https://lat.sputnikportal.rs/20220515/dan-pobede-ili-porazene-evrope-kako-su-staljin-i-zukov-predvideli-nato-pohod-ka-rusiji-video-1137278575.html
Dan pobede ili (poražene) Evrope: Kako su Staljin i Žukov predvideli NATO pohod ka Rusiji /video/
Dan pobede ili (poražene) Evrope: Kako su Staljin i Žukov predvideli NATO pohod ka Rusiji /video/
Sputnik Srbija
U Evropi u kojoj se zabranjuje rad ruskim medijima slobodno se prodaje „Majn kampf“ Adolfa Hitlera. A 9. maja ne slavi se Dan pobede nad fašizmom nego, mnogo... 15.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-15T20:31+0200
2022-05-15T20:31+0200
2022-05-15T20:31+0200
rusija
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
analize i mišljenja
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
nato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/0b/1137278027_0:143:2785:1709_1920x0_80_0_0_fc27b2f5accd49225ddb84f60376f874.jpg
Ove reči, nažalost, danas zvuče istinitije nego što je, možda, i sam maršal Žukov mogao da nasluti pre 77 godina, kada se crveni barjak slobode zavijorio na Rajhstagu. Uostalom, Dan Evrope kojim bi da sakriju Dan pobede nad fašizmom ustanovljen je kao sećanje na Roberta Šumana i njegovu deklaraciju o ujedinjenju Evrope, a Robert Šuman bio je ministar u kolaboracionističkoj višijevskoj vladi Filipa Petena. Naravno, i Hitler je težio ujedinjenoj Evropi kada ju je poveo na Moskvu. Tamo je njegova vojska i završila, ali u formi ratnih zarobljenika...Besmrtni pukoviNa istom mestu, na Crvenom trgu u Moskvi, i ovog 9. maja održana je Parada pobede. U njoj je učestvovalo 11 hiljada ruskih vojnika, baštinika onih heroja koji su 1945. oslobodili Evropu od fašizma da im ona to ne oprosti.„Borite se za domovinu i budućnost, da u svetu ne bi bilo mesta za dželate i naciste“, poručio im je, nepokolebljivo, predsednik Rusije Vladimir Putin.Paradom u Moskvi, i marševima Besmrtnog puka širom ruskog i ostalog slobodnog sveta, još jednom je pokazano da uspomena na Veliki otadžbinski rat živi i danas, štaviše, još snažnije nego kad se verovalo da je borba protiv nacizma ostala u slavnoj prošlosti. Pokazano je i ovog 9. maja i jedinstvo države, njenih oružanih snaga, naroda i crkve čiji je patrijarh Kiril na Crvenom trgu stajao uz rame državnih i vojnih zvaničnika. Uzgred budi rečeno, ujedinjena Evropa koja slavi Hitlerovog kolaboracionistu umesto pobede nad fašizmom planira da sankcije uvede i poglavaru Ruske pravoslavne crkve.Bestidna tvrdnja ZelenskogA lideri kolektivnog Zapada, koji bi ka Moskvi pojurio kao i 1941. samo kad bi smeo, svoj doprinos obeležavanju ruske pobede i 9. maja dali su virtuelnim sastankom u nedelju, 8. maja, posle koga je javljeno da su se „članice G-7 usaglasile da Rusiji uvedu nove sankcije na Dan pobede“. „Dugujemo uspomeni na sve one koji su se borili za slobodu u Drugom svetskom ratu da nastavimo da se borimo za to i danas – za narod Ukrajine, za Evropu i globalnu zajednicu“, poručili su u svom saopštenju.Dok je, osvrćući se na rusku proslavu pobede nad fašizmom, uz predvidljivo gunđanje „Njujork tajms“ tu manifestaciju prokomentarisao kao „nastojanje da se galvanizuje podrška javnosti za rat kroz predstavljanje Ukrajine kao naslednice nacističke Nemačke... Kult pobede pretvoren je u kult rata.