https://lat.sputnikportal.rs/20220402/cia-i-ukrajinski-neonacisti-rusija-ponovo-oslobadja-evropu-od-same-sebe-1135966604.html
CIA i ukrajinski (neo)nacisti: Rusija ponovo oslobađa Evropu od same sebe
CIA i ukrajinski (neo)nacisti: Rusija ponovo oslobađa Evropu od same sebe
Sputnik Srbija
U danu u kome je otpočeo napad nemačkih nacista na Sovjetski Savez, 22. juna 1941, „Njujork tajms“ je objavio tekst pod naslovom „Umetnost propagande“. Autor... 02.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-02T22:31+0200
2022-04-02T22:31+0200
2022-04-02T22:31+0200
svet
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
specijalna operacija u ukrajini
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/250/22/2502277_0:0:3000:1688_1920x0_80_0_0_05bc047fe22d584527c2cf9643359fa3.jpg
Ne obazirući se na dugu i dokumentovanu istoriju američke kolaboracije s nacistima — uključujući i ukrajinske — i „Njujork tajms“ i njegovi saučesnici u propagandnoj agresiji kolektivnog Zapada na Rusiju sad negoduju jer, kako navode, ruskim rečnikom o Ukrajini „dominira reč nacizam... Kremlj predstavlja rat kao nastavak borbe Rusije protiv zla i kao nastavak onoga što nazivaju Velikim patriotskim ratom. Takva retorika je činjenično netačna, moralno odbojna i duboko uvredljiva“, zaključiće „Njujork tajms“.Uprkos zaista oštroj konkurenciji, teško je pronaći takmaca ovolikoj količini iskazanog licemerja.Američki sadisti i kasapiZa početak, stoga što deklasifikovana dokumenta iz arhiva samih Sjedinjenih Država dokazuju njihovu duboku povezanost sa nacističkim strukturama koje su, upravo zahvaljujući pomoći Amerike, nadživele pad Trećeg rajha. Od spomenute operacije „Spajalica“ u kojoj je preko 1.500 nemačkih naučnika našlo utočište u SAD — pa i oni koji su eksperimentisali sa zatočenicima koncentracionih logora — do generala Rajnharda Gelera koji je, potvrdila su dokumenta CIA-a objavljena pre 20-ak godina, u svoju mrežu regrutovao i Alojza Brunera, glavnog zamenika Adolfa Ajhmana, i „kasapina iz Liona“ Klausa Barbija... „Najmanje hiljadu nacista zaposlile su CIA i druge agencije kao hladnoratovske špijune i doušnike. Direktori FBI-a Džon Edgar Huver i CIA-e Alen Dals agresivno su regrutovali naciste kao tajne antisovjetske agente“, pisao je svojevremeno „Njujork tajms“. Uz to, „u Merilendu su vojni zvaničnici obučavali nekolicinu nacističkih oficira za paravojno ratovanje zbog moguće invazije Rusije“, a „u Virdžiniji je glavni Hitlerov savetnik“ — Rajnhard Geler — „držao klasifikovane brifinge o sovjetskim pitanjima“.Dokumenta CIA-e pokazala su i da je saradnja SAD s ukrajinskim saradnicima nacista uspostavljena u aprilu 1946. — operacije „Beladona“ i „Ris“, zatim i „Trozubac“ — i to uprkos ranijem izveštaju američke tajne službe da su vođe Organizacije ukrajinskih nacionalista — Stepan Bandera i Andrej Melnik — „bili saveznici nacističkih ‘oslobodilaca’ tokom prvih dana Operacije Barbarosa... Mnogi Ukrajinci nastavili su da se bore uz Nemce do kraja rata. Ove formacije bile su označene kao „prvenstveno terorističke organizacije“, njihovi pripadnici tajno su ubacivani u Ukrajinu 1949. i 1950. u organizaciji Amerikanaca i Britanaca, a još jedan od lidera pod zaštitom SAD, Mikola Lebed, u izveštaju CIA opisan je kao „ukrajinski fašistički vođa i nacistički kolaborant“, te „dobro poznati sadista“. Mirno je, u 90. godini, preminuo u Pitsburgu u Pensilvaniji 1998...