https://lat.sputnikportal.rs/20220603/dva-vremenska-kristala-prvi-put-uspesno-povezana-1137969158.html
Dva vremenska kristala prvi put uspešno povezana
Dva vremenska kristala prvi put uspešno povezana
Sputnik Srbija
Prvi put u istoriji, izolovane grupe čestica koje se ponašaju kao bizarna stanja materije poznata kao vremenski kristali povezane su u jedan, evoluirajući... 03.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-03T22:59+0200
2022-06-03T22:59+0200
2022-06-03T22:59+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
kvantna fizika
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/0b/1136344099_0:218:2867:1830_1920x0_80_0_0_c9ae1a5e884fb4e94345a41353349b2b.jpg
Nakon posmatranja interakcije između dva vremenska kristala pre dve godine, ovo je sledeći korak ka potencijalnom korišćenju vremenskih kristala u praktične svrhe, kao što je kvantna obrada informacija.Vremenski kristali, koji su zvanično otkriveni i potvrđeni tek 2016. godine, nekada su se smatrali fizički nemogućim pojavama. Oni su faza materije veoma slična normalnim kristalima, ali imaju jedno dodatno, neobično i veoma posebno svojstvo.U regularnim kristalima, atomi su raspoređeni u fiksnu, trodimenzionalnu rešetkastu strukturu. Ove ponavljajuće rešetke mogu se razlikovati po konfiguraciji, ali svako kretanje koje pokazuju dolazi isključivo od spoljnih pritisaka.U vremenskim kristalima, atomi se ponašaju malo drugačije. Oni pokazuju obrasce kretanja u vremenu koji se ne mogu tako lako objasniti spoljnim pritiskom. Ove oscilacije – koje se nazivaju „kuckanje“ – zaključane su na regularnu i određenu frekvenciju.Teoretski, vremenski kristali otkucavaju u svom najnižem mogućem energetskom stanju – poznatom kao osnovno stanje – i stoga su stabilni i koherentni tokom dugih vremenskih perioda. Dakle, tamo gde se struktura regularnih kristala ponavlja u prostoru, u vremenskim kristalima se ponavlja u prostoru i vremenu, pokazujući tako večito kretanje osnovnog stanja.Vremenski kristali sa kojima je tim radio sastoje se od kvazičestica zvanih magnoni.Magnoni nastaju kada se helijum-3 – stabilan izotop helijuma sa dva protona, ali samo jednim neutronom – ohladi na desethiljaditi deo stepena apsolutne nule. Ovo se naziva superfluid B-faze, tečnost nultog viskoziteta sa niskim pritiskom.U ovom mediju, vremenski kristali su se formirali kao prostorno različiti Boze-Ajnštajnovi kondenzati, od kojih se svaki sastoji od triliona magnonskih kvazičestica, piše portal „Sajnes alert“.Boze-Ajnštajnov kondenzat se formira od bozona ohlađenih na samo delić apsolutne nule. To dovodi do toga da potonu u svoje stanje najniže energije, krećući se izuzetno sporo i približavajući se dovoljno blizu da se preklapaju, stvarajući oblak atoma visoke gustine koji deluje kao jedan superatom ili talas materije.Kada je dozvoljeno da se dva vremenska kristala dodiruju, razmenili su magnone. Ova razmena je uticala na oscilaciju svakog od vremenskih kristala, stvarajući jedinstven sistem sa mogućnošću funkcionisanja u dva agregatna stanja.U kvantnoj fizici, objekti koji mogu imati više od jednog stanja postoje u mešavini tih stanja pre nego što su jasnim merenjem utvrđeni. Dakle, postojanje vremenskog kristala koji radi u sistemu dva stanja pruža bogate nove izbore kao osnovu za kvantno zasnovane tehnologije.Ranije ove godine, drugi tim fizičara objavio je da su uspešno kreirali kristale vremena na sobnoj temperaturi koje ne treba izolovati iz njihovog ambijentalnog okruženja.Sofisticiranije interakcije između vremenskih kristala i njihova fina kontrola biće potrebno dalje razvijati, kao i posmatranje interakcijskih vremenskih kristala bez potrebe za ohlađenim superfluidima. Ali naučnici su optimistični.
https://lat.sputnikportal.rs/20220216/vremenski-kristali-stanje-materije-koje-postoji-samo-u-vremenu-postaje-realnost-1134406059.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210920/vremenski-kristal-guglov-kvantni-procesor-stvorio-novo-agregatno-stanje--1129975024.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, kvantna fizika, magazin
nauka i tehnologija, kvantna fizika, magazin
Dva vremenska kristala prvi put uspešno povezana
Prvi put u istoriji, izolovane grupe čestica koje se ponašaju kao bizarna stanja materije poznata kao vremenski kristali povezane su u jedan, evoluirajući sistem koji bi mogao biti neverovatno koristan u kvantnom računarstvu.