“ A uz slično nezadovoljstvo – valjda su im pristigle istovetne instrukcije – i londonski „Gardijan“ ocenio je da je Dan pobede „postao centralni deo Putinovog koncepta ruskog identiteta“, a nasuprot njemu ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, „umesto poricanja značaja i važnosti sovjetske pobede, nastoji da preuzme kontrolu nad njenim simbolima i legendama od Rusa, nazivajući današnji Kremlj 'ideološkim naslednikom nacista'“.Poprilično bestidna tvrdnja, razume se, imajući, na primer, u vidu da se u školama u današnjoj Ukrajini, u izdanju Ukrajinskog instituta nacionalnog sećanja, distribuiraju udžbenici u kojima se slavi vođa Organizacije ukrajinskih nacionalista i nacistički kolaborant Stepan Bandera. I da se širom Ukrajine ruše spomenici vojnicima Crvene armije koja je porazila Hitlerovu armiju a sa njom i ukrajinsku SS diviziju „Galicija“. O bataljonima „Azov“, „Ajdar“, „Donbas“, o „Desnom sektoru“ i ostalim neonacističkim formacijama koje su, sve sa svojim kukastim krstovima, vučjim kukama, crnim suncima i ostalom hitlerovskom ikonografijom sastavni deo oružanih snaga kijevskog režima, da i ne govorimo.Ali nema u svemu tome ničeg iznenađujućeg, uostalom, već je postala tradicija u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da Ukrajina i Sjedinjene Američke Države glasaju protiv rezolucija za osudu neonacizma. A ni njihovi partneri iz Evropske unije, G7 i NATO-a ne glasaju za osudu nacizma i njegovih pojavnih oblika. Jedni imaju Paradu pobede, drugi – parade ponosa.Čerčilov planNo biće da je ovde reč o sukobu još mnogo dublje prirode. Naime, „svi ideali ovog sveta ne vrede suze jednog deteta“, izrazio je Fjodor Dostojevski osećanje našeg sveta, koji ima Paradu pobede. Dok je za Madlen Olbrajt, i sve što ona predstavlja, smrt pola miliona dece u Iraku predstavljala „cenu koju je vredelo platiti“ za ostvarenje američkih interesa...Šta 9. maj predstavlja danas, 77 godina posle pobede nad fašizmom koja nije donela i njegovo konačno uništenje? Zašto je Dan pobede maskiran u Dan Evrope? I zašto Vladimir Putin poručuje da je specijalna operacija u Ukrajini svojevrsni nastavak Velikog otadžbinskog rata?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali dopisnik „Večernjih novosti“ iz Moskve Branko Vlahović i novinar i sociolog Slobodan Reljić.„U Evropi prava ideja antifašizma više ne postoji, i utoliko je značaj obeležavanja Dana pobede još i veći“, ističe Slobodan Reljić. „Ali nije bilo bitno drugačije ni u ono vreme kada je maršal Žukov izgovorio svoju ocenu o fašizmu i oslobođenju Evrope – ne smemo zaboraviti da je već 22. maja Vinston Čerčil potpisao plan kodnog imena 'Nezamislivo', napad na Sovjetski Savez u koji bi bile uključene i nemačke trupe. Obelodanjeni su i planovi Sjedinjenih Država iz tog vremena, koji su podrazumevali nuklearni napad na ciljeve u SSSR-u, uključujući i udare na Kijev, Harkov i Odesu. A i potonji čuveni Čerčilov govor o gvozdenoj zavesi kojim je označen početak Hladnog rata, zapravo, samo je ponovio reči koje je Jozef Gebels već napisao nekoliko godina ranije. Suština je u tome da je odnos Zapada prema Rusiji istorijska konstanta; a zemlje koje pripadaju Zapadu nisu bile okupirane u vreme Drugog svetskog rata, nego su bile sastavni deo tog Hitlerovog poretka. I Hitler je govorio o ujedinjenoj evropskoj porodici, a slavljenje Dana Evrope uvedeno je tek 1985. da bi se poništilo obeležavanje pobede nad fašizmom.“Nastavak borbe„'Komsomolska pravda' upravo je ovih dana objavila koliko je tenkova, artiljerije i aviona koja od evropskih zemalja, današnjih članica EU i NATO-a, napravila za Hitlerov pohod na Rusiju...