https://lat.sputnikportal.rs/20220524/skandalozni-zahtev-srbiji-stize-iz-evrope-nova-municija-za-vojsku-lokalnih-rusofoba--1137662744.html
Skandalozni zahtev Srbiji stiže iz Evrope: Nova „municija“ za vojsku lokalnih rusofoba
Skandalozni zahtev Srbiji stiže iz Evrope: Nova „municija“ za vojsku lokalnih rusofoba
Sputnik Srbija
Zahtevi evroparalamentaraca da se preispita rad, pa i ugasi Srpsko - ruski humanitarni centar u Nišu nemaju nikakav značaj, sem toga što će poslužiti kao... 24.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-24T22:30+0200
2022-05-24T22:30+0200
2022-05-24T22:30+0200
srbija
srbija – politika
evropski parlament
rezolucija
rusija
srpsko-ruski humanitarni centar
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/18/1137657711_0:64:1281:784_1920x0_80_0_0_b81e1dec5971076bbec7118a78ef63df.jpg
Predlog amandmana koji su evropski parlamentarci podneli na Nacrt Rezolucije o Srbiji, a koji se tiče zahteva da se rad humanitarnog srpsko-rusko centra u Nišu učini transparentnijim, odnosno ugasi, za Aleksandra Mitića naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, nije iznenađenje.Srbofobna i rusofobna tradicijaReč je, kaže, o tradicionalno srbofobnoj i rusofobnoj instituciji koja je i pre 20 godina kada nije bilo nikakvog ruskog uticaja u Srbiji i regionu, predano radila na urušavanju srpskih interesa po pitanju Kosova i Metohije, Republike Srpske i Crne Gore.U funkciji pružanja pomoćiOd svog nastanka Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu je, ukazuje Mitić, izložen je brutalnim napadima od strane evropskih institucija, SAD i pojedinačnih država članica EU, i regiona.„On se otpočetka ne vidi kao humanitarni centar već se predstavlja kao vrsta prikrivenog špijunskog centra, centra za obuku i vojnu saradnju, nešto što se po zapadnim kriterijumima i interpretacijama vidi i kao izraz hibridne pretnje i malignog uticaja Ruske Federacije u Srbiji i šire u regionu“, ukazuje Mitić dodajući da je Centar pokazao još 2014. ali i kasnije ne samo efikasan rad koji je pomagao građanima Srbije već su posledice tog rada bile pozitivne i za širi region.Lovci na umišljene špijuneAmandmani koje su podneli evropski parlamentarci politički analitičar Dragomir Anđelković tumači kao izraz nastojanja EU da primora Srbiju da sebi nanese štetu, kvareći odnose sa Rusijom. Jer, kaže, ovo je medalja sa dve strane - jedne, okrenute protiv Rusije, i druge protiv Srbije:Otvaranje teme Humanitarnog centra je logično, smatra Anđelković, jer lakše je tvrditi da je ovaj centar špijunsko leglo nego da je to neko pozorište ili balet gde gostuje ruska trupa.Na fonu kritike srpskih i ruskih nacionalnih interesaGlasanje evropskih parlamentaraca nije stav i celog Evropskog parlamenta. Uvek, kaže Mitić, postoje određene partije, posebno suverenističke, koje se ne slažu u potpunosti sa takvim stavovima, i tu postoje disonantni glasovi.Međutim, ovde je reč o tvrdom liberalnom jezgru, sa izuzetno snažnim rusofobnim narativom koji je danas postao dominantan.To je, kaže, lista želja, koju načelno treba ignorisati.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
izraz hibridne pretnje i malignog uticaja ruske federacije u srbiji, srpsko-ruski humanitarni centar u nišu je pod brutalnim napadima od strane evropskih institucija, sad i pojedinačnih država članica eu, i regiona.
izraz hibridne pretnje i malignog uticaja ruske federacije u srbiji, srpsko-ruski humanitarni centar u nišu je pod brutalnim napadima od strane evropskih institucija, sad i pojedinačnih država članica eu, i regiona.
