https://lat.sputnikportal.rs/20220515/hoce-li-evropa-konacno-pucati-sebi-u-glavu-video-1137405203.html
Hoće li Evropa konačno pucati sebi u glavu /video/
Hoće li Evropa konačno pucati sebi u glavu /video/
Sputnik Srbija
Sve sankcije i kontrasankcije o kojima svakodnevno slušamo i izveštavamo počinju da podsećaju na takmičenje u pucanju u sopstvenu nogu. Svako ukidanje uvoza važnih... 15.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-15T21:05+0200
2022-05-15T21:05+0200
2022-05-25T13:14+0200
rusija
rusija – politika
ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju
komentari i analitika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/0f/1137405978_660:458:3038:1796_1920x0_80_0_0_5be488ad1c0e50cc03c60d1e5c4431f8.jpg
Sva je sreća što to počinju da shvataju svi, uključujući i glavnog kreatora „sankcija nad sankcijama” i „majke svih sankcija“ – Ameriku, koja počinje da se ponaša krajnje apsurdno.Diskretno ukidanje sankcijaDok jednom rukom uvodi sve nove i nove sankcije, drugom, ali da se što manje vidi, ukidaju one koje su već uveli. Čini to i Evropa, ali prednjače Sjedinjene države, koje za razliku od Evrope, nema ko da primora da nanose štetu sebi, pa su već 31. marta, samo mesec dana nakon objavljivanja sankcija za uvoz ruske robe, ukinule sva ograničenja na ruska mineralna đubriva. Njih su proglasili za robu od životne važnosti na koje se zabrana ne odnosi. Na tom spisku su lekovi, medicinski proizvodi, hrana i slično.Uprkos tome, samo u martu je cena đubriva na svetskim tržištima porasla za 30-50 posto, što će neminovno izazvati povećanje cena proizvoda. A Rusija spada među tri najveća svetska izvoznika mineralnih đubriva.I to, naravno, nije sve. Već 7. aprila Ministarstvo finansija SAD isključuje iz spiska sankcija usluge, softvere, opremu i tehnologije koje imaju veze sa internetom. Shvatili su da su ogromnom broju privatnih korisnika koji kupuju iz SAD mobilne telefone, servere, rutere, koji koriste usluge video-konferencija, elektronsku poštu i razne usluge, onemogućili da to i plate. A to su milijarde dolara. I naravno da su se lako predomislili.Evropska unija, takođe u aprilu, usvaja amandmane kojima ublažava sankcije protiv ruskih avio-kompanija, i dozvoljava evropskim lizing kompanijama da rade s ruskim prevoznicima po ugovorima o finansijskom lizingu aviona, zaključenim do 26. februara.Dok jen pada - rublja rasteZašto - to najbolje objašnjavaju zapadni mediji. Američki The Hill, u tekstu u kome pokušava da objasni zašto sankcije ne postižu željeni efekat, piše da je da je Rusija resursima najbogatija zemlja na svetu, pa pokušaji da se ona izoluje dovode do toga da ona pati manje od najsiromašnijih zemalja u kojima može doći do gladi. A i oni koji nisu „najsiromašniji“ imaju problema. Na primer, očekivalo se da će sankcije srušiti rusku rublju - a umesto toga, japanski jen je pao na dvadesetogodišnji minimum. Da i ne pominjemo "sitnice" kao što je rekordna inflacija u Evropi, koja polako shvata da trpi ekonomski veću štetu od sankcija, nego Rusija. Ako kazne Rusiju tako što će prestati da uvoze ugalj - moraće da raskonzerviraju sopstvene rudnike na veliko nezadovoljstvo ekologa.A kad su uveli kvote za uvoz proizvoda iz Rusije - cene su naglo porasle, posebno zato što je jasno da ove godine teško da će biti uvoza pšenice i suncokreta iz Ukrajine.Zbog povećanja cena nafte, porasla je i cena goriva, što snažno pogađa džepove Evropljana i prouzrokuje prekide lanaca isporuke jer nema dovoljno kamiona kojima se isplati da rade. Inflacija obara rekorde kakvih nije bilo punih 40 godina, a Evropljani nisu kao Rusi koji su u stanju da se godinu dana hrane samo ponosom zbog toga što je njihova zemlja velika i moćna. Oni su mnogo pragmatičniji, vole pun sto i toplu sobu i veliko pitanje je koliko će izdržati i kako će se to odraziti na rejting predsednika i vlada tih zemalja. Dobar primer je rejting američkog predsednika koji je već pao na ispod 40 posto.Tendencija se nastavljaI zato će se ova, naizgled neprimetna