Amerika huška Moldaviju protiv Rusije
© Sputnik / Miroslav Rotar
/ Pratite nas
SAD već decenijama rade na zaokretanju Moldavije ka Zapadu i stvaranju antiruskog raspoloženja u toj zemlji, s namerom da je pretvore u novo žarište na južnom geopolitičkom krilu Rusije, upozoravaju ruski eksperti.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Natalija Haritonova, šefica Informaciono-analitičkog odeljenja za proučavanje društveno-političkih procesa na postsovjetskom prostoru Moskovskog državnog univerziteta (MGU) navodi da se značajan deo stanovništva Moldavije u proteklih 30 godina preorijentisao sa proruskih pozicija na prozapadne, pa čak i prorumunske pozicije.
„Stoga su Amerikanci shvatili da ozbiljni zaokreti, u smislu gubitka neutralnosti zemlje, mogu u velikoj meri da pogoršaju odnose između Moldavije i Rusije u kontekstu ukrajinske krize i zato su odlučili da tu situaciju preokrenu u svoju korist uz pomoć meke moći, mada ono što se dešava ako to posmatramo u sistemu više nije meka moć, već tvrda i meka, pametna“, ocenjuje Haritonova.
Agencija za međunarodni razvoj američke Vlade namerava da izdvoji 35 miliona dolara za „strukturne reforme“ u Moldaviji. Cilj je da se obezbedi prozapadni kurs zemlje i podrži antiruska retorika u moldavskim medijima.
Taj posao će, prema američkom dokumentima u koje je imao uvid kanal RT, biti dodeljen kompaniji „Nathan Associates“, a sprovođenje tih institucionalnih i strukturnih reformi u Moldaviji izazvani su navodno „ruskom invazijom y Ukrajini”.
Haritonova ističe da iznos od 35 miliona dolara koji će biti potrošen na taj program nije značajan, jer su u protekle dve godine Amerikanci potrošili nešto manje od milijardu na ovakvu vrstu projekta.
„Pošto Moldavijom trenutno vladaju ljudi koji imaju jasno definisanu prozapadnu, proevropsku, pa čak i prorumunsku orijentaciju, efikasnost tog projekta može biti veća u smislu da ne postoji potreba da se potkupljuje ili ubeđuje elita da su ti projekti potrebni. Sama elita će se rado prihvatiti taj politički nalog“, smatra Haritonova.
Ruski eksperti kažu da je očigledno da Zapad i SAD pokušavaju da nateraju moldavsko rukovodstvo na antiruske korake i otuda sva putovanja u Kišinjev visokih američkih i evropskih emisara. Moldavsko rukovodstvo se do sada uzdržavalo od takvih koraka, ali pritisci see svakako povećavaju, s obzirom da je taj program deo napora Zapada da Moldaviju pretvori u još jedno antirusko uporište, upozoravaju ruski stručnjaci.
Kišinjev se okreće Zapadu
U Moldaviji će, između ostalog, biti sprovedeno uvođenje mehanizama za liberalizaciju trgovine, odobravanje strukturnih reformi i reformi za poboljšanje investicione klime, ubrzanje reformi finansijskog sektora, unapređenje ekonomskog upravljanja u javnom sektoru i jačanje strateških komunikacija između privatnih i državnih aktera.
Međutim, iza opštih formulacija kriju se specifične želje da se moldavska privreda preorijentiše ka zapadnim tržištima, pošto su, kako se navodi u dokumentu, „zbog ruske agresije u Ukrajini“ trgovinski koridori prestali da funkcionišu, lanci snabdevanja su propali, a potražnja je opala.
Drugim rečima, radi se na tome da Moldavija privredne tokove preorjentiše ka zapadnim, kaže Haritonova.
„Taj proces se aktivno odvija poslednjih 10 godina. Ako se pogleda bilans izvoza - pre deceniju je 90 odsto moldavskog izvoza išlo u zemlje Zajednice nezavisnih država (ZND) i najviše u Rusiju, a u protekloj godini bilans je otprilike takav da 15 odsto moldavskog izvoza ide u zemlje ZND, od čega nešto više od devet odsto ide u Rusiju, a preko 60 odsto u zemlje EU. Dakle, to preorijentisanje se već dogodilo... Udeo na EU se povećao, na Rusiju se smanjio. Sada će još da daju pare, ali kao i obično neće sve biti potrošeno u te svrhe, jer korupcija u Moldaviji cveta i najverovatnije će taj novac biti potrošen, najblaže rečeno, na neprimeren način“, kaže Haritonova.
Američki zvaničnici u okviru ovog programa otvoreno priznaju da imaju planove da prekinu trgovinske i ekonomske veze između Moldavije i Rusije. Da bi se postigli ovi ciljevi, SAD su takođe obezbedile specijalizovani program subgrantova za „obrađivanje“ javnog mnenja u Moldaviji.
Ističe se da je njen glavni zadatak „da javnost bolje razume i podrži napore usmerene na prevazilaženje ekonomske krize izazvane ‘ruskom invazijom na Ukrajinu’... Američkim novcem biće razvijena nova transportna infrastruktura i logistička čvorišta, ojačaće unutrašnji logistički potencijal Moldavije, optimizovaće se carinske procedure na graničnim prelazima između Moldavije i EU.
Kada je reč o javnom mnjenju, tu se, kaže Haritnova, sve dešava po poznatom scenariju i pre svega zabranjuju se ruski televizijski kanali.
„Rusija je izgubila mogućnost uticaja preko televizije, a to je bio najpopularniji način komunikacije sa javnošću. Istovremeno, vidimo kako se dešavaju stvari koje su veoma neprijatne za Rusiju i za zajedničko istorijsko pamćenje, kao što je, na primer, zabrana Georgijevske lente baš uoči 9. Maja – Dana pobede, koja je u velikoj meri zbunili deo stanovništva Moldavije koji govori ruski, posebno one koji savršeno razumeju vrednost zajedničkog sećanja na Drugi svetski rat“, podseća sagovornica Sputnjika.
Prema njenim rečima, situacija će se po ovom pitanju samo pogoršavati. Uprkos korupciji u Moldaviji, Amerikanci će nastaviti da troše novac na preoblikovanje javnog mnenja u Moldaviji.
„I ono najvažnije, nedavno je doneta odluka da se nekadašnji gradski stadion u centru Kišinjeva preda američkoj ambasadi. Podsetiću da ambasade ovog tipa sadrže veoma moćan element obaveštajne infrastrukture, poput ambasade u Jermeniji, koja je istog tipa. I, naravno, postojaće infrastruktura koja će biti usmerena na emitovanje potrebnog sadržaja ne samo na teritoriji Moldavije, već i u okruženju. Odnosno, javno mnjenje će biti obrađivano i uz pomoć tog instrumenta...“, kaže Haritonova.
NATO stavlja šapu na Moldaviju
Poznato je da NATO razmatra mogućnosti isporuke oružja Moldaviji i obučavanje moldavske vojske, a predsednica Moldavije Maja Sandu je, govoreći u Evropskom parlamentu, pozvala Rusiju da povuče trupe iz Pridnjestrovlja, uz napomenu da njihovo prisustvo navodno „krši neutralnost“ Moldavije.
U Moldaviji proganjaju pristalice razvoja odnosa sa Moskvom, na udaru
i bivši predsednik Igor Dodon
© Sputnik / Aleksandar Viljf
/ S druge strane, Haritonova navodi da je NATO stavio šapu na Moldaviju i u tom kontekstu, dodaje ona, sa sigurnošću se može reći da je neutralni status te zemlje u velikoj meri uslovan.
„A što se tiče prenaoružavanja vojske, zaista imaju takvu formalnu mogućnost, s obzirom da 22. bataljon Oružanih snaga Moldavije učestvuje u različitim mirovnim operacijama u okviru saradnje Moldavije i NATO-a. Samim tim, NATO može da modernizuje taj bataljon. Međutim, svima je jasno da uopšte ne govorimo o mirovnjacima, već o celoj moldavskoj vojsci. Ipak, neuspeli pokušaji da se Moldavije uvuče u sukob u Ukrajini pokazali su organizatorima ovog procesa da treba opreznije da deluju“, navodi Haritonova.
Oni će prenaoružavati vojsku, pumpaće javni sektor novcem kako bi razvili antirusku poziciju i nastaviće da savetuju vladajuću elitu, razvijajući apsolutno antiruski, rusofobski kurs spoljne, a takođe i unutrašnje politike, upozorava Haritonova.
„Sve će dovesti do toga da Rusija zaista može potpuno da izgubi Moldaviju, osim ako se situacija dramatično ne promeni u severnom crnomorskom regionu u kontekstu specijalne vojne operacije u Ukrajini. U tom smislu, sudbinu Moldavije i Pridnjestrovlja trenutno je teško predvideti. Što se tiče Pridnjestrovlja, to pitanje će, na ovaj ili onaj način, biti rešeno kada se bude odlučivalo o sudbini Odese. Ili će Odesa ostati u Ukrajini, ili će biti deo tzv. kopnenog koridora duž Crnog mora...“, zaključila je Haritonova.
Sve ovo se odvija u senci događaja povezanih sa hapšenjem bivšeg predsednika Moldavije Igora Dodona, koji se zalagao za saradnju Kišinjeva i Moskve.
„On je tamo bio centralna ličnost, a njegovo pritvaranje i kasnije hapšenje negativno su uticali na stanje opozicije. S jedne strane, stručnjaci su očekivali da će ona zbiti redove, ujediniti se i vrlo oštro delovati protiv vladajuće vlasti upravo u okviru ovog krivičnog procesa, ali mi to nismo videli. Prema navodima medija, opozicija je ostala rascepkana i nema jakih lidera koji bi mogli da predvode proteste, ali vidimo da postoje nekavi socijalni i ekonomski zahteve dela stanovništva, koje su izašli na proteste. Stanovništvo je više postiđeno niskim životnim standardom nego političkim igrama“, kaže Haritonova.
Ona podseća da vlast u Moldaviji nikada nije promenjena uz pomoć političkih protesta i obojenih revolucija, osim 2009. godine kada je opozicija bila veoma izdašno finansirana od zapadnih struktura.
