https://lat.sputnikportal.rs/20220528/ruski-scenario-kina-se-sprema-na-najgore-1137780312.html
„Ruski scenario”: Kina se sprema na najgore
„Ruski scenario”: Kina se sprema na najgore
Sputnik Srbija
Zamrzavanje i moguća zaplena ruskih međunarodnih rezervi naterali su Kinu, drugu po veličini svetsku ekonomiju — da razmisli o zaštiti vlastitih aktiva... 28.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-28T13:22+0200
2022-05-28T13:22+0200
2022-05-28T13:22+0200
svet
svet
svet – ekonomija
ekonomija
kina
amerika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111065/04/1110650430_0:278:4920:3046_1920x0_80_0_0_caf97295fa8a5b65e6ce3a78ce860f5e.jpg
Peking je već ubrzao proces napuštanja dolara a osim toga može organizovati rasprodaju američkih državnih obveznica što bi snažno pogodilo SAD i svetsku rezervnu valutu.Zaštita rezerviU Pekingu je održan vanredni sastanak. Prema podacima „Fajnenšel tajmsa“, sastanku su prisustvovali predstavnici Centralne banke i Ministarstva finansija, kao i rukovodioci desetina domaćih i međunarodnih banaka, uključujući HSBC. Kinezi strahuju da će se u slučaju regionalnog vojnog sukoba ili nekog drugog kriznog događaja, Amerikanci prema njima ponašati na isti način kao i prema Rusima, navodi komentator RIA Novosti Natalija Dembinska. Pozivajući se na izvore, list pojašnjava da bi vojna operacija na Tajvanu bila jedan od razloga za sankcije.„Ako Peking izvrši invaziju na ostrvo, prekid ekonomskih veza biće mnogo ozbiljniji nego u slučaju sa Rusijom, jer ekonomski uticaj Kine prožima čitav svet“, ističe FT.Strateško planiranjePrema informacijama ovog izdanja, Regulatorna komisija za hartije od vrednosti pokušala je da sazna od bankara kako osigurati aktive u inostranstvu, pre svega zlatno-devizne rezerve od 3,2 hiljade milijardi dolara.Međutim, prema navodima izvora, niko od prisutnih nije mogao dati jasan odgovor. Bankarski sistem NR Kine nije spreman za zamrzavanje sredstava, niti za isključivanje iz SVIFT sistema.Kina je 2015.godine pokrenula sopstveni prekogranični međubankarski platni sistem. Ali, još uvek ima malo transakcija: u martu je bilo samo 14,1 hiljada (dok ih je u sistemu SVIFT-a svaki dan više od 40 miliona). Stvar je u tome da u sistemu CIPS (kineskim sistemom bankovnih plaćanja) preovladava juan — koji je manje atraktivan od dolara, evra ili japanskog jena.Pretpostavlja se da Banka Kine može zatražiti od izvoznika da konvertuju devizne zarade u juane. Glavne preporuke kineskih stručnjaka su da se diversifikuju aktivi nominovani u dolarima, ubrza međunarodno priznanje juana, intenzivira korišćenje digitalnog juana u prekograničnim plaćanjima, kao i da se pokuša da sruši finansijska hegemonija dolara. Konkretno, udeo juana u svetskim rezervama povećao bi finansijski sporazum sa Saudijskom Arabijom, ako Rijad dozvoli Pekingu da za naftu plaća u nacionalnoj valuti.Rezerve Kine su najveće na svetu. Poređenja radi, SAD imaju samo 142 milijarde. Njihova struktura je delimično otkrivena 2019.godine: ima više od pedeset vrsta aktiva, oko šest hiljada pozicija, uključujući tridesetak stranih valuta.Istovremeno, za 20 godina udeo dolara u nacionalnim rezervama se smanjio za četvrtinu — na 56 procenata, a zlato utrostručilo na skoro dve hiljade tona. Kina čuva više od hiljadu milijardi u američkih državnim obveznicama, ali ih postepeno rasprodaje.Ubrzano povlačenje sredstavaPeking je počeo da smanjuje ulaganja u američki državni dug još pre vojnog sukoba u Ukrajini. Blokiranje ruskih deviznih rezervi je samo ubrzalo ovaj proces.Prema navodima Ministarstva finansija SAD, Peking se u martu oslobodio američkih hartija od vrednosti u iznosu od 15,2 milijardi dolara. U aprilu, prema preliminarnim podacima — deset puta više.Stručnjaci su sigurni da će Kina nastaviti da povlači sredstava, pre svega zbog straha od njihovog blokiranja. Uzgred, pooštravanje monetarno-kreditne politike Federalnih rezervi uz podivljalu inflaciju takođe ne uliva optimizam za dužničko tržište SAD.