Opasna marioneta Zapadne oligarhije: Kad idol mladih iz Bele kuće krene u borbu protiv Srba i Rusa
© AFP 2023 / SERGEI SUPINSKY
Pratite nas
Nastup Bono Voksa u kijevskom metrou pokazao je da je možda najveća rok zvezda današnjice opasna ličnost bez karaktera čiji je politički aktivizam uvek u skladu sa dominantnim zapadnim narativom i političkom korektnošću zbog čega su mu širom otvorena vrata Bele kuće.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Koncert Bono Voksa u kijevskom metrou je u potpunosti u skladu sa njegovim nastupima u poslednjih tridesetak godina, a koji su u skladu sa nečim što bi se moglo nazvati glavnim tokom zapadne politike, kaže za Sputnjik dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Članovi irskog rok benda Ju-Tu (U2) pevač Bono i gitarista Edž, održali su 8. maja koncert unutar metro stanice u Kijevu tokom kojeg su hvalili Ukrajince i njihovu borbu za slobodu.
„Narod Ukrajine se ne bori samo za svoju slobodu, vi se borite za sve nas koji volimo slobodu“, rekao je Bono grupi ljudi okupljenoj unutar stanice podzemne železnice.
Opasna ličnost bez karaktera sa pasošem Alije Izetbegovića
Mitić podseća da se Bonov aktivizam u skladu sa potrebama zapadne oligarhije mogao videti još od njegovog pristupa u Bosni i Hercegovini devedesetih godina. Ostao nam je u izuzetno lošem sećanju s obzirom na njegovu izrazito antisrpsku ulogu tokom rata u BiH, za šta je i nagrađen pasošem kog je 1997. dobio od Alije Izetbegovića.
Tokom dvehiljaditih je „uništavao alterglobalistički pokret time što je glumio borbu protiv Side u Africi, a sa druge strane, to je radio sa američkim predsednikom Džordžom Bušom i njegovim najbližim saveznicima“.
„Nekad me je podsećao na ulogu i lik Zeliga iz istoimenog filma Vudija Alena, dakle nekoga ko stalno menja lik i pojavljuje se u društvu najpoznatijih ličnosti današnjice, a da čovek ne može u potpunosti da uhvati neku njegovu karakternu crtu. Činjenica je da je njegov narativ uvek u skladu sa onime što je politički korektno u tom trenutku i što je u skladu sa zapadnim dominantnim diskursom“, ističe Mitić.
To možda nije bilo tako početkom osamdesetih kad se pojavio Ju-Tu, ali je Bono „evoluirao“ i postao je „opasna ličnost na međunarodnoj sceni“, smatra naš sagovornik. A opasan je zbog njegove popularnosti jer mu ljudi veruju i zato su ga mnogi sledili misleći da mogu promeniti nešto na svetskoj sceni.
Bono – marioneta kojoj su otvorena vrata Bele kuće
Međutim, njegova uloga je bila upravo suprotna, odnosno kontraproduktivna za ceo aktivistički, pogotovo alterglobalistički pokret koji je bio na vrhuncu početkom dvehiljaditih godina.
U to vreme, Mitić je sa svojim prijateljem i kumom Tonijem Došenom napravio projekt „Bono marioneta“ (Bono the Puppet) u kome se analizirala njegova politička karijera i koji izazvao veliku pažnju širom sveta.
„Naravno, bilo je i drugih muzičara koji su bili umešani u politiku, ali se niko kao on nije toliko duboko uvukao u dešavanja na političkoj sceni niti je bio toliko blizak vodećim ličnostima političkog establišmenta u svetu“.
Mitić podseća da se Bono slikao sa američkim predsednicima i time legitimisao njihovu politiku, i dodaje da je „praktično imao otvorena vrata u Beloj kući i nije se libio da to koristi da bi uticao na međunarodne odnose“. Sve u svemu, Bono i danas nastavlja da igra jednu ulogu koja je politički destruktivna.
Od Irca iz radničke klase do Klintonovog drugara
Poznavaoci lika i dela Bono Voksa primetili su da je tokom karijere menjao akcenat u skladu sa potrebama političke korektnosti. Kad je bilo oportuno, govorio je s teškim irskim akcentom pripadnika radničke klase iz Dablina da bi se potom vrlo lako „prebacio“ na književni engleski, poput voditelja Bi-bi-sija.
Prema Mitiću, političke teme kojima se bavio krenule su od Severne Irske i to je bi „jedini put kad se osećala neka vrsta iskrenosti u njegovom stavu“. Međutim, čini se da je vrlo brzo posle toga ušao u politički mejnstrim, a teme kojima je počeo da se bavi sve više su bile u skladu sa globalističkom, unipolarnom agendom koju su predvodile SAD.
„U trenutku kad sam ja, početkom dvehiljaditih bio na alterglobalističkim samitima, Bono je uvek bio s druge strane. Dok su ljudi protestovali protiv gladi u Africi ili protiv ratova, on je sedeo sa Bilom Gejtsom, Džejmsom Voltersonom iz Svetske banke, Polom O'Nilom, ministrom finansija SAD, Bušem, Klintonom itd. i čini mi se da se od tada njegov politički aktivizam percipira vrlo negativno u mnogim informisanim krugovima u svetu“.
Rok ikona koja je sahranila rokenrol
Na pitanje da li je Bono kao možda najveća rok zvezda današnjice ubio rokenrol, kako neki smatraju, Mitić odgovara da je sasvim sigurno kod mnogih mladih ljudi „ubio ne samo nadu da je rokenrol može biti drugačiji i okrenut borbi protiv dominacije“.
Uradio je i nešto gore od toga jer, su ljudi koji poistovećuju rok sa Bonom Voksom izgubili nadu da rokenrol može biti muzika promene, dodaje on.
„Naravno, ne može da se poredi aktivizam Bono Voksa sa aktivizmom rokera protiv rata u Vijetnamu šezdesetih, niti sa Lenonovim sedamdesetih, pa čak i sa aktivizmom Boba Geldofa koji je kasnije ulazio u neke patetične faze, ali je ipak na početku bio okrenut ka jednoj pozitivnoj stvari. Nažalost, Bono je u velikoj meri zaslužan za to što je politički aktivizam rokenrola danas na najnižim mogućim granama“, zaključio je Mitić.