„Analiza biografija 118 ukrajinskih lidera iz Drugog svetskog rata pokazuje da je najmanje 46 odsto njih služilo na rukovodećim pozicijama u regionalnoj i lokalnoj policiji, u bataljonima ‘Nahtigal’ i ‘Roland’ i u SS diviziji Galicija... Nekih 12 odsto među njima uspeli su da pobegnu na Zapad, gde nikome nije suđeno“, stoji u jednoj studiji s Univerziteta Harvard u kojoj se navodi i da su oni radili na „stvaranju nezavisne ukrajinske države u savezu s nacističkom Nemačkom (...), u mnogo čemu nalik na ustašku Hrvatsku“. Inače, ovde se napominje i da dva izvora — Ruzveltova predsednička arhiva i sovjetski obaveštajac Pavel Sudoplatov — „navode da je Organizacija ukrajinskih nacionalista pružila pomoć hrvatskim ustašama u ubistvu kralja Jugoslavije 1934...“Ideološka simbiozaDecenijama kasnije, Stepan Bandera i njegovi zločinački saradnici postali su heroji nove Ukrajine — tako da je 25. februara 2010. i Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom „izražava duboku osudu“ zbog odlikovanja „kolaboranata nacističke Nemačke“ — da bi posle puča 2014. nastale i naoružane formacije kao što su „Azov“, „Ajdar“, „Desni sektor“, „Karpatska sič“, „Tradicija i red“, C-14... koje su uključene u zvanične oružane snage iako otvoreno paradiraju s nacističkim simbolima kao što su Crno sunce, mrtvačka glava SS divizije „Totenkopf“, vučja kuka SS divizije „Das Rajh“...Znači li to da je denacifikacija Ukrajine zaista neophodna? Zašto Zapad naoružava tamošnje neonaciste? I čemu nas uči duga istorija antiruske saradnje Amerike, Trećeg rajha i sledbenika njegove ideologije?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili istoričari prof. dr Miloš Ković i dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.„Kanada je“, dodaje Bjelajac, „posle Drugog svetskog rata prihvatila 8 hiljada veterana 14. SS divizije Galicija. Verovatno sad njihovi potomci dolazi kao dobrovoljci da ratuju protiv Rusije. Reč je o vertikalama političkih mentaliteta koji se prenose s kolena na koleno; današnji sukob nije nastao juče, on ima duboke korene“.Istovremeno, napominje Miloš Ković, „uz geopolitičku dimenziju saradnje Zapada i nacista, među njima postoji i duboka ideološka simbioza. Hitler se divio Sjedinjenim Američkim Državama, u svom 'Majn kampfu' on izražava duboko poštovanje prema tamošnjem rasističkom poretku i brutalnom načinu obračuna s Indijancima i crncima. Način na koji su se liberalne države Zapada obračunavale i sa Indusima, Egipćanima, stanovnicima Indokine... Hitler je hteo da primeni na stanovnicima Evrope – Slovenima, uz ideju da Rusima otme zemlju i životni prostor. Sve je to sastavni deo vekovnog pohoda Zapada na Istok, te otuda ne čude ni dokazi o nastojanjima zapadnih sila da posle Drugog svetskog rata spasu ukrajinske naciste i hrvatske ustaše“.Razmere kolaboracijeOpisujući razmere ukrajinske kolaboracije s nacistima, dr Bjelajac ukazuje da su „dva bataljona Stepana Bandere i njegovih saradnika