Nakon posmatranja interakcije između dva vremenska kristala pre dve godine, ovo je sledeći korak ka potencijalnom korišćenju vremenskih kristala u praktične svrhe, kao što je kvantna obrada informacija.
Vremenski kristali, koji su zvanično otkriveni i potvrđeni tek 2016. godine, nekada su se smatrali fizički nemogućim pojavama. Oni su faza materije veoma slična normalnim kristalima, ali imaju jedno dodatno, neobično i veoma posebno svojstvo.
U regularnim kristalima, atomi su raspoređeni u fiksnu, trodimenzionalnu rešetkastu strukturu. Ove ponavljajuće rešetke mogu se razlikovati po konfiguraciji, ali svako kretanje koje pokazuju dolazi isključivo od spoljnih pritisaka.
U vremenskim kristalima, atomi se ponašaju malo drugačije. Oni pokazuju obrasce kretanja u vremenu koji se ne mogu tako lako objasniti spoljnim pritiskom. Ove oscilacije – koje se nazivaju „kuckanje“ – zaključane su na regularnu i određenu frekvenciju.
Teoretski, vremenski kristali otkucavaju u svom najnižem mogućem energetskom stanju – poznatom kao osnovno stanje – i stoga su stabilni i koherentni tokom dugih vremenskih perioda. Dakle, tamo gde se struktura regularnih kristala ponavlja u prostoru, u vremenskim kristalima se ponavlja u prostoru i vremenu, pokazujući tako večito kretanje osnovnog stanja.
„Svi znaju da su perpetuum mobile mašine nemoguće. Međutim, u kvantnoj fizici je perpetualno kretanje moguće sve dok držimo oči zatvorene. Provlačeći se kroz ovu pukotinu možemo da napravimo vremenske kristale“, kaže fizičar i glavni autor Samuli Auti sa Univerziteta Lankaster u Velikoj Britaniji.
Vremenski kristali sa kojima je tim radio sastoje se od kvazičestica zvanih magnoni.
Magnoni nastaju kada se helijum-3 – stabilan izotop helijuma sa dva protona, ali samo jednim neutronom – ohladi na desethiljaditi deo stepena apsolutne nule. Ovo se naziva superfluid B-faze, tečnost nultog viskoziteta sa niskim pritiskom.
U ovom mediju, vremenski kristali su se formirali kao prostorno različiti Boze-Ajnštajnovi kondenzati, od kojih se svaki sastoji od triliona magnonskih kvazičestica,
piše portal „Sajnes alert“.
Boze-Ajnštajnov kondenzat se formira od bozona ohlađenih na samo delić apsolutne nule. To dovodi do toga da potonu u svoje stanje najniže energije, krećući se izuzetno sporo i približavajući se dovoljno blizu da se preklapaju, stvarajući oblak atoma visoke gustine koji deluje kao jedan superatom ili talas materije.
Kada je dozvoljeno da se dva vremenska kristala dodiruju, razmenili su magnone. Ova razmena je uticala na oscilaciju svakog od vremenskih kristala, stvarajući jedinstven sistem sa mogućnošću funkcionisanja u dva agregatna stanja.
U kvantnoj fizici, objekti koji mogu imati više od jednog stanja postoje u mešavini tih stanja pre nego što su jasnim merenjem utvrđeni. Dakle, postojanje vremenskog kristala koji radi u sistemu dva stanja pruža bogate nove izbore kao osnovu za kvantno zasnovane tehnologije.
Ranije ove godine, drugi tim fizičara objavio je da su uspešno kreirali kristale vremena na sobnoj temperaturi koje ne treba izolovati iz njihovog ambijentalnog okruženja.
Sofisticiranije interakcije između vremenskih kristala i njihova fina kontrola biće potrebno dalje razvijati, kao i posmatranje interakcijskih vremenskih kristala bez potrebe za ohlađenim superfluidima. Ali naučnici su optimistični.
„Ispostavilo se da spajanje ta dva odlično funkcioniše, čak iako vremenski kristali uopšte ne bi trebalo da postoje. A već znamo da postoje i na sobnoj temperaturi“, kaže Auti
