Korak do jačanja moćnog svetskog bloka koji nije pod pritiskom SAD – Kina i Rusija otvaraju vrata
© Foto : Fotohost-agentstvo brics-russia2020.ru
/ Pratite nas
Solidarnost i ekonomska pomoć u kriznim situacijama i odsustvo političkih pritisaka u prirodi je funkcionisanja BRIKS-a, pa su benefiti zemalja koje bi postale nove članice ove organizacije više nego očigledne. Sa druge strane, novim članicama otvorila bi se mogućnost za saradnju sa najvećim tržištima sveta.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ideju o proširenu BRIKS-a, ekonomskog bloka koji čine Brazil, Rusija, Kina, Indija i Južna Afrika, nedavno je iznela Kina, a pozdravila je Rusija.
Prema rečima konsultanta za strana ulaganja Mahmuda Bušatlije, radi se o moćnoj organizaciji koja, s jedne strane, poput Rusije, Južne Afrike i Brazila, raspolaže najvećim prirodnim resursima na svetu, a s druge, poput Kine i Indije, raspolaže najvećim ljudskim resursima. Ono što članice BRIKS-a razlikuje od zapadnih ekonomskih asocijacija, jeste da je BRIKS neopterećen politikom.
Članstvo u BRIKS - nezavisnost od pritiska SAD
Ulazak u takvu asocijaciju, a niste pod njenim političkim pritiscima, znači da vodite nezavisnu politiku znajući šta je potrebno državi i narodu koji vodite.
„A ipak pripadate trećini sveta, koja je koncentrisana u pet zemalja. Ako se priključi, recimo, i šesta zemlja, to će biti dobar deo svetske ekonomije. I normalno je da će imati benefite od toga. Ako ništa drugo, novi članovi će imati veliko i pristupačno tržište“, kaže Bušatlija.
U prirodi poslovnih organizacija kao što je BRIKS i ideja o njegovom proširenju nije nova – ona je iskazana još 2014, na samitu u brazilskom gradu Fortalezi, kada je predlog bio da se savez proširi i na Argentinu.
Ali, ono što se tada dogodilo upozorenje je za ono što može da predstoji. Kada se tadašnja argentinska predsednica Kristina Kiršner vratila u Buenos Ajres donoseći vesti o učlanjenju Argentine u BRIKS, suočila se sa tihim državnim udarom i silaskom sa vlasti.
Dakle, poentira Bušatlija, ne može se očekivati da će se BRIKS proširiti, a da sa Zapada, pre svega iz SAD, neće dolaziti pritisci na eventualne kandidate za učlanjenje i to iz razloga što je BRIKS direktna suprotnost onome što Amerikanci već decenijama projektuju kao budućnost sveta.
„To je globalizacija u kojoj SAD i nekoliko zemalja oko nje stvaraju nove kolonije od nerazvijenih i srednje razvijenih zemalja koje zavise od dolara i političkog stava Vašingtona prema ostatku sveta. I to se ovih dana vidi vrlo dobro, čak i na našoj grbači“, konstatuje Bušatlija.
Kakve koristi mogu biti od članstva u BRIKS-u, Bušatlija ilustruje primerom Brazila, koji je dva meseca pre početka ruske specijalne operacije u Ukrajini dobio pomoć od banke BRIKS u iznosu od 100 milijardi dolara.
„Oni su, dakle, među sobom povezani u takvoj formi da jedni druge mogu da pomažu na sve moguće načine. Tržišne svakako, to je prva stvar koju rade. Ali mogu da pomognu i u situacijama kada država dođe do nekog nivoa krize duga, kao što je Brazil došao, i to krize duga prema sekundarnom finansijskom tržištu, odnosno njujorškoj berzi“, objašnjava Bušatlija.
BRIKS pokazuje da Rusija nije izolovana
BRIKS, zamišljen kao grupacija zemalja koja razvija ekonomsku saradnju u sadašnjem trenutku poprima i važne političke i bezbednosne komponente, ukazuje Milorad Denda, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Pekinga. Prema njegovim rečima, to se vidi iz zaključaka samita šefova diplomatija članica BRIKS-a, održanog 21. maja putem video linka.
Kineski i ruski mediji ističu značaj ovog sastanka, u trenutku kada SAD, na raznim tačkama sveta, svojoj volji i svojim interesima podrede sve poteze i sve zemlje; o tome svedoči i nedavna poseta šefa Bele kuće Džoa Bajdena Japanu i Južnoj Koreji – prema tumačenjima u Pekingu, Bajdenova azijska turneja imala je za cilj da se Kina zaustavi i obuzda u ekonomskom razvoju.
„Dakle, BRIKS se pojavljuje kao važna alternativa nastojanjima SAD da se proces globalizacije zaustavi, da se formiraju politički i ekonomski blokovi i da se iz tih blokova diktiraju uslovi razvoja budućeg sveta. To BRIKS treba da spreči, to je jedna od glavnih poruka video sastanka ministara spoljnih poslova država članica BRIKS-a – da se ne dozvoli da se proces razvoja zemalja u razvoju i rastućih ekonomija ne zaustavlja na način koji bi sprovodile SAD“, ističe Denda.
Zemlje koje predstavljaju 40 odsto svetskog stanovništva i 24 odsto svetskog proizvoda, okupljenih u BRIKS, dokazuju da Rusija nije, kako Zapad tvrdi, izolovana. Naprotiv, ona ima značajne partnere u svim delovima sveta, zaključuje Denda.
Afrika se uz BRIKS dodatno dekolonizuje
Eventualnim proširenjem BRIKS-a na afrički kontinent, tamošnje države dobile bi pristup novom velikom tržištu koje ima veliku perspektivu u smislu potrošačke moći, smatra stručnjak za Afriku Danilo Babić.
„Takođe, to daje i vrednosnu vertikalu, jer zemlje BRIKS-a nikada nisu kolonizovale Afriku i bile tlačitelji Afrike u kolonijalnom periodu. Štaviše, Indija, Južna Afrika i Brazil i sami su bili kolonije, pa je to svakako zajednički činilac koji bi mogao da olakša saradnju“, objašnjava Babić.
U geopolitičkom smislu, proširenje BRIKS-a na Afriku pružilo bi mogućnost afričkim državama da kompenzuju i apsorbuju pritiske koji povremeno dolaze od bivših kolonijalnih patrona. Afričkim državama, članstvo u BRIKS-u dalo bi mogućnost da u traženju rešenja ne gledaju samo u bivše kolonijalne metropole ili međunarodne finansijske institucije, zaključuje Babić.
