https://lat.sputnikportal.rs/20220603/1137944964.html
Šta je otkrila najveća evoluciona studija dosad
Šta je otkrila najveća evoluciona studija dosad
Sputnik Srbija
Evolucija životinja mogla bi da se odvija četiri puta brže nego što se ranije mislilo, prema novoj studiji koju je sproveo Australijski nacionalni univerzitet. 03.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-03T16:58+0200
2022-06-03T16:58+0200
2022-06-03T17:43+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
evolucija
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/02/1137944989_0:31:600:369_1920x0_80_0_0_2b5a99d4d616c87507e2360f43315b2a.jpg
U jednoj od najiscrpnijih naučnih studija o misterijama evolucije ikada sprovedenih, naučnici su pregledali oko 2,6 miliona sati terenskih podataka – genetskih informacija o različitim životinjama.Naučnici su analizirali već postojeće dugoročne skupove genetskih informacija o 19 različitih grupa divljih životinja iz celog sveta i došli do spoznaje da što je više genetskih razlika unutar vrsta, to se evolucija dešava brže.Istraživači su taj fenomen nazvali „gorivom evolucije“.Tim je razvio kvantitativne genetske metode za prikupljanje skupova podataka i otkrio da je „aditivna genetska varijansa u relativnoj sposobnosti često značajna i, u proseku, dvostruko veća od prethodnih procena“.Prosečna dužina svake terenske studije je oko 30 godina, pri čemu najduža traje 63 godine, a najkraća se završava za 11 godina. Tim je ispitao evolucioni proces životinja kao što su australijski vlasi, kanadski vrapci pevači, tanzanijske pegave hijene i škotski jelen.Pošto je ovo prva studija evolucije tako velikog obima, istraživačima je još uvek potrebno više dokaza da bi sa sigurnošću rekli da se evolucija dešava brže nego što je Čarls Darvin mislio.„Ovo istraživanje nam je pokazalo da se evolucija ne može odbaciti kao proces koji omogućava vrstama da istraju kao odgovor na promene životne sredine“, primetio je Bonet.
https://lat.sputnikportal.rs/20220515/kako-je-ruski-naucnik-pre-darvina-otkrio-teoriju-evolucije-1133253624.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210829/kod-sve-vise-ljudi-se-pojavljuje-dodatna-arterija---znak-da-se-evolucija-nastavlja-1129303352.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, evolucija, magazin
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, evolucija, magazin
Šta je otkrila najveća evoluciona studija dosad
16:58 03.06.2022 (Osveženo: 17:43 03.06.2022) Evolucija životinja mogla bi da se odvija četiri puta brže nego što se ranije mislilo, prema novoj studiji koju je sproveo Australijski nacionalni univerzitet.
U jednoj od
najiscrpnijih naučnih studija o misterijama evolucije ikada sprovedenih, naučnici su pregledali oko 2,6 miliona sati terenskih podataka – genetskih informacija o različitim životinjama.
Naučnici su analizirali već postojeće dugoročne skupove genetskih informacija o 19 različitih grupa divljih životinja iz celog sveta i došli do spoznaje da što je više genetskih razlika unutar vrsta, to se evolucija dešava brže.
Istraživači su taj fenomen nazvali „gorivom evolucije“.
Tim je razvio kvantitativne genetske metode za prikupljanje skupova podataka i otkrio da je „aditivna genetska varijansa u relativnoj sposobnosti često značajna i, u proseku, dvostruko veća od prethodnih procena“.
„Ova metoda nam omogućava da izmerimo potencijalnu brzinu trenutne evolucije kao odgovor na prirodnu selekciju u svim osobinama u populaciji“, rekao je evolucioni ekolog Timoti Bonet. „Ovo je nešto što nismo mogli da uradimo prethodnim metodama, tako da je mogućnost da vidimo toliko potencijalnih promena bilo iznenađenje za tim.
Prosečna dužina svake terenske studije je oko 30 godina, pri čemu najduža traje 63 godine, a najkraća se završava za 11 godina. Tim je ispitao evolucioni proces životinja kao što su australijski vlasi, kanadski vrapci pevači, tanzanijske pegave hijene i škotski jelen.
Pošto je ovo prva studija evolucije tako velikog obima, istraživačima je još uvek potrebno više dokaza da bi sa sigurnošću rekli da se evolucija dešava brže nego što je Čarls Darvin mislio.
„Ovo istraživanje nam je pokazalo da se evolucija ne može odbaciti kao proces koji omogućava vrstama da istraju kao odgovor na promene životne sredine“, primetio je Bonet.
„Ono što možemo reći je da je evolucija mnogo značajniji pokretač nego što smo ranije mislili u prilagodljivosti stanovništva trenutnim promenama životne sredine.
