Akrobacija EU i SAD: Da li je Priština zaista dobila od Saveta Evrope „ultimatum“ za članstvo
© AFP 2023 / ARMEND NIMANI
Pratite nas
Zahtevi koje je Savet Evrope postavio kosovskim vlastima za članstvo u toj organizaciji samo su navodni ultimatum jer, kažu sagovornici Sputnjika, ide u korist njima a ne Srbiji. Taj "ultimatum" će prihvatiti iz dva razloga - lakši bi im bio prijem u NATO i UN ako su u SE, a time bi izbili Srbiji iz ruku adut da je za zastoj dijaloga kriva Priština.
Savet Evrope je na adresu premijera privremenih kosovskih institucija Aljbina Kurtija poslao četiri zahteva koja treba da ispuni ako želi da bude razmatrano apliciranje Prištine za članstvo u SE. Jedan od tih zahteva je i da Kosovo ispoštuje odluku Ustavnog suda u Prištini i vrati zemljište manastiru Visoki Dečani.
Ultimatum ili nagrada
Da li je ovo prvi "ultimatum" koji će Priština morati da ispuni ako želi članstvo u ovom slučaju u SE? Može li da postane "formula" po kojoj će EU naterati Prištinu da ispunjava i ostale obaveze? Da li bi takva formula po Srbiju imala više štete ili koristi?
Politikolog dr Dejan Vuk Stanković smatra da Priština i EU idu tim modelom da dobijaju određene koncesije, a da zauzvrat minimum bude dat Srbima.
„Evropa zapravo želi da ih ubaci u tu mentalnu i političku matricu – da nešto malo popuste, da bi puno toga dobili, a da istovremeno izbiju iz ruku adute srpskoj strani da Albanci opstruiraju pregovore. Pretpostavljam da će se to dešavati i po drugim pitanjima i u nekom trenutku treba očekivati da se po ovom modelu na stolu nađu dve stvari: ustupak Srbije po pitanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji a da sa prištinske strane bude verifikovana i institucionalno primenjena zamisao o ZSO,“ navodi Stanković za Sputnjik.
Izbijanje aduta iz ruku Srbiji
Stanković smatra da je ovo „lakmus test“ za dalju primenu modela pregovora –minimalna koncesija Srbima - i to ona koja se u suštini već podrazumevala, a zauzvrat Kosovu pun napredak ka pravnom subjektivitetu.
„Mislim da u evropskoj diplomatiji postoji ideja da se Albanci ubace u takav kolosek političkog razmišljanja i delovanja. Tako da je to jedna vrlo podla politička strategija kojom Albanci daju minimum, a dobijaju sve više. Srbiju to stavlja u vrlo neprijatan politički položaj, jer do sada je Srbija mogla da izbegava priču o finalnom rešenju za Kosovo time što je pregovarački proces smisleno mogla da vraća na one tačke koje Albanci nisu ispunili,“ ocenjuje naš sagovornik.
Milisav Paić, direktor organizacije „Srpskog spoljnopolitičkog kruga“, uveren je da su ovo samo formalna uslovljavanja Prištine od strane SE.
„Ali tu je jedno mnogo važnije pitanje - a to je da se ovde krši statut SE jer članice SE mogu da budu samo međunarodno suverene države priznate u Ujedinjenim nacijama. Po ovoj formuli, koju je SE ponudio Prištini je praktično legalizovana secesija KiM koja je sprovedena uz pomoć bombardovanja NATO zemalja jedne suverene države. To je suprotno i Povelji UN i međunarodnom pravu pa i samog poštovanja suvereniteta i integriteta država članica EU,“ naglašava Paić.
Akrobacija EU i Vašingtona
Ovo je, kaže diplomata, akrobacija Vašingtona i Brisela da se preko SE stvori međunarodni legitimitet Kosova kao punopravne članice što ona nije, jer kosovsku nezavisnost nije priznalo više od 100 država članica UN, a cilj je da Priština lakše postane član NATO pa i UN.
„Drugo, u samom Savetu Evrope postoji širok kruga država koje su mimo EU a koje ne priznaju Kosovo. Prema tome, ova kobajagi formalno –pravna pitanja koja se postavljaju pred Prišinu da ih ispoštuje predstavljaju zamagljivanje suštine problema, a to je da li tzv. Kosovo uopšte može da postane članica SE, a da to ne predstavlja najgrublje kršenje sopstvenih načela, pravila i statuta ove organizacije,“ objašnjava Paić.
U suštini, ovo je pokušaj da se stvari skrenu na sporedno pitanje dodaje Paić, jer Priština „prihvatanjem sopstvenih odluka“ treba da bude automatski kvalifikovana za članstvo u SE, što je pomalo i smešno.
„Tako važno pitanje kao što je 24 hektara manastira Dečani je stavljeno u centar pažnje da bi se na kraju krajeva taj formalni pristanak Prištine na povraćaj istog, koji će nesumnjivo da usledi, jer je Prištini mnogo važnije da postane član jedne međunarodne institucije, jedan tako „velikodušan“ čin predstavljao dovoljnu kvalifikaciju da tzv. Kosovo postane deo SE. Što je mazanje očiju“, ocenjuje Paić.
Lakši put ka NATO i UN
Kako kaže naš sagovornik, ovo je zapravo međunarodni cirkus u kome se u potpunosti obrću teze, tako što se Kosovu nudi nagrada za nešto što je trebalo odavno da urade, jer je njihov sud to presudio, umesto da zbog nečinjenja dobiju kaznu.
Ostala tri zahteva Prištini odnose se na dozvolu da Srpska pravoslavna crkva obnovi Crkvu svetog Nikole u Prizrenu, da se izglasa Zakon o verskoj slobodi i kulturnom nasleđu u skladu sa preporukama Venecijanske komisije iz 2014. godine i da uključi SPC u suštinsku i produktivnu diskusiju o zaslugama za članstvo u Unesku, a da istovremeno ispuni svoje obaveze prema SPC u skladu sa Ahtisarijevim planom i zakonom.
U dokumentu SE u koji su imali uvid prištinski mediji navodi se da je vladi privremenih institucija u Prištini jasno dato do znanja da mora da preduzme korake u vezi sa onim što je u dokumentu navedeno, pre nego što njena aplikacija bude razmatrana u Savetu Evrope.
