Kako su Turci potisnuti na jug Srbije: Poslednjih sedam dana kneza Mihaila - pred vama
17:30 08.06.2022 (Osveženo: 17:32 08.06.2022)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Pratite nas
Ima taj trenutak pred samo ubistvo kada na Katarinino pitanje: „Da li ti se još bore misli?“, knez Mihailo odgovara: „Ne, pobedile su“. I u sledećem trenutku su ga ubili, otkriva detalj iz upravo završenog filma i TV serije „Što se bore misli moje“ scenarista Dragoljub Stojković.
Glavni junak ove uzbudljive priče koju je napisao zajedno sa rediteljem Miloradom Milinkovićem a koju ćemo premijerno gledati krajem godine je knez Mihailo, a njena radnja smeštena je u sedam poslednjih dana knezovog života.
Lajt motiv – borba za oslobođenje od Turaka
„Snimili smo film i seriju u pet epizoda i sad smo u fazi postprodukcije“, kaže Stojković.
Iako priča prati sedam poslednjih dana u životu kneza Mihaila, Stojković kaže da su kroz flešbekove dati i svi bitni događaji koji su obeležili Mihailovu vladavinu.
„Ispratili smo faktografiju ali smo je prepleli sa fikcijom, da bude zanimljivije. Ono što je lajt motiv ove priče je knezova borba za oslobođenje od Turaka, to je najvažnije što je uradio: izveo je Turke do juga Srbije, oslobodio pet gradova. I ta borba za slobodu je stožerna u priči o Mihailu Obrenoviću“, otkriva Stojković.
Jedan od važnih segmenata je, kaže koscenarista, i ljubavna priča između Mihaila i njegove 26 godina mlađe verenice.
„Mihailo je ubijen neposredno posle veridbe sa Katarinom Konstantinović. Mnogi su ga optuživali budući da mu je ona bila rođaka, iako u tom trenutku u celom svetu, pogotovo u plemićkim i vladarskim porodicama, to nije bilo tako neobično. Kao ni to što je bila toliko mlađa. U našem fokusu su bile njihove emocije, ali takođe i sredina koja na to gleda – kako gleda.“
Prema njegovim rečima, Mihailovi protivnici su koristili ovu ljubavnu priču kao spin, kao loš pi-ar, čega je i sam knez bio svestan.
Scena iz TV serije „Što se bore misli moje“
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Mihaila bi iskoristili i više da su mogli
„Bio je to čovek kojeg bi iskoristili i više da su mogli, jednostavno je zauzimao takvu poziciju da je bilo logično da bude napadan. Mihailo je svega bio svestan, i namera i zloupotreba. Recimo, to njegovo oslobađanje Srbije od Turaka i savez sa Bugarima, Grcima i Crnogorcima učinilo je da njegov najveći problem bude Austrougarska, veći nego Turska koja je bila u opadanju. Austrougarska je bila u strahu od svojih potčinjenih naroda, pribojavala se da će - ako se Srbi, Grci, Bugari oslobode od Turaka - i Česi, Slovaci, Hrvati… hteti svoje države. I učinili su sve da to osujete“, objašnjava Stojković.
U filmu je, kaže, uočljiv i taj politički kontekst, važan za razumevanje vremena i prilika.
„Opisali smo to kroz razgovore konzula, recimo kroz Mihailovu svađu sa britanskim konzulom… Tu i Čukur česma ima veliku ulogu, kao nešto što je Mihailo iskoristio. Jer tad, posle ubistva deteta, velike sile prosto nisu mogle da kažu ništa u korist Turske. Kraljica Viktorija je bila jedna od onih koji su pomogli srpskom knezu da postigne dogovor potpisan 1867. kad su Turci predali ključeve Beograda i izašli iz ostalih gradova.“
„Neće mene Srbi“
Da je junak ove priče, pored toga što je izuzetan i tragičan, nedvosmisleno je i u ovom filmu.
„Mihailo je svakako tragičan, to se sve vreme provlači. Anastas Jovanović koji mu je bio dvoroupravitelj, pa Nikola Hristić koji je bio ministar policije i premijer, sve vreme su ga upozoravali jer se pretpostavljalo da će biti pokušan atentat. Mihailo nije hteo da poveruje. Tog dana kad su ga ubili nije poveo pratnju, govorio je „neće mene Srbi“. Na kraju su ga ubili braća Radovanovići i još nekoliko njih.“
O sceni atentata, Stojković kaže da je urađena nedaleko od mesta gde se on zaista i dogodio.
„Vodili smo se onim crtežom fotografijom atentata koji postoji i otišli na mesto ubistva, gde je sada spomenik. Prošli smo kroz Košutnjak, našli jako slično mesto i tu snimili scenu atentata.“
Ekipa filma i TV serije „Što se bore misli moje“ na setu
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Na pitanje koliko je bilo teško savladati sve te važne činjenice a istovremeno priču učiniti i filmičnom i uverljivom, Stojković kaže da je prvobitno reditelj Milinković napisao scenario za film koji se ticao samog ubistva Kneza Mihaila.
„ Odlučili smo ipak da pravimo i seriju i priču `raširili` tako što sam ja uzeo likove iz moje knjige koja se bavi atentatom na kralja Milana. Preko lika jednog policajca koga sam samo pomerio dvadeset godina prikazao sam narod, tadašnji Beograd, praktično stanje u Srbiji. On na kraju pokušava da spreči atentat, trči ka kočijama, ali ne stiže na vreme. Pozadina knezovog ubistva nikada nije rasvetljena. Zna se da su ga ubili braća Radovanović, Spasoje Rogić, Lazar Marić i još nekoliko njih. Ali su oni bili takvi ljudi koji sami baš nikako nisu mogli to da urade. Gledali smo ko je tu mogao da ima najviše koristi. Definitivno Austrougarska i Milivoje Petrović Blaznavac.“
Nije bio blag, ipak je to Milošev sin
Posle snimljenog materijala Dragoljub Stojković kaže da je zadovoljan učinjenim.
„Kada sam video scenu u kojoj Miloš Timotijević (policajac Čogurić) i Nebojša Dugalić (Blaznavac) devet minuta u dahu pričaju, meni je to bilo savršeno. Tu je i Nataša Ninković koja igra Anku Konstantinović, mlada i popularna Jana Ivanović koja igra njenu ćerku. Posebno su me `kupili` mladi glumci, a ima ih dosta.“
Naravno da snažan utisak ostavlja i glumac koji se našao u naslovnoj ulozi - Dragan Mićanović.
„Što se kaže – razbio je! Nije jednostavno igrati kneza. Njega svi smatraju nekim blagim čovekom, iako on uopšte nije bio takav, bar iz ovoga što ja vidim. Bio je pristojan, obrazovan čovek, to se zna. Ali ne bi Turci otišli da je on bio blag. Ipak je on bio sin Miloša Obrenovića, mora neki gen da ima od onakvog čoveka.“
