https://lat.sputnikportal.rs/20220611/u-njemu-smo-izgubili-dvanaest-pisaca-tri-decenije-bez-borislava-pekica-video-1138357003.html
U njemu smo izgubili dvanaest pisaca: Tri decenije bez Borislava Pekića /video/
U njemu smo izgubili dvanaest pisaca: Tri decenije bez Borislava Pekića /video/
Sputnik Srbija
Kada je pre tri decenije otišao Borislav Pekić rekli smo da je s njim otišlo 12 srpskih pisaca, zbog raznolikosti, sposobnosti oblikovne, misaone i svake druge... 11.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-11T13:41+0200
2022-06-11T13:41+0200
2022-06-11T13:41+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
književnost
borislav pekić
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112213/00/1122130042_0:0:1200:676_1920x0_80_0_0_eb52a951792c81b5a65dd8eb8eccd7af.jpg
Ovako u najkraćem gosti „Orbite kulture“, književnici Vida Ognjenović i Mihajlo Pantić opisuju i danas jedinstveno mesto književnog gorostasa Borislava Pekića koji nas je napustio pre trideset godina.„U svemu što je pisao Pekić je uvek bio drugi i drugačiji i zato je tako veliki i značajan, svejedno da li piše svoje fantazmagorije, ili svoju moralističku prozu, neorealističku ili utopijsku… I to je u našoj literaturi jedinstveno“, kaže Mihajlo Pantić.Pekić je naše sadašnje i buduće vremeZa Vidu Ognjenović je sve u vezi Borislava Pekića i danas — sadašnje vreme, nikako perfekt.„Sve u vezi sa književnošću Borislava Pekića je prezent i buduće vreme. To je pisac koji se iznova čita i kojeg svako vreme i svaka generacija otkriva. Zbog toga kada je o Pekiću reč ne treba kazati ‘bio je’“, napominje Vida Ognjenović.Kao Pekićeva prijateljica i dobar poznavalac ne samo velikog i obimnog piščevog dela već i privatnog života koji su ispunjavali i zatvori i zabrane i odlazak u inostranstvo, Vida Ognjenović podseća da je najtačnija formula za ovog pisca ona koja glasi „okean Pekić“.Lomio je zupce od češlja i na toalet hartiji pisao beleškeProfesor Pantić smatra da bi se kao prva kap tog „okeana Pekić“ mogla uzeti čuvena anegdota o penkalu i zatvoru.„Ta anegdota ima neku vrstu metaforičke težine za sve što je napisao, taj trenutak kada je Pekić insistirao da mu se vrati njegovo naliv-pero, ne drugo, skuplje ili bolje, nego njegovo, kad je izlazio iz zatvora. Verujem da njegova geneza počinje tu negde, u tim najranijim godinama i zatvoru koji ga je priveo jednoj vrsti samospoznaje. Čuvena je i ona priča kako je, lomeći zupce od češlja, pisao na toalet hartiji svoje beleške. To su godine u kojima se Pekić prizivao“, smatra Pantić.Njegov ulazak u književnost je vrlo zanimljiv, dodaje on, budući da Pekić nije žurio i da je prva dela objavio u zrelim godinama. „Svoje prve radove Pekić je objavio u `Vidicima` pod pseudonimom Adam Petrović, ali koliko god sam za tim tragao nikad nisam uspeo to da nađem, tako ni sad ne znam da li je to fama. Ono što je sigurno jeste da ta Pekićeva priprema traje dugo, godinama, a onda se dogode te njegove, u pravom smislu reči, eruptivne realizacije, ti koncepti, ideje, to gutanje vekova. Zamislite koliko je samo to vreme prostiranja Pekićeve imaginacije, od mitske, argonautske, antičke prošlosti, do neke daleke utopijske postideološke budućnosti. Ono se prostire duž celog istorijskog i mitskog trajanja“.U društvu je retko pričao o zatvoruNa pitanje koliko je Pekićev život samom piscu možda izoštrio i pripremio teren za stvaranje, Vida Ognjenović odgovara da bi se lako mogli zamisliti i prijatniji i slobodni podsticaji.„Moglo bi se sigurno reći i da mu je život bio podsticaj za pisanje. Međutim, Pekić je, s izuzetkom knjige ‘Godine koje su pojeli skakavci’ izuzetno retko u društvu pričao o zatvoru. Prisustvovala sam razgovoru — a povodom neke svađe između Kiša i Miodraga Bulatovića zbog koje je Mirko Kovač koji je takođe učestvovao u tome proveo jednu noć i dan u zatvoru - kada je Pekić rekao da je za tu noć i ta dva nepuna dana Kovač imao više priča nego on u četiri godine tamnovanja. Pekić je rekao: ‘Ja sam pisac koji piše iz dokumenata, a on je pisac koji izmaštava’. Mislim da je takav život mogao biti podsticajan za pisanje, zatvor je možda sinonim za neku introspekciju jer je zatvorenik sam sa sobom i o sebi više misli nego što to radi na slobodi. Verujem da je Pekić tu mnoge stvari ako ne smislio a ono isplanirao i kasnije u svom književnom životu i ostvario“, smatra Vida Ognjenović.
https://lat.sputnikportal.rs/20220608/film-o-knezu-mihailu-misli-su-prestale-da-se-bore-pobedile-su-a-onda-su-ga-ubili-1138238335.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220522/beckovic-dusko-genije--sa-poslednjim-modelom-mozga-nijedan-dan-nije-bio-mrtav-otkad-je-otisao-1137586121.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, književnost, borislav pekić, magazin
kultura, kultura – intervjui i analitika, književnost, borislav pekić, magazin
U njemu smo izgubili dvanaest pisaca: Tri decenije bez Borislava Pekića /video/
Kada je pre tri decenije otišao Borislav Pekić rekli smo da je s njim otišlo 12 srpskih pisaca, zbog raznolikosti, sposobnosti oblikovne, misaone i svake druge transformacije. Ta širina i bezobalnost njegovog opusa su jedinstveni.