„Očigledno je da će Amerikanci koristiti istu taktiku kao i sa Rusijom. Pritom, povod za zavrzavanje može biti šta bilo — od pristanka kineskih kompanija da izađu na rusko tržište do direktne pomoći Moskvi“, smatra finansijski analitičar, trejder Artjom Zvezdin.Dvostruki udaracEkonomisti su ipak skloni verovanju da Vašington ipak neće dirati kineske rezerve. Taj potez bi naneo ogromnu štetu međunarodnim proizvodnim i trgovinskim lancima jer Kina ima ogromne aktive u dolarima, kao i bliske trgovačke veze sa SAD. Sankcije većih razmera ličile bi na garantovano uzajamno uništenje u nuklearnom ratu, navodi FT.Prema mišljenju stručnjaka, ni Vašington, ni Peking nisu spremni za eskalaciju, iako je konfrontacija očigledna.Kako piše britanski „Gardijan“, kineske vlasti su naložile da se sprovedu sveobuhvatni stres testovi kako bi se procenile posledice koje bi „ruski“ sankcioni scenario imao po privredu.Međutim, Kina kao drugi najveći vlasnik američkih državnih obveznica ima moćni instrument uticaja. Ako bi prodali značajan deo američkog državnog duga, Kinezi bi oborili vrednost dolara, a time i tržište hartija od vrednosti.
https://lat.sputnikportal.rs/20220426/moskva-zapad-besramno-pokusava-da-zabije-klin-u-odnose-rusije-i-kine--ali-uzalud-1136804105.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220310/novo-mapiranje-sveta-jacanje-ekonomskog-saveza-rusije-i-kine-koje-moze-sve-da-preokrene-1135223202.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220426/i-izrael-polako-okrece-ledja-dolaru-i-evru-devizne-rezerve-i-u-juanu-i-jos-tri-valute-1136819695.html
kina
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, svet – ekonomija, ekonomija, kina, amerika
svet, svet – ekonomija, ekonomija, kina, amerika
„Ruski scenario”: Kina se sprema na najgore
Zamrzavanje i moguća zaplena ruskih međunarodnih rezervi naterali su Kinu, drugu po veličini svetsku ekonomiju — da razmisli o zaštiti vlastitih aktiva. Ugroženo je više od tri hiljade milijardi dolara.
Peking je već ubrzao proces napuštanja dolara a osim toga može organizovati rasprodaju američkih državnih obveznica što bi snažno pogodilo SAD i svetsku rezervnu valutu.
U Pekingu je održan vanredni sastanak. Prema podacima „Fajnenšel tajmsa“, sastanku su prisustvovali predstavnici Centralne banke i Ministarstva finansija, kao i rukovodioci desetina domaćih i međunarodnih banaka, uključujući HSBC.
Kinezi strahuju da će se u slučaju regionalnog vojnog sukoba ili nekog drugog kriznog događaja, Amerikanci prema njima ponašati na isti način kao i prema Rusima, navodi komentator RIA Novosti Natalija Dembinska. Pozivajući se na izvore, list pojašnjava da bi vojna operacija na Tajvanu bila jedan od razloga za sankcije.
„Ako Peking izvrši invaziju na ostrvo, prekid ekonomskih veza biće mnogo ozbiljniji nego u slučaju sa Rusijom, jer ekonomski uticaj Kine prožima čitav svet“, ističe FT.
Prema informacijama ovog izdanja, Regulatorna komisija za hartije od vrednosti pokušala je da sazna od bankara kako osigurati aktive u inostranstvu, pre svega zlatno-devizne rezerve od 3,2 hiljade milijardi dolara.
Međutim, prema navodima izvora, niko od prisutnih nije mogao dati jasan odgovor. Bankarski sistem NR Kine nije spreman za zamrzavanje sredstava, niti za isključivanje iz SVIFT sistema.