tendencija nastaviti. Verovatno najpre u avio-saobraćaju. Kad već avioni mogu da lete, neka onda to čine najkraćom rutom, a ne kao sada – povećavajući put za nekoliko hiljada kilometara, vreme provedeno u letu i za nekoliko sati. O gubicima koje trpe avio-prevoznici, da i ne govorimo.I u finansijskom sektoru će uslediti promene. I to ne samo one koje će omogućiti stotinama hiljada ruskih kompanija i običnih građana, dizajnera, programera, fotografa… da plate usluge zapadnih servisa, što sad ne mogu da učine, već i mnogo dublje, koje će, na duži rok eliminisati dolar kao glavnu svetsku valutu.Sledi, ma koliko to danas čudno izgledalo, povratak zapadnih kompanija koje su navodno napustile rusko tržište. Proglasivši da odlaze, mnoge od njih nisu zalupile vrata za sobom. Naprotiv, i danas, a mnogi su produžili prvobitni tromesečni rok do septembra, plaćaju radnike u Rusiji.Veliko rusko tržište, i platežna moć brojnih njenih građana, ogroman je izazov za prodavce dijamanata skupog nakita i luksuzne robe. Italijani su već stali u red za oslobađanje od sankcija.Energija, hrana, veštačko đubrivo… to su sfere u kojima sankcije neće moći da opstanu.A kad počnu da propadaju velike imale kompanije, i Evropa će se setiti da se ugleda na Ameriku koja je u periodu od početka ruske specijalne intervencije, uvezla iz Rusije više nego tokom cele prošle godine, i da joj sopstveni interesi budu važniji od tuđih. A taj trenutak nije daleko.
https://lat.sputnikportal.rs/20220514/jedinstvena-situacija-ruska-rublja-proglasena-za-najbolju-svetsku-valutu--uprkos-sankcijama-1137359368.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220514/medvedev-bas-nas-briga-sto-g7-ne-priznaju-nove-ukrajinske-granice--1137375560.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220515/borelj-eu-ce-postici-dogovor-o-embargu-na-rusku-naftu-1137399686.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Ljubinka Milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111427/27/1114272727_348:0:1189:840_100x100_80_0_0_be16c14794fe817a374d2f43602e5721.jpg
Ljubinka Milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111427/27/1114272727_348:0:1189:840_100x100_80_0_0_be16c14794fe817a374d2f43602e5721.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Ljubinka Milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111427/27/1114272727_348:0:1189:840_100x100_80_0_0_be16c14794fe817a374d2f43602e5721.jpg
rusija – politika, ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju, komentari i analitika, analize i mišljenja
rusija – politika, ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju, komentari i analitika, analize i mišljenja
Hoće li Evropa konačno pucati sebi u glavu /video/
21:05 15.05.2022 (Osveženo: 13:14 25.05.2022) Sve sankcije i kontrasankcije o kojima svakodnevno slušamo i izveštavamo počinju da podsećaju na takmičenje u pucanju u sopstvenu nogu. Svako ukidanje uvoza važnih i neophodnih proizvoda iz Rusije je pucanj u neki deo sopstvenog tela. Ukidanje uvoza energenata na koje je Evropa već verbalno pristala – biće pucanj u glavu.
Sva je sreća što to počinju da shvataju svi, uključujući i glavnog kreatora „sankcija nad sankcijama” i „majke svih sankcija“ – Ameriku, koja počinje da se ponaša krajnje apsurdno.
Diskretno ukidanje sankcija
Dok jednom rukom uvodi sve nove i nove sankcije, drugom, ali da se što manje vidi, ukidaju one koje su već uveli. Čini to i Evropa, ali prednjače Sjedinjene države, koje za razliku od Evrope, nema ko da primora da nanose štetu sebi, pa su već 31. marta, samo mesec dana nakon objavljivanja sankcija za uvoz ruske robe, ukinule sva ograničenja na ruska mineralna đubriva. Njih su proglasili za robu od životne važnosti na koje se zabrana ne odnosi. Na tom spisku su lekovi, medicinski proizvodi, hrana i slično.
Uprkos tome, samo u martu je cena đubriva na svetskim tržištima porasla za 30-50 posto, što će neminovno izazvati povećanje cena proizvoda. A Rusija spada među tri najveća svetska izvoznika mineralnih đubriva.