“, ukazuje Branko Vlahović. „Sovjetski Savez je iz razloga političke korektnosti te podatke dugo prećutkivao, a sve vreme i zapadne zemlje nastoje da sakriju razmere svoje saradnje s nacistima. Paradoks današnje situacije sastoji se u tome što zapadna Ukrajina ne bi bila deo te zemlje da nije bilo Crvene armije, dok su Poljaci bili klani upravo od strane Bandere i Romana Šuškeviča, a sada ih sve ujedinjuje mržnja prema Rusiji.“Kad je reč o kontinuitetu želja koje Zapad ima u odnosu na Rusiju, uverljivo svedočanstvo predstavlja Staljinov pobednički govor 9. maja 1945, u kome je rekao da je „Hitler proglasio svetu da je njegova misija da rasturi Sovjetski Savez i da (Rusiju) odvoji od Kavkaza, Ukrajine, Belorusije, Baltika i drugih oblasti. On je direktno proglasio: 'Uništićemo Rusiju tako da ona nikada više ne bude u stanju da ustane.' Ipak, Hitlerovim ludačkim idejama nije bilo suđeno da uspeju. Rat ih je rasturio u prah i pepeo.“Upravo zato, napominje Branko Vlahović komentarišući način na koji je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski čestitao Dan pobede nad nacizmom – uz fotografiju ukrajinskog vojnika s amblemom SS divizije „Totenkopf“ na uniformi – „Zapad se i pravi da ne vidi da neonacizam u Ukrajini nije marginalna pojava i incident, već osnovni pravac. Otuda i rušenje spomenika crvenoarmejcima, i istovremeno podizanje spomenika Stepanu Banderi. I sve je to zapadnim diplomata jako dobro poznato, ali njima je važno da Rusija krvari; oni su u stanju i malog Hitlera tamo da trpe samo ako će Rusija zbog toga imati probleme. Zato je u govoru na Paradi pobede Vladimir Putin i naglasio da je specijalna operacija u Ukrajini nastavak onih borbi koje su vođene u Drugom svetskom ratu.“
https://lat.sputnikportal.rs/20220509/ceo-putinov-govor-sa-parade-pobede-sve-poruke-ruskog-predsednika-video-1137192369.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220402/cia-i-ukrajinski-neonacisti-rusija-ponovo-oslobadja-evropu-od-same-sebe-1135966604.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220509/parada-pobede-u-moskvi-foto-video-1137178352.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, nato
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, nato
Dan pobede ili (poražene) Evrope: Kako su Staljin i Žukov predvideli NATO pohod ka Rusiji /video/
U Evropi u kojoj se zabranjuje rad ruskim medijima slobodno se prodaje „Majn kampf“ Adolfa Hitlera. A 9. maja ne slavi se Dan pobede nad fašizmom nego, mnogo glasnije, Dan Evrope zbog koga pobedu i fašiste nije učtivo spominjati. Kažu da je maršal Georgij Žukov rekao: „Mi smo oslobodili Evropu od fašizma, ali nam oni to nikada neće oprostiti.“
Ove reči, nažalost, danas zvuče istinitije nego što je, možda, i sam maršal Žukov mogao da nasluti pre 77 godina, kada se crveni barjak slobode zavijorio na Rajhstagu. Uostalom, Dan Evrope kojim bi da sakriju Dan pobede nad fašizmom ustanovljen je kao sećanje na Roberta Šumana i njegovu deklaraciju o ujedinjenju Evrope, a Robert Šuman bio je ministar u kolaboracionističkoj višijevskoj vladi Filipa Petena. Naravno, i Hitler je težio ujedinjenoj Evropi kada ju je poveo na Moskvu. Tamo je njegova vojska i završila, ali u formi ratnih zarobljenika...
Na istom mestu, na Crvenom trgu u Moskvi, i ovog 9. maja održana je Parada pobede. U njoj je učestvovalo 11 hiljada ruskih vojnika, baštinika onih heroja koji su 1945. oslobodili Evropu od fašizma da im ona to ne oprosti.
„Borite se za domovinu i budućnost, da u svetu ne bi bilo mesta za dželate i naciste“, poručio im je, nepokolebljivo, predsednik Rusije Vladimir Putin.
