Spor Hrvatske i Italije: Mape stare 700 godina kao dokaz, otkrivena nova slaba tačka EU
© Sputnik / Mihail Voskresenskiй
/ Pratite nas
Spor Italije i Hrvatske oko vina proseko i prošek otkrio je novu slabu tačku u EU, neslaganje u tumačenju pravnih normi kada su u pitanju različite institucije. Koliko je dubok ovaj spor, koji se rešava pred institucijama EU, govori i činjenica da je Italija kao dokaz pripremila karte stare više od 700 godina.
Brda prosekoa u zonama Koniljano i Valdobijadene, u severnom italijanskom regionu Veneto, proglašena su 2019. baštinom Uneska. Između vinogradskih padina i sela prostire se fantastičan pejzaž na 181 kvadratni kilometar na kom se uzgaja vinova loza od koje se pravi „lroseko“- vino koje je proslavilo Italijane u svetu. I zbog koga se danas Italija spori sa Hrvatskom.
Spor Italije i Hrvatske zbog vina
Nakon što je Hrvatska u septembru 2021. uputila zahtev Evropskoj uniji da se prizna tradicionalno korišćenje imena „prošek“, najveće udruženje koje zastupa i štiti italijansku poljoprivredu „Koldireti“ izjavilo je u zvaničnoj noti da je to „napad na Made in Italy i na nacionalni proseko - vino koje se najviše izvozi u svetu ali i vino koje je najčešće podložno kopijama“.
Ministri za poljoprivredna pitanja i ishranu regiona Veneto, zajedno za ministrom iz regiona Furlanija-Julijska krajina (Frijuli Venecija Đulija), predali su krajem 2021. godine dosije Evropskoj komisiji, u nadi da će odbiti hrvatski zahtev za pravo na korišćenje imena „prošek“, ne bi li komercijalizovali četiri dalmatinska vina.
Italijani se plaše da će sličnost u imenima dovesti do konfuzije među internacionalnim potrošačima koji će, misleći da kupuju italijansko penušavo vino „proseko“, zapravo kupovati dalmatinski „prošek“.
„Ukoliko Evropa to dozvoli, doći će do opasnog presedana, te će biti moguće korišćenje tzv. Italian sounding tj. fenomena koji podrazumeva da se u inostranstvu daju imena proizvodima koja liče na italijanska, ne bi li se na taj način iskoristila njihova slava i popularnost, dok zapravo nemaju nikakve veze sa italijanskim kvalitetom. Na primer, u Nemačkoj postoje Kressecco, Semisecco, Consecco iPerisecco“, izjavio je ministar Stefano Patuaneli.
Hrvatska je, naime, tražila da može da koristi ime „prošek“ koje je koristila do 2013. godine kada je ušla u Evropsku uniju, za vina koja su potpuno drugačija od italijanskog „proseka“.
„Prošek“ je ime za slatka vina iz Dalmatinske Zagore, severne Dalmacije, srednje i južne Dalmacije, sa Dingača. To nisu penušava vina kao što je „proseko“ i mogu biti kako bela tako i crna.
Italijanski proseko donosi dve milijarde evra godišnje
Dalmatinski „prošek“ nije toliko popularan u svetu kao italijanski „proseko“, jer se godišnje proizvede 700 miliona flaša italijanskog vina, koje se prodaju za oko 2 milijarde evra, dok se dalmatinski „prošek“ proizvede u količini od 2.000 litara godišnje.
Bez obzira na razliku u vinima, Hrvatska je morala da se odrekne zvanične upotrebe imena „prošek“ nakon ulaska u EU koja još od 2009. štiti ime italijanskog vina „proseko“. Hrvatska je, međutim, zatražila od Evrope zaštitu imena „prošek“ koje je, kako je za „Korijere del veneto“ izjavio Jakša Petrić, načelnik sektora za EU poslove i međunarodnu saradnju u hrvatskom ministarstvu poljoprivrede, „bilo korišćeno na lokalnoj teritoriji još u 18. veku“.
Hrvatsko vino prošek zbog kog se bune Italijani jer kopira naziv proseka
Da bi uspeli da da blokiraju „prošek“, Italijani moraju da ubede Evropsku komisiju da bi potrošači mogli da poveruju kako je to vino zapravo italijanski „proseko“, ili da je „prošek" samo prevod sa italijanskog prosecco.
Petrić tvrdi kako nema razloga da se misli da će kod kupaca doći do zabune kada su u pitanju te dve vrste vina.
Evropska unija ne zabranjuje korišćenje homonima, uz uslov da su potrošači zaštićeni od bilo koje vrste prevare.