I to, naravno, nije sve. Već 7. aprila Ministarstvo finansija SAD isključuje iz spiska sankcija usluge, softvere, opremu i tehnologije koje imaju veze sa internetom. Shvatili su da su ogromnom broju privatnih korisnika koji kupuju iz SAD mobilne telefone, servere, rutere, koji koriste usluge video-konferencija, elektronsku poštu i razne usluge, onemogućili da to i plate. A to su milijarde dolara. I naravno da su se lako predomislili.
Evropska unija, takođe u aprilu, usvaja amandmane kojima ublažava sankcije protiv ruskih avio-kompanija, i dozvoljava evropskim lizing kompanijama da rade s ruskim prevoznicima po ugovorima o finansijskom lizingu aviona, zaključenim do 26. februara.
Dok jen pada - rublja raste
Zašto - to najbolje objašnjavaju zapadni mediji. Američki The Hill, u tekstu u kome pokušava da objasni zašto sankcije ne postižu željeni efekat, piše da je da je Rusija resursima najbogatija zemlja na svetu, pa pokušaji da se ona izoluje dovode do toga da ona pati manje od najsiromašnijih zemalja u kojima može doći do gladi. A i oni koji nisu „najsiromašniji“ imaju problema. Na primer, očekivalo se da će sankcije srušiti rusku rublju - a umesto toga, japanski jen je pao na dvadesetogodišnji minimum. Da i ne pominjemo "sitnice" kao što je rekordna inflacija u Evropi, koja polako shvata da trpi ekonomski veću štetu od sankcija, nego Rusija. Ako kazne Rusiju tako što će prestati da uvoze ugalj - moraće da raskonzerviraju sopstvene rudnike na veliko nezadovoljstvo ekologa.
A kad su uveli kvote za uvoz proizvoda iz Rusije - cene su naglo porasle, posebno zato što je jasno da ove godine teško da će biti uvoza pšenice i suncokreta iz Ukrajine.
Zbog povećanja cena nafte, porasla je i cena goriva, što snažno pogađa džepove Evropljana i prouzrokuje prekide lanaca isporuke jer nema dovoljno kamiona kojima se isplati da rade. Inflacija obara rekorde kakvih nije bilo punih 40 godina, a Evropljani nisu kao Rusi koji su u stanju da se godinu dana hrane samo ponosom zbog toga što je njihova zemlja velika i moćna. Oni su mnogo pragmatičniji, vole pun sto i toplu sobu i veliko pitanje je koliko će izdržati i kako će se to odraziti na rejting predsednika i vlada tih zemalja. Dobar primer je rejting američkog predsednika koji je već pao na ispod 40 posto.
I zato će se ova, naizgled neprimetna tendencija nastaviti. Verovatno najpre u avio-saobraćaju. Kad već avioni mogu da lete, neka onda to čine najkraćom rutom, a ne kao sada – povećavajući put za nekoliko hiljada kilometara, vreme provedeno u letu i za nekoliko sati. O gubicima koje trpe avio-prevoznici, da i ne govorimo.
I u finansijskom sektoru će uslediti promene. I to ne samo one koje će omogućiti stotinama hiljada ruskih kompanija i običnih građana, dizajnera, programera, fotografa… da plate usluge zapadnih servisa, što sad ne mogu da učine, već i mnogo dublje, koje će, na duži rok eliminisati dolar kao glavnu svetsku valutu.
Sledi, ma koliko to danas čudno izgledalo, povratak zapadnih kompanija koje su navodno napustile rusko tržište. Proglasivši da odlaze, mnoge od njih nisu zalupile vrata za sobom. Naprotiv, i danas, a mnogi su produžili prvobitni tromesečni rok do septembra, plaćaju radnike u Rusiji.
Veliko rusko tržište, i platežna moć brojnih njenih građana, ogroman je izazov za prodavce dijamanata skupog nakita i luksuzne robe. Italijani su već stali u red za oslobađanje od sankcija.
Energija, hrana, veštačko đubrivo… to su sfere u kojima sankcije neće moći da opstanu.
A kad počnu da propadaju velike imale kompanije, i Evropa će se setiti da se ugleda na Ameriku koja je u periodu od početka ruske specijalne intervencije, uvezla iz Rusije više nego tokom cele prošle godine, i da joj sopstveni interesi budu važniji od tuđih. A taj trenutak nije daleko.