Paradom u Moskvi, i marševima Besmrtnog puka širom ruskog i ostalog slobodnog sveta, još jednom je pokazano da uspomena na Veliki otadžbinski rat živi i danas, štaviše, još snažnije nego kad se verovalo da je borba protiv nacizma ostala u slavnoj prošlosti. Pokazano je i ovog 9. maja i jedinstvo države, njenih oružanih snaga, naroda i crkve čiji je patrijarh Kiril na Crvenom trgu stajao uz rame državnih i vojnih zvaničnika. Uzgred budi rečeno, ujedinjena Evropa koja slavi Hitlerovog kolaboracionistu umesto pobede nad fašizmom planira da sankcije uvede i poglavaru Ruske pravoslavne crkve.
Bestidna tvrdnja Zelenskog
A lideri kolektivnog Zapada, koji bi ka Moskvi pojurio kao i 1941. samo kad bi smeo, svoj doprinos obeležavanju ruske pobede i 9. maja dali su virtuelnim sastankom u nedelju, 8. maja, posle koga je javljeno da su se „članice G-7 usaglasile da Rusiji uvedu nove sankcije na Dan pobede“. „Dugujemo uspomeni na sve one koji su se borili za slobodu u Drugom svetskom ratu da nastavimo da se borimo za to i danas – za narod Ukrajine, za Evropu i globalnu zajednicu“, poručili su u svom saopštenju.
Dok je, osvrćući se na rusku proslavu pobede nad fašizmom, uz predvidljivo gunđanje „Njujork tajms“ tu manifestaciju prokomentarisao kao „nastojanje da se galvanizuje podrška javnosti za rat kroz predstavljanje Ukrajine kao naslednice nacističke Nemačke... Kult pobede pretvoren je u kult rata.“ A uz slično nezadovoljstvo – valjda su im pristigle istovetne instrukcije – i londonski „Gardijan“ ocenio je da je Dan pobede „postao centralni deo Putinovog koncepta ruskog identiteta“, a nasuprot njemu ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, „umesto poricanja značaja i važnosti sovjetske pobede, nastoji da preuzme kontrolu nad njenim simbolima i legendama od Rusa, nazivajući današnji Kremlj 'ideološkim naslednikom nacista'“.
Poprilično bestidna tvrdnja, razume se, imajući, na primer, u vidu da se u školama u današnjoj Ukrajini, u izdanju Ukrajinskog instituta nacionalnog sećanja, distribuiraju udžbenici u kojima se slavi vođa Organizacije ukrajinskih nacionalista i nacistički kolaborant Stepan Bandera. I da se širom Ukrajine ruše spomenici vojnicima Crvene armije koja je porazila Hitlerovu armiju a sa njom i ukrajinsku SS diviziju „Galicija“. O bataljonima „Azov“, „Ajdar“, „Donbas“, o „Desnom sektoru“ i ostalim neonacističkim formacijama koje su, sve sa svojim kukastim krstovima, vučjim kukama, crnim suncima i ostalom hitlerovskom ikonografijom sastavni deo oružanih snaga kijevskog režima, da i ne govorimo.
Ali nema u svemu tome ničeg iznenađujućeg, uostalom, već je postala tradicija u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da Ukrajina i Sjedinjene Američke Države glasaju protiv rezolucija za osudu neonacizma. A ni njihovi partneri iz Evropske unije, G7 i NATO-a ne glasaju za osudu nacizma i njegovih pojavnih oblika. Jedni imaju Paradu pobede, drugi – parade ponosa.
No biće da je ovde reč o sukobu još mnogo dublje prirode. Naime, „svi ideali ovog sveta ne vrede suze jednog deteta“, izrazio je Fjodor Dostojevski osećanje našeg sveta, koji ima Paradu pobede. Dok je za Madlen Olbrajt, i sve što ona predstavlja, smrt pola miliona dece u Iraku predstavljala „cenu koju je vredelo platiti“ za ostvarenje američkih interesa...
Šta 9. maj predstavlja danas, 77 godina posle pobede nad fašizmom koja nije donela i njegovo konačno uništenje? Zašto je Dan pobede maskiran u Dan Evrope? I zašto Vladimir Putin poručuje da je specijalna operacija u Ukrajini svojevrsni nastavak Velikog otadžbinskog rata?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali dopisnik „Večernjih novosti“ iz Moskve Branko Vlahović i novinar i sociolog Slobodan Reljić.