Ovako u najkraćem gosti „
Orbite kulture“, književnici Vida Ognjenović i Mihajlo Pantić opisuju i danas jedinstveno mesto književnog gorostasa
Borislava
Pekića koji nas je napustio pre trideset godina.
„U svemu što je pisao Pekić je uvek bio drugi i drugačiji i zato je tako veliki i značajan, svejedno da li piše svoje fantazmagorije, ili svoju moralističku prozu, neorealističku ili utopijsku… I to je u našoj literaturi jedinstveno“, kaže Mihajlo Pantić.
Pekić je naše sadašnje i buduće vreme
Za Vidu Ognjenović je sve u vezi Borislava Pekića i danas — sadašnje vreme, nikako perfekt.
„Sve u vezi sa književnošću Borislava Pekića je prezent i buduće vreme. To je pisac koji se iznova čita i kojeg svako vreme i svaka generacija otkriva. Zbog toga kada je o Pekiću reč ne treba kazati ‘bio je’“, napominje Vida Ognjenović.
Kao Pekićeva prijateljica i dobar poznavalac ne samo velikog i obimnog piščevog dela već i privatnog života koji su ispunjavali i zatvori i zabrane i odlazak u inostranstvo, Vida Ognjenović podseća da je najtačnija formula za ovog pisca ona koja glasi „okean Pekić“.
„Pekić je zaista bio okean, ne samo po obimnoj literaturi i toj razgranatoj, razuđenoj rečenici. Ne samo zbog bezobalnosti tema, žanrova, vremena… Za njega u književnosti očigledno nije bilo ni tajni ni zabrana. Kao čovek bio je daleko od svake arogancije. Onako visok, bio je nežan, ponekad gotov i detinjast, sa lepim i nežnim smislom za humor… Nikada nikoga nije ismevao, što je kod nas inače običaj da se društvo uveseljava ismevanjem onoga ko nije prisutan… Ne, nikada ništa slično nije radio, ali je imao smisao za humor, fin, destilovan, literarni“.
Lomio je zupce od češlja i na toalet hartiji pisao beleške
Profesor Pantić smatra da bi se kao prva kap tog „okeana Pekić“ mogla uzeti čuvena anegdota o penkalu i zatvoru.
„Ta anegdota ima neku vrstu metaforičke težine za sve što je napisao, taj trenutak kada je Pekić insistirao da mu se vrati njegovo naliv-pero, ne drugo, skuplje ili bolje, nego njegovo, kad je izlazio iz zatvora. Verujem da njegova geneza počinje tu negde, u tim najranijim godinama i zatvoru koji ga je priveo jednoj vrsti samospoznaje. Čuvena je i ona priča kako je, lomeći zupce od češlja, pisao na toalet hartiji svoje beleške. To su godine u kojima se Pekić prizivao“, smatra Pantić.
Njegov ulazak u književnost je vrlo zanimljiv, dodaje on, budući da Pekić nije žurio i da je prva dela objavio u zrelim godinama.
„Svoje prve radove Pekić je objavio u `Vidicima` pod pseudonimom Adam Petrović, ali koliko god sam za tim tragao nikad nisam uspeo to da nađem, tako ni sad ne znam da li je to fama. Ono što je sigurno jeste da ta Pekićeva priprema traje dugo, godinama, a onda se dogode te njegove, u pravom smislu reči, eruptivne realizacije, ti koncepti, ideje, to gutanje vekova. Zamislite koliko je samo to vreme prostiranja Pekićeve imaginacije, od mitske, argonautske, antičke prošlosti, do neke daleke utopijske postideološke budućnosti. Ono se prostire duž celog istorijskog i mitskog trajanja“.
U društvu je retko pričao o zatvoru
Na pitanje koliko je Pekićev život samom piscu možda izoštrio i pripremio teren za stvaranje, Vida Ognjenović odgovara da bi se lako mogli zamisliti i prijatniji i slobodni podsticaji.
„Moglo bi se sigurno reći i da mu je život bio podsticaj za pisanje. Međutim, Pekić je, s izuzetkom knjige ‘Godine koje su pojeli skakavci’ izuzetno retko u društvu pričao o zatvoru. Prisustvovala sam razgovoru — a povodom neke svađe između Kiša i Miodraga Bulatovića zbog koje je Mirko Kovač koji je takođe učestvovao u tome proveo jednu noć i dan u zatvoru - kada je Pekić rekao da je za tu noć i ta dva nepuna dana Kovač imao više priča nego on u četiri godine tamnovanja. Pekić je rekao: ‘Ja sam pisac koji piše iz dokumenata, a on je pisac koji izmaštava’. Mislim da je takav život mogao biti podsticajan za pisanje, zatvor je možda sinonim za neku introspekciju jer je zatvorenik sam sa sobom i o sebi više misli nego što to radi na slobodi. Verujem da je Pekić tu mnoge stvari ako ne smislio a ono isplanirao i kasnije u svom književnom životu i ostvario“, smatra Vida Ognjenović.
