https://lat.sputnikportal.rs/20220608/kumanovski-sporazum-23-godine-kasnije---sta-je-potpisano-a-sta-se-desava-u-realnosti-1138245714.html
Kumanovski sporazum 23 godine kasnije - šta je potpisano, a šta se dešava u realnosti
Kumanovski sporazum 23 godine kasnije - šta je potpisano, a šta se dešava u realnosti
Sputnik Srbija
Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova potpisan 9. juna pre 23 godine doneo je okončanje NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i povlačenje... 08.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-08T17:18+0200
2022-06-08T17:18+0200
2022-06-08T17:18+0200
kosovo i metohija (kim)
srbija
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112007/30/1120073059_0:115:1947:1210_1920x0_80_0_0_03592c1ecb690d9bf8864f11808ddb81.jpg
Odredbe sporazuma ušle su u Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je usvojena dan kasnije.Vojno-tehnički sporazum između Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i vlada tadašnje SR Jugoslavije i Srbije potpisan je na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, nakon 78 dana NATO bombardovanja SRJ i pet dana pregovora. Potpisali su ga general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, general MUP-a Srbije Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.Ima li rešenja?Međutim, ni 23 godine nakon potpisivanja sporazuma rešenje za kosovski problem nije na vidiku, piše Tanjug.Dokument je predvideo razmeštanje na Kosovu i Metohiji, pod pokroviteljstvom UN, efikasnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva, po usvajanju rezolucije Saveta bezbednosti UN. Prema Sporazumu, međunarodne snage su "ovlašćene da preduzimaju sve neophodne akcije u cilju uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane".S druge strane, takozvana Oslobodilačka vojska Kosova nikada nije demilitarizovana. Transformisana je prvo u Kosovski zaštitni korpus, a 2009. formirane su Kosovske bezbednosne snage, u svrhu civilne zaštite. Skupština privremenih institucija u Prištini je, međutim, 2018. usvojila izmene zakona koje omogućavaju transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane u narednih 10 godina. Priština najavljuje i nabavku teškog naoružanja.Nakon povlačenja jugoslovenskih snaga, Srbi u pokrajini su postali meta stalnih napada i zločina čiji počinioci nikad nisu pronađeni. Kosovo i Metohiju je od 1999. godine napustilo više od 200 hiljada Srba i ostalog nealbanskog stanovništva, a porušeno je i devastirano oko 150 srpskih svetinja i spomenika. U velikim gradovima kao što su Priština i Prizren, gde je pre sukoba živelo po nekoliko desetina hiljada Srba, danas ih je ostalo po nekoliko desetina.Nasilje nad Srbima, pretnje, uzurpacija imovineNasilje ekstremnih Albanaca nad Srbima naočigled međunarodnih snaga kulminiralo je 17. i 18. marta 2004. godine, kada je u pogromu stradalo 19 ljudi, proterano više od 4.000 Srba, uništeno 935 kuća i porušeno ili teško oštećeno 35 pravoslavnih hramova.Sporazumom iz Kumanova predviđen je i povratak određenog broja pripadnika osoblja SRJ i Srbije, što je potvrđeno i Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Međutim, povratak pripadnika osoblja SRJ i Srbije u pokrajinu nikada nije realizovan.Prema podacima Vlade Srbije, u Pokrajinu se vratilo svega 1,9 odsto Srba, što je najmanja stopa povratka od svih postkonfliktnih područja u svetu. Prema podacima koje iznose predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, u pokrajini je podneto oko 70.000 zahteva po pitanju uzurpirane imovine.Misija KFOR-a u početku je imala oko 50.000 pripadnika, a danas je njihov broj smanjen na oko 3.700 vojnika. Zvanični Beograd smatra da je KFOR jedini garant bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, a prema podacima sa sajta Kancelarije prošle godine je zabeleženo 128 incidenata usmerenih protiv Srba, dok ih je od početka ove godine do 2. juna bilo 52, preneo je Tanjug.
https://lat.sputnikportal.rs/20210811/dragica-gasic-posle-odluka-suda-u-djakovici-pobedila-je-istina-hvala-svima-1128379540.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220607/postavljena-cetiri-uslova-za-prijem-kosova-u-savet-evrope-1138211564.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220601/petkoviod-dolaska-kurtija-i-osmani-50-vise-napada-na-srbe-1137919675.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kosovo i metohija (kim), srbija – politika
kosovo i metohija (kim), srbija – politika
Kumanovski sporazum 23 godine kasnije - šta je potpisano, a šta se dešava u realnosti
Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova potpisan 9. juna pre 23 godine doneo je okončanje NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.