na tlo tadašnjeg SSSR-a stupili s nemačkim tenkovima, i odmah otpočeli s progonom, najpre, Jevreja i Poljaka... Kada je nemačkim jedinicama, 1943. godine, ponestalo ljudstva, na konkurs za popunu tih formacija na području Ukrajine javilo se preko 80.000 ljudi; broj saradnika okupatora i mnogo je veći kada se uračunaju i pripadnici lokalnih policijskih jedinica koji su saučestvovali u zločinima. SS diviziju Galicija nisu činili nasilno mobilisani već oni koji su se tamo dobrovoljno prijavili; a oni njeni pripadnici koji su na kraju rata dospeli u zapadno zarobljeništvo — pošteđeni su... U ovoj tradiciji leže koreni današnje ukrajinske državnosti“. „Kolektivni Zapad stekao je ogromno iskustvo u identitetskom inženjeringu, što će reći, u kreiranju novih identiteta za potrebe svojih ciljeva. To je učinjeno na Balkanu – stvaranje muslimanske i albanske nacije — ali i u slučaju posebnog ukrajinskog identiteta na kome je počelo da se radi još u doba Austrougarske, da bi bilo nastavljeno tokom Prvog svetskog rata, u vreme Lenjina, i potom u Drugom svetskom ratu. Čemu jedan ukrajinski nacionalista danas može da se vrati, nego tim uzorima i tom nasleđu? Otuda i ovolike razmere neonacizma u današnjoj Ukrajini... I upravo zato ruska operacija denacifikacije predstavlja epohalan događaj, koji svima nama pomaže da jasnije sagledamo i sve ono što se po istovetnoj matrici i našem narodu dogodilo, od Hrvatske do Kosova i Metohije“, zaključuje Miloš Ković.
https://lat.sputnikportal.rs/20220329/necista-savest-zapada-od-ovk-do-azova-nacista-terorista-ili-ekstremista--vazno-je-da-saradjuje-1135934533.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220326/licna-karta-evropskih-nacista-amerika-ih-usmerava-protiv-rusije---1135808938.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220226/1134807768.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, svet – politika
CIA i ukrajinski (neo)nacisti: Rusija ponovo oslobađa Evropu od same sebe
U danu u kome je otpočeo napad nemačkih nacista na Sovjetski Savez, 22. juna 1941, „Njujork tajms“ je objavio tekst pod naslovom „Umetnost propagande“. Autor: Adolf Hitler. Potom su usledili operacija „Spajalica“, Organizacija Gelen i slični zapadni projekti upotrebe nacista i njihovih sledbenika protiv Rusije. Sve do naoružavanja „Azova“ u Ukrajini.
Ne obazirući se na dugu i dokumentovanu istoriju američke kolaboracije s nacistima — uključujući i ukrajinske — i „Njujork tajms“ i njegovi saučesnici u propagandnoj agresiji kolektivnog Zapada na Rusiju sad negoduju jer, kako navode, ruskim rečnikom o Ukrajini „dominira reč nacizam... Kremlj predstavlja rat kao nastavak borbe Rusije protiv zla i kao nastavak onoga što nazivaju Velikim patriotskim ratom. Takva retorika je činjenično netačna, moralno odbojna i duboko uvredljiva“, zaključiće „Njujork tajms“.
Uprkos zaista oštroj konkurenciji, teško je pronaći takmaca ovolikoj količini iskazanog licemerja.
Američki sadisti i kasapi
Za početak, stoga što deklasifikovana dokumenta iz arhiva samih Sjedinjenih Država dokazuju njihovu duboku povezanost sa nacističkim strukturama koje su, upravo zahvaljujući pomoći Amerike, nadživele pad Trećeg rajha.
