https://lat.sputnikportal.rs/20220522/nikolajevska-zeleznica---pruga-koja-je-povezala-dve-ruske-prestonice-foto--1131877354.html
Nikolajevska železnica - pruga koja je povezala dve ruske prestonice /foto/
Nikolajevska železnica - pruga koja je povezala dve ruske prestonice /foto/
Sputnik Srbija
Istorija pojave železničke pruge koja je spojila dve ruske prestonice Moskvu i Sankt Peterburg je po mnogo čemu neobična. Koliko je koštala Rusku imperiju izgradnja pruge koja se i danas koristi?
2022-05-22T20:49+0200
2022-05-22T20:49+0200
2023-06-16T16:20+0200
rusija
rusija
moskva
pruga
železnica
ruska imperija
magazin
sankt peterburg
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/18/1131877680_0:48:3000:1736_1920x0_80_0_0_26dbf3288fe5a35a20527cf18555ff84.jpg
Ministri su protiv!Gradnju Nikolajevske železničke pruge pratile su velike poteškoće. Krajem 30-ih godina XIX veka po ruskim ministarstvima su kružili projekti izgradnje železnice. U celom svetu su pruge građene bez mnogo buke, a u Rusiji je u to vreme postojala samo jedna - Carskoseoska (koja je počela sa radom od oktobra 1837. godine) i kojom je moglo da se dođe do Carskog sela i Pavlovska.Elita je bila rastrgnuta između dva centra. Putovati tamo-ovamo znači gubiti četiri dana i zdravlje, jer u putu se nije moglo spavati zbog buke i vibracija.Međutim, činovnici se nisu složili da se pruga izgradi, smatrali su da je skupo, nemoguće, bespotrebno, jer će je tokom zime sneg zatrpati. Odbor ministara je razmatrao ovo pitanje dve godine i savetovao imperatoru da odustane od ideje. Međutim, car Nikolaj je presekao: potpisao je ukaz o izgradnji železnice 1. februara 1842. godine.Muke zbog izgradnje železnice je osetio i narod Rusije. Pruga se gradila osam godina. Svake godine je u njenoj izgradnji učestvovalo od 40 do 60 hiljada ljudi.Imperator nije ni po koju cenu hteo da se odrekne ove ideje.Međutim, veliko uzbuđenje nisu delili radnici. Na gradilištu je radni dan trajao od 16 do 18 sati.Radnici su kopali rovove do 15 metara dubine, a zatim bi pravili nasipe do 40 metara i sve su to ručno radili. Četiri bagera su kratko radila na gradilištu, jer su izvođači radova smatrali da im je jeftiniji rad seljaka nego rad mašina. Kopali su kanale, isušivali blatna područja i gradili mostove dok im je voda bila do grudi.Živeli su u zemunicama, ali zbog nedostatka toaleta i loše hrane, seljaci su obolevali od tifusa i dizenterije. Umrle su sahranjivali duž trase. Prema nekim podacima za godinu dana umrlo je 300-400 ljudi.Pruga za sva vremenaŽeleznička pruga od Sankt Peterburga do Moskve se i danas koristi. Sada je to jedna od modernijih brzih pruga Rusije, ona je i u XIX veku bila napredna i imala je dva koloseka.Železničke stanice su na oba kraja i u glavnoj prestonici i u severnoj prestonici bile iste. To je bila ideja arhitekte K. Tona. Mada je železnička stanica u Sankt Peterburgu nešto veća.Zvanično puštanje u rad pruge je bilo 1. novembra 1851. godine. U 11 sati i 15 minuta iz Sankt Peterburga je krenuo putnički voz koji je stigao u Moskvu sledećeg dana u devet sati ujutro. Voz je ovu relaciju prešao za 21 sat i 45 minuta. Srednja brzina voza je tada bila 29,6 kilometara na sat.