Mape iz 1300. godine kao dokaz
Predsednik regiona Veneto Luka Zaja izjavio je da će, ne bi li se ubedila Evropska unija da ne dozvoli Hrvatskoj da koristi ime „prošek“, podneti mape iz 1300. godine na kojima je deo grada Trsta, koji se zove Proseko i odakle i potiče ime italijanskog vina, bio imenovan kao Prosek, tj. slovenačko ime te lokacije.
To je, smatra Zaja, jedan od dokaza da naziv hrvatskih vina potiče od tršćanskog toponima, što je zaključak koji bi mogao da obeshrabri hrvatske proizvođače.
Predsednik italijanske regije Veneto Luka Zaja
© AP Photo / GIUSEPPE GIGLIA
I mada je Luka Zaja, predsednik regiona Veneto, za RTS izjavio da će nastaviti da se bori za ekskluzivno korišćenje imena „proseko“, te eventualno i tužiti Hrvatsku, Italija je u prošlosti izgubila jedan sličan spor. Od 2005. proizvođači vina iz regiona Furlanija-Julijska krajina ne mogu više da koriste reč tocai (izgovara se „tokai“), pošto je previše slična imenu prestižnog mađarskog vina „tokaj“, iako se radi o potpuno različitim vrstama vina.
„Kada se radi o vinu „tokai“ morali smo da se odreknemo imena u korist Mađara, iako i mi pravimo vino pod tim imenom. Ali u slučaju „proseko“ se radi o identitetu i mi moramo da odbranimo ne samo našu poljoprivredu, ekonomiju i tržište, već našu istoriju i identitet. „Proseko“ nije vino koje je nastalo juče, to je vino koje se identifikuje sa našom istorijom, našom teritorijom, našim regionom i čitavom Italijom. Hrvati jesu naše komšije i naši prijatelji sa kojima imamo odlične odnose, ali što se ovog pitanja tiče nema odustajanja“, izjavio je predsednik regiona Veneto Luka Zaja.
On dodaje da se „proseko“ proizvodi na teritoriji pod zaštitom Uneska i da je upotreba sličnih imena kao da neko hoće da koristi ime „šampanjac“.
Unesko je registrovao je devet mesta u regionu Veneto na listi svetske baštine. Jedno od njih su i brda na kojima se uzgaja vinova loze od koje se pravi „proseko“, na površini od 9.700 hektara.
Na Unesko listi svetske baštine
„Činjenica da smo svetska baština, Unesko baština, jasno nas navodi da imamo zamajac. I turisti dolaze u naše krajeve da vide ova brda koja su sa geološke tačke gledišta posebna, jedinstvena u celom svetu, ali dolaze i zato što ih povezuju sa onim što je proizvod koji mogu da pronađu, a koji je deo tradicije i kulture. I to je element koji je Unesko, kada nas je prepoznao kao baštinu, uzeo u obzir“, rekla je Marina Montedoro, predsednica Udruženja za zaštitu baštine Brda Prosekoa Koneljana i Valdobijadene.
Ona dodaje da „proseko“ predstavlja „jedan od najvažnijih Made in Italy proizvoda“ koji, kako kaže, donosi zaradu od dve milijarde evra.
Slaba tačka u normama EU
Evropska poverenica za ravnopravnost Helena Dali zadužena je za sporno pitanje. Evropska komisija je do sada dobila 12 pritužbi na hrvatski zahtev i put do krajnjeg odgovora će biti dug. Iznad svega i zato što je ovaj spor između italijanskog „proseka“ i hrvatskog „prošeka“ izneo na površinu slabu tačku u normama same Evropske unije, tj. neslaganje između Evropske komisije i Pravnog suda EU.
Vinogradi proseka u regiji Veneto u Italiji
„Po pravilima Evropske komisije moguće je postojanje dva ista imena za tradicionalna vina“, objasnio je Herbert Dorfman iz Evropskog parlamenta za agenciju Ansa – „što daje za pravo hrvatskom vinu“.
„Sa druge strane, Pravni sud EU ide u suprotnom pravcu i štiti autentičnost imena koje je vezano za tradiciju i teritoriju. Mislim da Evropska komisija mora da reši ovo pitanje uz malo politike i uz malo zdravog razuma i blokira „prošek“, jer će u protivnom Italija i konzorcijum „proseka“ ići na sud i najverovatnije pobediti. Ovaj hrvatski zahtev rizikuje da potkopa kredibilitet evropskih denominacija na evropskom i svetskom tržištu. Kako inače da se odbranimo od fenomena „italian sounding“ koji dovodi to imitacije italijanskih proizvoda širom sveta ako nismo u stanju da to uradimo na evropskom tržištu“, upitao je Dorfman.
15 Septembar 2021, 19:57
.jpg){kind=link}
