU nema saglasnosti oko toga treba li pritiskati Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Prema raspoloživim informacijama, u frontu evropskih zemalja koje se zalažu za veće razumevanje za specifičnu poziciju i stavove Srbije, kada je reč o očekivanjima da odaberemo stranu u ukrajinsko-ruskom sukobu, trenutno su Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska i Portugalija, zatim Češka i Slovenija, kao i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova - Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija.
Na strani Nemačke, koja je snažno stegla obruč oko Srbije, za sada su njihovi tradicionalni saveznici Holandija i Belgija, kao i zemlje u kojima je snažan antiruski sentiment, poput Poljske i baltičkih zemalja, ali i neki susedi Srbije, tačnije Hrvatska.
Prema diplomatskim izvorima u EU, čak i zvanični Pariz ima znato blaži stav od Nemačke, čiji je kancelar Olaf Šolc uslovio članstvo naše zemlje u Uniji priznavanjem lažne kosovske države i otvoreno zatražio da se odmah priključimo restriktivnim merama protiv Rusije.
U Briselu se 23. i 24. juna održava samit Evropskog saveta, a drugog dana okupljanja evropskih čelnika biće održana i konferencija na visokom nivou o Zapadnom Balkanu, na kojoj će biti i lideri regiona