Skandalozni zahtev Srbiji stiže iz Evrope: Nova „municija“ za vojsku lokalnih rusofoba
Zahtevi evroparalamentaraca da se preispita rad, pa i ugasi Srpsko - ruski humanitarni centar u Nišu nemaju nikakav značaj, sem toga što će poslužiti kao municija za lokalne rusofobe i profesionalne propagandiste da i ovu stvar počnu da koriste, zahtevajući distanciranje od Moskve.
Predlog amandmana koji su evropski parlamentarci podneli na Nacrt Rezolucije o Srbiji, a koji se tiče zahteva da se rad humanitarnog srpsko-rusko centra u Nišu učini transparentnijim, odnosno ugasi, za Aleksandra Mitića naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, nije iznenađenje.
Srbofobna i rusofobna tradicija
Reč je, kaže, o tradicionalno srbofobnoj i rusofobnoj instituciji koja je i pre 20 godina kada nije bilo nikakvog ruskog uticaja u Srbiji i regionu, predano radila na urušavanju srpskih interesa po pitanju Kosova i Metohije, Republike Srpske i Crne Gore.
„Dovoljno je setiti se svih skandaloznih uloga koje su evropski parlamentarci igrali svih ovih godina, a u kontekstu ere u kojoj Zapad zagovara proterivanje svakog ruskog uticaja i bilateralne saradnje, humanitarni srpsko ruski centar u Nišu itekako smeta“.
U funkciji pružanja pomoći
Od svog nastanka Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu je, ukazuje Mitić, izložen je brutalnim napadima od strane evropskih institucija, SAD i pojedinačnih država članica EU, i regiona.
„On se otpočetka ne vidi kao humanitarni centar već se predstavlja kao vrsta prikrivenog špijunskog centra, centra za obuku i vojnu saradnju, nešto što se po zapadnim kriterijumima i interpretacijama vidi i kao izraz hibridne pretnje i malignog uticaja Ruske Federacije u Srbiji i šire u regionu“, ukazuje Mitić dodajući da je Centar pokazao još 2014. ali i kasnije ne samo efikasan rad koji je pomagao građanima Srbije već su posledice tog rada bile pozitivne i za širi region.
Lovci na umišljene špijune
Amandmani koje su podneli evropski parlamentarci politički analitičar Dragomir Anđelković tumači kao izraz nastojanja EU da primora Srbiju da sebi nanese štetu, kvareći odnose sa Rusijom. Jer, kaže, ovo je medalja sa dve strane - jedne, okrenute protiv Rusije, i druge protiv Srbije:
„Plašim se da će se naći razni krugovi u samoj Srbiji koji će ove stvari koristiti za propagandu protiv Rusije i kao poziv da se uvedu sankcije pod obrazloženjem da je njihovim neuvođenjem ugrožen naš evropski put. A evropski put mi i nemamo. Godinama idemo tom stranputicom dok nas oni samo ucenjuju“.
Otvaranje teme Humanitarnog centra je logično, smatra Anđelković, jer lakše je tvrditi da je ovaj centar špijunsko leglo nego da je to neko pozorište ili balet gde gostuje ruska trupa.
Na fonu kritike srpskih i ruskih nacionalnih interesa
Glasanje evropskih parlamentaraca nije stav i celog Evropskog parlamenta. Uvek, kaže Mitić, postoje određene partije, posebno suverenističke, koje se ne slažu u potpunosti sa takvim stavovima, i tu postoje disonantni glasovi.
Međutim, ovde je reč o tvrdom liberalnom jezgru, sa izuzetno snažnim rusofobnim narativom koji je danas postao dominantan.
„Ovakvih rezolucija Evropskog parlamenta i određenih komiteta bilo je i biće ih i u budućnosti, i one će uvek biti na fonu kritike srpskih nacionalnih interesa i fonu kritike Rusije. Odgovarati na njih je uzaludna igra“ kaže Mitić uz obrazloženje da kada se ispuni jedan zahtev, odmah ispliva nešto novo.
To je, kaže, lista želja, koju načelno treba ignorisati.
