Stejt department upozorava na slučaj manastira Visoki Dečani
© Sputnik / Petar VujanićManastir Visoki Dečani je zadužbina kralja Stefana III Dečanskog i cara Dušana. Gradnja je završena 1335. godine, a freske su završene oko 1350. godine. Manastir je posvećen Hristu Pantokratoru i Vaznesenju Gospodnjem - Spasovdanu.
© Sputnik / Petar Vujanić
Pratite nas
Američki Stejt department objavio je godišnji izveštaj o stanju verskih sloboda u kom je, između ostalog, konstatovano da su vlasti privremenih prištinskih institucija odbile da vrate 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
U izveštaju se podseća i da je prošle godine organizacija „Evropa nostra“ uvrstila Visoke Dečane na listu sedam najugroženijih mesta nasleđa u Evropi, što je Priština kritikovala, nazivajući je „pristrasnom“, objavio je „Reporteri“.
Napominje se i da je kosovski Ustavni sud u septembru obavestio državnog tužioca o stalnom odbijanju prištinske vlade da primeni presudu iz 2016. godine kojom je Srpskoj pravoslavnoj crkvi priznato vlasništvo od oko 24 hektara zemlje oko manastira Dečani.
„Kao odgovor na kontinuirano nesprovođenje te odluke od strane Vlade i sporazuma o radovima na putu iz 2020. godine u okviru posebnog zaštićenog područja manastira Dečani, Srpska pravoslavna crkva je prekinula zvaničnu komunikaciju sa kosovskom vladom“, piše u izveštaju, preneo je portal „Kosovo onlajn“.
Američki zvaničnici su podsetili da je Srpska pravoslavna crkva saopštila da je u junu 2021. godine kosovska policija, bez objašnjenja, vratila autobus u kojem je bilo 50 vernika iz Severne Mitrovice u Srbiju.
U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo, navodi se i da Ustav zabranjuje versku diskriminaciju i obezbeđuje slobodu veroispovesti, ali upozorava da zakon ne dozvoljava da verske grupe budu registrovane kao pravna lica. Predlog zakona koji je osmišljen da im se da takav status, podnet parlamentu 2020. godine, ostao je na čekanju.
Zvaničnici američke ambasade nastavili su da ohrabruju prištinsku vladu da donosi zakone koji verskim grupama omogućavaju da steknu pravni status, sprovodi mehanizme za zaštitu slobode veroispovesti, sprovodi zakone i sudske odluke u vezi sa verskim objektima Srpske pravoslavne crkve i rešava sporove i imovinu sa ovom crkvom, stoji u izveštaju.
Izveštaj Stejt departmenta uključuje podatke o stanju verskih sloboda u 200 država i teritorija i dokumentuje kršenja koja su počinile vlade, terorističke grupe i pojedinci.