„U Evropi prava ideja antifašizma više ne postoji, i utoliko je značaj obeležavanja Dana pobede još i veći“, ističe Slobodan Reljić. „Ali nije bilo bitno drugačije ni u ono vreme kada je maršal Žukov izgovorio svoju ocenu o fašizmu i oslobođenju Evrope – ne smemo zaboraviti da je već 22. maja Vinston Čerčil potpisao plan kodnog imena 'Nezamislivo', napad na Sovjetski Savez u koji bi bile uključene i nemačke trupe. Obelodanjeni su i planovi Sjedinjenih Država iz tog vremena, koji su podrazumevali nuklearni napad na ciljeve u SSSR-u, uključujući i udare na Kijev, Harkov i Odesu. A i potonji čuveni Čerčilov govor o gvozdenoj zavesi kojim je označen početak Hladnog rata, zapravo, samo je ponovio reči koje je Jozef Gebels već napisao nekoliko godina ranije. Suština je u tome da je odnos Zapada prema Rusiji istorijska konstanta; a zemlje koje pripadaju Zapadu nisu bile okupirane u vreme Drugog svetskog rata, nego su bile sastavni deo tog Hitlerovog poretka. I Hitler je govorio o ujedinjenoj evropskoj porodici, a slavljenje Dana Evrope uvedeno je tek 1985. da bi se poništilo obeležavanje pobede nad fašizmom.“
„'Komsomolska pravda' upravo je ovih dana objavila koliko je tenkova, artiljerije i aviona koja od evropskih zemalja, današnjih članica EU i NATO-a, napravila za Hitlerov pohod na Rusiju...“, ukazuje Branko Vlahović. „Sovjetski Savez je iz razloga političke korektnosti te podatke dugo prećutkivao, a sve vreme i zapadne zemlje nastoje da sakriju razmere svoje saradnje s nacistima. Paradoks današnje situacije sastoji se u tome što zapadna Ukrajina ne bi bila deo te zemlje da nije bilo Crvene armije, dok su Poljaci bili klani upravo od strane Bandere i Romana Šuškeviča, a sada ih sve ujedinjuje mržnja prema Rusiji.“
Kad je reč o kontinuitetu želja koje Zapad ima u odnosu na Rusiju, uverljivo svedočanstvo predstavlja Staljinov pobednički govor 9. maja 1945, u kome je rekao da je „Hitler proglasio svetu da je njegova misija da rasturi Sovjetski Savez i da (Rusiju) odvoji od Kavkaza, Ukrajine, Belorusije, Baltika i drugih oblasti. On je direktno proglasio: 'Uništićemo Rusiju tako da ona nikada više ne bude u stanju da ustane.' Ipak, Hitlerovim ludačkim idejama nije bilo suđeno da uspeju. Rat ih je rasturio u prah i pepeo.“
„U Rusiji se održavaju parade pobede, kao litije, kroz koje zajednica pokazuje sposobnost svoje vojske da sačuva narod i državu. Nasuprot tome, LGBT paradama iskazuje se težnja da se spreči samo obnavljanje ljudske vrste. To su dva potpuno nepomirljiva koncepta, među kojima nema dogovora,“ izričit je Slobodan Reljić.
Upravo zato, napominje Branko Vlahović komentarišući način na koji je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski čestitao Dan pobede nad nacizmom – uz fotografiju ukrajinskog vojnika s amblemom SS divizije „Totenkopf“ na uniformi – „Zapad se i pravi da ne vidi da neonacizam u Ukrajini nije marginalna pojava i incident, već osnovni pravac. Otuda i rušenje spomenika crvenoarmejcima, i istovremeno podizanje spomenika Stepanu Banderi. I sve je to zapadnim diplomata jako dobro poznato, ali njima je važno da Rusija krvari; oni su u stanju i malog Hitlera tamo da trpe samo ako će Rusija zbog toga imati probleme. Zato je u govoru na Paradi pobede Vladimir Putin i naglasio da je specijalna operacija u Ukrajini nastavak onih borbi koje su vođene u Drugom svetskom ratu.“