https://lat.sputnikportal.rs/20211121/trista-godina-ruske-imperije-kako-je-carska-kruna-zamenjena-imperatorskim-grbom-video-1131785225.html
moskva
sankt peterburg
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, moskva, sankt peterburg, pruga, ruska pruga, prestonice rusije, rusija, moksva, sankt peterburg, pruga, ruska pruga, prestonice rusije
rusija, moskva, sankt peterburg, pruga, ruska pruga, prestonice rusije, rusija, moksva, sankt peterburg, pruga, ruska pruga, prestonice rusije
Nikolajevska železnica - pruga koja je povezala dve ruske prestonice /foto/
20:49 22.05.2022 (Osveženo: 16:20 16.06.2023) Istorija pojave železničke pruge koja je spojila dve ruske prestonice Moskvu i Sankt Peterburg po mnogo čemu je neobična. Koliko je koštala Rusku imperiju izgradnja pruge koja se i danas koristi?
Gradnju Nikolajevske železničke pruge pratile su velike poteškoće. Krajem 30-ih godina XIX veka po ruskim ministarstvima su kružili projekti izgradnje železnice. U celom svetu su pruge građene bez mnogo buke, a u Rusiji je u to vreme postojala samo jedna - Carskoseoska (koja je počela sa radom od oktobra 1837. godine) i kojom je moglo da se dođe do Carskog sela i Pavlovska.
Elita je bila rastrgnuta između dva centra. Putovati tamo-ovamo znači gubiti četiri dana i zdravlje, jer u putu se nije moglo spavati zbog buke i vibracija.
Međutim, činovnici se nisu složili da se pruga izgradi, smatrali su da je skupo, nemoguće, bespotrebno, jer će je tokom zime sneg zatrpati. Odbor ministara je razmatrao ovo pitanje dve godine i savetovao imperatoru da odustane od ideje. Međutim, car Nikolaj je presekao: potpisao je ukaz o izgradnji železnice 1. februara 1842. godine.
Muke zbog izgradnje železnice je osetio i narod Rusije. Pruga se gradila osam godina. Svake godine je u njenoj izgradnji učestvovalo od 40 do 60 hiljada ljudi.
Imperator nije ni po koju cenu hteo da se odrekne ove ideje.
„Na zbližavanje Moskve i Sankt Peterburga gledam kao na stvar od velikog državnog značaja. I nadam se da će potomci opravdati moju odluku“, govorio je on još pre početka i nikome nije dozvolio da odustane.
Međutim, veliko uzbuđenje nisu delili radnici. Na gradilištu je radni dan trajao od 16 do 18 sati.
Radnici su kopali rovove do 15 metara dubine, a zatim bi pravili nasipe do 40 metara i sve su to ručno radili. Četiri bagera su kratko radila na gradilištu, jer su izvođači radova smatrali da im je jeftiniji rad seljaka nego rad mašina. Kopali su kanale, isušivali blatna područja i gradili mostove dok im je voda bila do grudi.
Živeli su u zemunicama, ali zbog nedostatka toaleta i loše hrane, seljaci su obolevali od tifusa i dizenterije. Umrle su sahranjivali duž trase. Prema nekim podacima za godinu dana umrlo je 300-400 ljudi.
Železnička pruga od Sankt Peterburga do Moskve se i danas koristi. Sada je to jedna od modernijih brzih pruga Rusije, ona je i u XIX veku bila napredna i imala je dva koloseka.
Železničke stanice su na oba kraja i u glavnoj prestonici i u severnoj prestonici bile iste. To je bila ideja arhitekte K. Tona. Mada je železnička stanica u Sankt Peterburgu nešto veća.
Zvanično puštanje u rad pruge je bilo 1. novembra 1851. godine. U 11 sati i 15 minuta iz Sankt Peterburga je krenuo putnički voz koji je stigao u Moskvu sledećeg dana u devet sati ujutro. Voz je ovu relaciju prešao za 21 sat i 45 minuta. Srednja brzina voza je tada bila 29,6 kilometara na sat.