Odredbe sporazuma ušle su u Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je usvojena dan kasnije.
Vojno-tehnički sporazum između Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i vlada tadašnje SR Jugoslavije i Srbije potpisan je na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, nakon 78 dana NATO bombardovanja SRJ i pet dana pregovora. Potpisali su ga general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, general MUP-a Srbije Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.
Međutim, ni 23 godine nakon potpisivanja sporazuma rešenje za kosovski problem nije na vidiku, piše Tanjug.
Dokument je predvideo razmeštanje na Kosovu i Metohiji, pod pokroviteljstvom UN, efikasnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva, po usvajanju rezolucije Saveta bezbednosti UN. Prema Sporazumu, međunarodne snage su "ovlašćene da preduzimaju sve neophodne akcije u cilju uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane".
Sporazumom iz Kumanova uspostavljena je kopnena i vazdušna zona bezbednosti, koje su se protezale pet, odnosno 25 kilometara u dubinu teritorije centralne Srbije. Povratak vojske SRJ u Kopnenu zonu bezbednosti omogućen je 2001. godine, a vazdušna zona bezbednosti ukinuta je 2015. godine.
S druge strane, takozvana Oslobodilačka vojska Kosova nikada nije demilitarizovana. Transformisana je prvo u Kosovski zaštitni korpus, a 2009. formirane su Kosovske bezbednosne snage, u svrhu civilne zaštite. Skupština privremenih institucija u Prištini je, međutim, 2018. usvojila izmene zakona koje omogućavaju transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane u narednih 10 godina. Priština najavljuje i nabavku teškog naoružanja.
Nakon povlačenja jugoslovenskih snaga, Srbi u pokrajini su postali meta stalnih napada i zločina čiji počinioci nikad nisu pronađeni. Kosovo i Metohiju je od 1999. godine napustilo više od 200 hiljada Srba i ostalog nealbanskog stanovništva, a porušeno je i devastirano oko 150 srpskih svetinja i spomenika. U velikim gradovima kao što su Priština i Prizren, gde je pre sukoba živelo po nekoliko desetina hiljada Srba, danas ih je ostalo po nekoliko desetina.
Nasilje nad Srbima, pretnje, uzurpacija imovine
Nasilje ekstremnih Albanaca nad Srbima naočigled međunarodnih snaga kulminiralo je 17. i 18. marta 2004. godine, kada je u pogromu stradalo 19 ljudi, proterano više od 4.000 Srba, uništeno 935 kuća i porušeno ili teško oštećeno 35 pravoslavnih hramova.
Sporazumom iz Kumanova predviđen je i povratak određenog broja pripadnika osoblja SRJ i Srbije, što je potvrđeno i Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Međutim, povratak pripadnika osoblja SRJ i Srbije u pokrajinu nikada nije realizovan.
Kada je reč o povratku Srba sa Kosova i Metohije svojim kućama, Priština tvrdi da oni mogu da se vrate, ali se Srbi povratnici u realnosti suočavaju sa napadima, pljačkama, pretnjama, uzurpacijom imovine i hapšenjima po lažnim prijavama za navodne ratne zločine. To je najbolje pokazao primer Dragice Gašić, prvog srpskog povratnika u Đakovicu, grad u kojem je pre sukoba 1999. godine živelo oko 12.500 Srba.
Prema podacima Vlade Srbije, u Pokrajinu se vratilo svega 1,9 odsto Srba, što je najmanja stopa povratka od svih postkonfliktnih područja u svetu. Prema podacima koje iznose predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, u pokrajini je podneto oko 70.000 zahteva po pitanju uzurpirane imovine.
Misija KFOR-a u početku je imala oko 50.000 pripadnika, a danas je njihov broj smanjen na oko 3.700 vojnika. Zvanični Beograd smatra da je KFOR jedini garant bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, a prema podacima sa sajta Kancelarije prošle godine je zabeleženo 128 incidenata usmerenih protiv Srba, dok ih je od početka ove godine do 2. juna bilo 52, preneo je Tanjug.
