00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Kako je ruski naučnik pre Darvina otkrio teoriju evolucije

© AFP 2023 / LEON NEAL Darvina teorija evolucije - ilustracija
Darvina teorija evolucije - ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 15.05.2022
Pratite nas
Ruski naučnik Karl Francevič Rulje je pre čuvenih britanskih naučnika Čarlsa Darvina i Alfreda Valasa došao do zaključka o ulozi prirodne selekcije u obrazovanju vrsta. Međutim, konzervativizam ruskih činovnika onemogućio ga je da objavi rezultate istraživanja, piše "Pravda.ru".
Niko ne osporava da su teoriju evolucije formulisali i dokazali britanski naučnici Čarls Darvin i Alfred Valas koji su imali veliku ulogu u razvoju nauke. To je bila osnova teoretske baze ne samo u biologiji, nego i u astronomiji, geologiji, pa čak i informatici (jer sve ove discipline priznaju prirodnu selekciju kao osnovni mehanizam svakog razvoja). Mnogi smatraju da je 1859. godina, kada su Darvin i Valas predstavili svoje istraživanje, bila početak nove ere u istoriji prirodnih nauka.
Međutim, ova fundamentalna teorija je mogla da se objavi i nekoliko godina ranije. U tom slučaju bi njen autor bio Karl Francevič Rulje koji se rodio i živeo u Ruskoj imperiji. Nažalost, neznanje tadašnjih ljudi na vlasti je onemogućilo ovom briljantnom i talentovanom naučniku da ostvari svoje ideje.
Ruski naučnik je rođen 1814. godine i Nižnjem Novgorodu. Njegovi roditelji su potomci francuskih migranata. Otac je bio obućar, a majka – babica. Rulje je završio Medicinsko-hiruršku akademiju.
Nekoliko godina je radio kao lekar u vojsci u gradu Rjažsk. Njega nije medicina toliko zanimala koliko zoologija i geologija. Tokom 1837. godine je postao predsednik Medicinsko-hirurške akademije u Moskvi i iste godine je doktorirao i studentima predavao botaniku, zoologiju i minerologiju. On je na interesantan način vodio predavanja, diskutovao sa studentima i govorio o svojim istraživanjima. Tokom 1840. godine je pozvan na Moskovski državni univerzitet, a posle dve godine je proglašen za profesora na katedri za zoologiju.

Istraživački rad

Rulje je sa svojim studentima sprovodio geološka i paleontološka ispitivanja Podmoskovlja. Na osnovu ovih istraživanja je nastala i njegova knjiga „O životinjama Moskovske gubernije“ iz 1845. godine. On je izučavao povezanost živog sveta i sredine u kojoj se nalaze, sezonske pojave u prirodi, predlagao je projekat aklimatizacije životinja i biljaka u Rusiji, opisivao nove vrste biljaka i pravio veoma vredne kolekcije. U biologiji nije bilo grane koja mu nije bila interesantna.
On nije bio samo naučnik već je i popularisao nauku i držao predavanja tadašnjoj omladini, budućim naučnicima kao što su: I. Sečenov, N. Severcov, A. Bogdanov i N. Kaufman.
Rulje je nekoliko godina bio sekretar Moskovskog društva istraživača prirode. Osnovao je prvi u Rusiji naučni časopis „Glasnik prirodnih nauka“ u kome su se objavljivali članci iz biologije, geologije, medicine, fizike i hemije.
Neki su ga smatrali čudakom, jer je umeo da razgovara sa svima bez obzira na njihov društveni status, naravno, tema je uvek bila poredak u prirodi. Često je organizovao i improvizovane ekskurzije za sve koji su želeli.
Od 1847. godine su počeli da se pojavljuju članci u kojima su naučnika optuživali da je potkupljivao mlade i promovisao ateizam, iako je imao veliko poštovanje prema religiji. To je uticalo da mnoge aristokrate otkažu časove prirodnih nauka svojoj deci. Za njega je to bio jak udarac, jer je živeo samo od univerzitetske plate, nije bio bogat kao Darvin.
Naučnik nije odustajao, nastavio je sa istraživanjima. Došao je do zaključka da sva živa bića su primorana da se stalno prilagođavaju uslovima životne sredine kako bi preživela i ostavila potomstvo. Kao rezultat takvih adaptacija pojavljuju se nove vrste, a umiru one koje nisu uspele da se prilagode.

Ruski naučnik korak ispred Darvina

Rulje je nekoliko godina pre Darvina i Valasa, početkom 50-ih godina IX veka, formulisao teoriju evolucije. Istina je da nije koristio izraz „prirodna selekcija“, ali je precizno opisao mehanizam njenog delovanja. Sva svoja otkrića je zabeležio u knjizi „Život životinja u odnosu na spoljašnje uslove“, koju je završio 1852. godine.
Članak „O prvoj pojavi biljaka i životinja na zemlji“ je bio objavljen u listu „Moskovske vedomosti“ početkom 1852. godine. Nakon čega je tadašnji ministar narodnog prosvetiteljstva knez Širinski-Šihmatov poslao pismo popečitelju Moskovskog naučnog okruga V. Nazimovu u kome je tražio da Rulje dobije otkaz i okarakterisao ga kao bezbožnog profesora.
Ruski naučnik se od tada suočava sa raznim problemima, zaustavljena je prodaja njegove knjige, a njegova predavanja su bila strogo kontrolisana. Nije mogao ni u jednom časopisu da objavi svoje radove, na predavanjima su često sedeli tajni agenti koji su zapisivali svaku njegovu reč. Naučnik je počeo sve češće da se loše oseća i da bude sve bolesniji.
Umro je 1858. godine usled moždanog udara, imao je 44 godine. Mnogi njegovi radovi nisu ni objavljeni.
Knjiga, koja je ujedno bila i njegovo glavno delo, je bila zabranjena do sredine 60-ih godina XIX veka. Međutim, samo godinu dana nakon njegove smrti ceo svet je saznao o teoriji evolucije Čarlsa Darvina i Alfreda Valasa. Niko, osim njegovih učenika, nije spominjao ime Karla Ruljea.
Tako su ruski konzervativci onemogućili da ruska nauka bude prioritetna u stvaranju teorije evolucije. Rulje je bio i začetnik ekologije, mnogo pre nego što je nemački botaničar Zjus koristio taj termin. Pored toga, ruski naučnik je začetnik i discipline pod nazivom zoopsihologija.
Bez obzira na sve prepreke sa kojima se suočavao Rulje njegovo ime je zlatnim slovima ispisano u istoriji ruskih prirodnih nauka.
Dlan - Sputnik Srbija, 1920, 29.08.2021
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Kod sve više ljudi se pojavljuje dodatna arterija - znak da se evolucija nastavlja
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala