Dokle je došao Zapadni svet: Evrovizija u rukama NATO ciljeva – crvena zastava antiruske akcije
© AP Photo / Luca Bruno
Pratite nas
Iako se još pre početka takmičenja znalo da će Ukrajina pobediti na Evroviziji 2022, farsa od proglašenja pobednika i „odjeci i reagovanja“ koja su usledili pokazali su da je „Festival lakih nota“ postao „crvena zastava antiruske politike“ i nastavak NATO rata „drugim sredstvima“.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
I pre početka takmičenja znalo se da će se „festival lakih nota“ postati „samit teške politike“, tako da bi se pobeda Ukrajine na Evroviziji mogla nazvati loše režiranom predstavom u rangu nameštene utakmice seoske lige koju su kladionice, preventivno, „skinule sa tiketa“. A i kladionice su davale mizernu kvotu na pobedu Ukrajine. Na deset uloženih dinara, dolara ili evra – dobijate 11.
Pobeda Ukrajine – crvena zastava antiruske politike
Naravno da su to kladionice koje rade po principu sopstvene dobiti nezavisno od politike dobro predvidele, ali sa druge strane, cela ta fama oko ovogodišnje Evrovizije bila je produkovana na drugim mestima, a ne u samoj umetničkoj ili pop-kulturnoj sferi, kaže za Sputnjik dr Igor Perišić, viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost.
Dodaje da Evrovizija nije baš umetnost, ali jeste neki kulturni indikator koji govori više o stanju u savremenom svetu nego o stanju u samoj umetnosti. Zato je ta niska kvota indikator jednog jednoumlja koje vlada u evropskim, odnosno zapadnim medijima u pogledu odnosa prema trenutnom konfliktu, ali i odnosa prema različitim kulturnim modelima.
Perišić smatra da trenutno prisustvujemo jednoj kulturnoj unifikaciji mišljenja koja proizvodi hipertrofiju ideologije političke korektnosti jer u ovakvoj situaciji nije zamislivo ne samo da se čuje drugačije mišljenje, nego i da se čuje drugačiji umetnički postupak.
„A posledično u vezi sa tim, nije zamislivo da ne pobedi ona zemlja ili ona kulturna paradigma koja je u ovom trenutku u velikoj milosti trenutno vladajućeg medijskog diskursa a koja je, nimalo paradoksalno, samo jedna crvena zastava koja je istaknuta. Dakle, ta ukrajinska pobeda je samo jedna crvena zastavica koja je istaknuta zapadnom javnom mnjenju da grune i pohrli ka tome da bi se što je moguće više distancirala od Rusije“.
Čestitka NATO i „pobednički akord“ Zelenskog
U prilog tome, svedoči čestitka zamenika šefa NATO Mirčea Đoana koji je ocenio da je reč o „lepoj pesmi“ koja svedoči o hrabrosti te zemlje u ratu protiv Rusije.
„Želim da čestitam Ukrajini na pobedi na Evroviziji. Videli smo ogromnu podršku javnosti iz Evrope i Australije zbog hrabrosti. Naravno, i pesma je lepa“, kazao je Đoana.
Ukrajinski predsednik Zelenski obećao je da će dati sve od sebe da njegova zemlja ugosti Evroviziju sledeće godine uz ocenu da je „naša hrabrost zadivila svet, a naša muzika osvojila Evropu“.
„Siguran sam da naš pobednički akord u borbi s neprijateljem nije daleko“, dodao je on.
„Nameštena farsa“ na kojoj bi pobedili i ukrajinski kučići
Nasuprot njima, jedan od najpoznatijih britanskih TV voditelja Pirs Morgan nazvao je Evroviziju „nameštenom farsom“ dodajući da je takmičenje „politički motivisano“.
„Svetski najapsurdnije, najbesmislenije, politički motivisano 'takmičenje' prevazišlo je samo sebe. Ukrajina je na takmičenje mogla da pošalje herojske pse-tragače za pronalaženje bombi da zalaju nacionalnu himnu, i opet bi pobedili“, naveo je Morgan.
The world’s most absurd, pointless, politically-motivated ‘contest’ excels itself. Ukraine could have sent one of its heroic bomb-sniffing dogs to bark the national anthem and still won. Happy for them, but please let’s stop calling #Eurovision a contest… it’s a rigged farce. https://t.co/spefapUQBt
— Piers Morgan (@piersmorgan) May 15, 2022
Morgan je bivši voditelj najgledanijeg jutarnjeg programa u Britaniji „Good morning Britain“. Dospeo je u žižu svetske javnosti kada je javno kritikovao princa Harija i Megan Markl, nakon čega je dao otkaz, pre tačno godinu dana.
Evrovizija – nastavak NATO ratne politika drugim sredstvima
Perišić kaže da ne može da veruje dokle smo došli u smislu da se Evrovizija manifestuje kao direktan proizvod NATO politike. Izjava Zelenskog, prema njegovom mišljenju, samo ide uz paradigmu da smo ove godine prisustvovali nastavku „ratne politike drugim sredstvima“.
S druge strane, drago mu je što se u Engleskoj pojavio malo drugačiji glas pošto je tamo na delu jedna „histerična politička i kulturna monolitnost gde se ljudi plaše da izjave bilo šta što bi uprlo pogled i ka drugoj strani.
„I ne samo to, čak je bio slučaj jednog profesora iz Londona koji je samo retvitovao tvit osobe koja je napisala da bi u Engleskoj možda trebalo da se čuje i druga strana i odmah se suočio sa posledicama. Reagovao je i britanski ministar obrazovanja koji je izjavio da vrlo ozbiljno treba razmotriti taj slučaj i da se to kosi sa ne znam čim. Dakle, ako se u Britaniji ili bilo gde drugde čuju malo drugačiji glasovi, možda je to zalog za neku pluralističku i kulturnu politiku i pluralistički pogled na svet koji će se sigurno kad-tad ponovo obnoviti. Da li za mesec-dva, što ne verujem, ali za par godina, pretpostavljam da je to neminovno“.
„Eksplicitne scene pecanja“ – smešna strana političke korektnosti
Današnja situacija u Velikoj Britaniji podseća ga na Orvelovu „1984“ i Hakslijev „Vrli novi svet“ što ne bi to trebalo da nas čudi pošto je tamo takva situacija najizraženija od svih evropskih zemalja.
Britanci su posle „bregzita“ postali američki portparol i kao takvi su „najmilitantniji u svojoj propagandi usmerenoj ka Rusiji i ka zemljama koje se doživljavaju kao neutralne“, što se „lepo zakačilo na kulturu isključivanja koja je u Britaniji uzela veliki zamah“, ocenjuje Perišić.
„Znamo za slučaj da je i Orvel postao nepoželjan zato što upravo on govori neke neprijatne stvari i, u današnjem kontekstu, surovo realističke u odnosu na ono što se dešava. Ne samo Orvel, nego je i Ernest Hemingvej recimo na jednom škotskom univerzitetu postao blago nepoželjan zato što govori o nekim temama koje su 'suviše muške', da bi došlo do tog slučaja da se na jednom univerzitetu pre čitanja njegovog romana 'Starac i more' stavlja upozorenje da roman sadrži eksplicitne scene ribarenja. Ta kultura, ako se to može nazvati kulturom, političke korektnosti, došla je do svojih smešnih konsekvenci“, zaključio je Perišić.