Kina je 2015.godine pokrenula sopstveni prekogranični međubankarski platni sistem. Ali, još uvek ima malo transakcija: u martu je bilo samo 14,1 hiljada (dok ih je u sistemu SVIFT-a svaki dan više od 40 miliona). Stvar je u tome da u sistemu CIPS (kineskim sistemom bankovnih plaćanja) preovladava juan — koji je manje atraktivan od dolara, evra ili japanskog jena.
Pretpostavlja se da Banka Kine može zatražiti od izvoznika da konvertuju devizne zarade u juane. Glavne preporuke kineskih stručnjaka su da se diversifikuju aktivi nominovani u dolarima, ubrza međunarodno priznanje juana, intenzivira korišćenje digitalnog juana u prekograničnim plaćanjima, kao i da se pokuša da sruši finansijska hegemonija dolara. Konkretno, udeo juana u svetskim rezervama povećao bi finansijski sporazum sa Saudijskom Arabijom, ako Rijad dozvoli Pekingu da za naftu plaća u nacionalnoj valuti.
Rezerve Kine su najveće na svetu. Poređenja radi, SAD imaju samo 142 milijarde. Njihova struktura je delimično otkrivena 2019.godine: ima više od pedeset vrsta aktiva, oko šest hiljada pozicija, uključujući tridesetak stranih valuta.
Istovremeno, za 20 godina udeo dolara u nacionalnim rezervama se smanjio za četvrtinu — na 56 procenata, a zlato utrostručilo na skoro dve hiljade tona. Kina čuva više od hiljadu milijardi u američkih državnim obveznicama, ali ih postepeno rasprodaje.
Ubrzano povlačenje sredstava
Peking je počeo da smanjuje ulaganja u američki državni dug još pre vojnog sukoba u Ukrajini. Blokiranje ruskih deviznih rezervi je samo ubrzalo ovaj proces.
Prema navodima Ministarstva finansija SAD, Peking se u martu oslobodio američkih hartija od vrednosti u iznosu od 15,2 milijardi dolara. U aprilu, prema preliminarnim podacima — deset puta više.
Stručnjaci su sigurni da će Kina nastaviti da povlači sredstava, pre svega zbog straha od njihovog blokiranja. Uzgred, pooštravanje monetarno-kreditne politike Federalnih rezervi uz podivljalu inflaciju takođe ne uliva optimizam za dužničko tržište SAD.
„Očigledno je da će Amerikanci koristiti istu taktiku kao i sa Rusijom. Pritom, povod za zavrzavanje može biti šta bilo — od pristanka kineskih kompanija da izađu na rusko tržište do direktne pomoći Moskvi“, smatra finansijski analitičar, trejder Artjom Zvezdin.
Ekonomisti su ipak skloni verovanju da Vašington ipak neće dirati kineske rezerve. Taj potez bi naneo ogromnu štetu međunarodnim proizvodnim i trgovinskim lancima jer Kina ima ogromne aktive u dolarima, kao i bliske trgovačke veze sa SAD. Sankcije većih razmera ličile bi na garantovano uzajamno uništenje u nuklearnom ratu, navodi FT.
„Ovo nosi opasnost od veoma ozbiljnog deficita na robnim berzama. A trgovinski bilans SAD je ionako već u minusu na 860 milijardi, a robni više od hiljadu milijardi. Za Kinu bi sukob značio brzi krah izvozno orijentisanog modela, građenog decenijama. Jer Amerika je glavno prodajno tržište“, objašnjava ekonomista Petar Zaborcev.
Prema mišljenju stručnjaka, ni Vašington, ni Peking nisu spremni za eskalaciju, iako je konfrontacija očigledna.
Kako piše britanski „Gardijan“, kineske vlasti su naložile da se sprovedu sveobuhvatni stres testovi kako bi se procenile posledice koje bi „ruski“ sankcioni scenario imao po privredu.
Međutim, Kina kao drugi najveći vlasnik američkih državnih obveznica ima moćni instrument uticaja. Ako bi prodali značajan deo američkog državnog duga, Kinezi bi oborili vrednost dolara, a time i tržište hartija od vrednosti.