Od spomenute operacije „Spajalica“ u kojoj je preko 1.500 nemačkih naučnika našlo utočište u SAD — pa i oni koji su eksperimentisali sa zatočenicima koncentracionih logora — do generala Rajnharda Gelera koji je, potvrdila su dokumenta CIA-a objavljena pre 20-ak godina, u svoju mrežu regrutovao i Alojza Brunera, glavnog zamenika Adolfa Ajhmana, i „kasapina iz Liona“ Klausa Barbija... „Najmanje hiljadu nacista zaposlile su CIA i druge agencije kao hladnoratovske špijune i doušnike. Direktori FBI-a Džon Edgar Huver i CIA-e Alen Dals agresivno su regrutovali naciste kao tajne antisovjetske agente“, pisao je svojevremeno „Njujork tajms“. Uz to, „u Merilendu su vojni zvaničnici obučavali nekolicinu nacističkih oficira za paravojno ratovanje zbog moguće invazije Rusije“, a „u Virdžiniji je glavni Hitlerov savetnik“ — Rajnhard Geler — „držao klasifikovane brifinge o sovjetskim pitanjima“.
Dokumenta CIA-e pokazala su i da je saradnja SAD s ukrajinskim saradnicima nacista uspostavljena u aprilu 1946. — operacije „Beladona“ i „Ris“, zatim i „Trozubac“ — i to uprkos ranijem izveštaju američke tajne službe da su vođe Organizacije ukrajinskih nacionalista — Stepan Bandera i Andrej Melnik — „bili saveznici nacističkih ‘oslobodilaca’ tokom prvih dana Operacije Barbarosa...
Mnogi Ukrajinci nastavili su da se bore uz Nemce do kraja rata. Ove formacije bile su označene kao „prvenstveno terorističke organizacije“, njihovi pripadnici tajno su ubacivani u Ukrajinu 1949. i 1950. u organizaciji Amerikanaca i Britanaca, a još jedan od lidera pod zaštitom SAD, Mikola Lebed, u izveštaju CIA opisan je kao „ukrajinski fašistički vođa i nacistički kolaborant“, te „dobro poznati sadista“. Mirno je, u 90. godini, preminuo u Pitsburgu u Pensilvaniji 1998...
„Analiza biografija 118 ukrajinskih lidera iz Drugog svetskog rata pokazuje da je najmanje 46 odsto njih služilo na rukovodećim pozicijama u regionalnoj i lokalnoj policiji, u bataljonima ‘Nahtigal’ i ‘Roland’ i u SS diviziji Galicija... Nekih 12 odsto među njima uspeli su da pobegnu na Zapad, gde nikome nije suđeno“, stoji u jednoj studiji s Univerziteta Harvard u kojoj se navodi i da su oni radili na „stvaranju nezavisne ukrajinske države u savezu s nacističkom Nemačkom (...), u mnogo čemu nalik na ustašku Hrvatsku“.
Inače, ovde se napominje i da dva izvora — Ruzveltova predsednička arhiva i sovjetski obaveštajac Pavel Sudoplatov — „navode da je Organizacija ukrajinskih nacionalista pružila pomoć hrvatskim ustašama u ubistvu kralja Jugoslavije 1934...“
Decenijama kasnije, Stepan Bandera i njegovi zločinački saradnici postali su heroji nove Ukrajine — tako da je 25. februara 2010. i Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom „izražava duboku osudu“ zbog odlikovanja „kolaboranata nacističke Nemačke“ — da bi posle puča 2014. nastale i naoružane formacije kao što su „Azov“, „Ajdar“, „Desni sektor“, „Karpatska sič“, „Tradicija i red“, C-14... koje su uključene u zvanične oružane snage iako otvoreno paradiraju s nacističkim simbolima kao što su Crno sunce, mrtvačka glava SS divizije „Totenkopf“, vučja kuka SS divizije „Das Rajh“...
Znači li to da je denacifikacija Ukrajine zaista neophodna? Zašto Zapad naoružava tamošnje neonaciste? I čemu nas uči duga istorija antiruske saradnje Amerike, Trećeg rajha i sledbenika njegove ideologije?
O ovim su pitanjima u „
Novom Sputnjik poretku“ govorili istoričari prof. dr Miloš Ković i dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.
„Geopolitika Zapada očigledno nije gadljiva na različite saveze, pa čak ni sa nacistima. Tako su čak i obaveštajne strukture poraženih sila Osovine direktno inkorporirane u hladnoratovske planove protiv Sovjetskog Saveza“, komentariše dr Bjelajac i napominje da je isto rađeno i sa ustašama ili islamistima u novije doba.
„Kanada je“, dodaje Bjelajac, „posle Drugog svetskog rata prihvatila 8 hiljada veterana 14. SS divizije Galicija. Verovatno sad njihovi potomci dolazi kao dobrovoljci da ratuju protiv Rusije. Reč je o vertikalama političkih mentaliteta koji se prenose s kolena na koleno; današnji sukob nije nastao juče, on ima duboke korene“.
Istovremeno, napominje Miloš Ković, „uz geopolitičku dimenziju saradnje Zapada i nacista, među njima postoji i duboka ideološka simbioza. Hitler se divio Sjedinjenim Američkim Državama, u svom 'Majn kampfu' on izražava duboko poštovanje prema tamošnjem rasističkom poretku i brutalnom načinu obračuna s Indijancima i crncima. Način na koji su se liberalne države Zapada obračunavale i sa Indusima, Egipćanima, stanovnicima Indokine... Hitler je hteo da primeni na stanovnicima Evrope – Slovenima, uz ideju da Rusima otme zemlju i životni prostor. Sve je to sastavni deo vekovnog pohoda Zapada na Istok, te otuda ne čude ni dokazi o nastojanjima zapadnih sila da posle Drugog svetskog rata spasu ukrajinske naciste i hrvatske ustaše“.
Opisujući razmere ukrajinske kolaboracije s nacistima, dr Bjelajac ukazuje da su „dva bataljona Stepana Bandere i njegovih saradnika na tlo tadašnjeg SSSR-a stupili s nemačkim tenkovima, i odmah otpočeli s progonom, najpre, Jevreja i Poljaka... Kada je nemačkim jedinicama, 1943. godine, ponestalo ljudstva, na konkurs za popunu tih formacija na području Ukrajine javilo se preko 80.000 ljudi; broj saradnika okupatora i mnogo je veći kada se uračunaju i pripadnici lokalnih policijskih jedinica koji su saučestvovali u zločinima. SS diviziju Galicija nisu činili nasilno mobilisani već oni koji su se tamo dobrovoljno prijavili; a oni njeni pripadnici koji su na kraju rata dospeli u zapadno zarobljeništvo — pošteđeni su... U ovoj tradiciji leže koreni današnje ukrajinske državnosti“.
„Upravo su to snage koje su u ovoj zemlji, uz podršku Zapada, izvršile obojene revolucije iz kojih se današnja kriza i izrodila. Očigledno, to im je i bio cilj. A Rusija sad ponovo, kao već nekoliko puta u poslednja dva veka, mora Evropu da oslobađa od same sebe“, naveo je dr Bjelajac.
„Kolektivni Zapad stekao je ogromno iskustvo u identitetskom inženjeringu, što će reći, u kreiranju novih identiteta za potrebe svojih ciljeva. To je učinjeno na Balkanu – stvaranje muslimanske i albanske nacije — ali i u slučaju posebnog ukrajinskog identiteta na kome je počelo da se radi još u doba Austrougarske, da bi bilo nastavljeno tokom Prvog svetskog rata, u vreme Lenjina, i potom u Drugom svetskom ratu. Čemu jedan ukrajinski nacionalista danas može da se vrati, nego tim uzorima i tom nasleđu? Otuda i ovolike razmere neonacizma u današnjoj Ukrajini... I upravo zato ruska operacija denacifikacije predstavlja epohalan događaj, koji svima nama pomaže da jasnije sagledamo i sve ono što se po istovetnoj matrici i našem narodu dogodilo, od Hrvatske do Kosova i Metohije“, zaključuje Miloš Ković.
